MEDITERRANEO SEA ART CLUB

kolorit

ORGANIZOVANJE KOLORITA U SLICI - TEORIJSKI STAVOVI

MNOGE CELINE IAKO DOBRO CRTANE I ZNALAČKI KOMPONOVANE,NE PROIZVODE ZADOVOLJAVAJUĆI UTISAK AKO NISU KOREKTNO HARMONIZOVANE.

OSNOVNE BOJE SU SAME PO SEBI HARMONIZOVANE MA KAKO BILE POSTAVLJENE  DOK SEKUNDARNE , SLOŽENE BOJE TREBAJU BITI POSTAVLJENE PO ONOM REDU KOJI SE NALAZI U SPEKTRU DA BI SE MOGLE HARMONIZOVATI.

                                                                        MILAN  KONJOVIĆ

            MILO  MILUNOVIĆ                         PETAR DOBROVIĆ

                                                               PETAR  LUBARDA      

                                              IVAN  RADOVIĆ          

                              STOJAN   ĆELIĆ 

AKO SE JEDNA OD OVIH BOJA  ELIMINIŠE IZ TAKVOG REDA,HARMONIJA JE NARUŠENA.

ČINJENICA JE DA SE SENKA LAKO KOLORIŠE KOMPLEMENTARNIM BOJAMA.CRVENA FIGURA HARMONIZOVANA JE ZELENIM SENKAMA, A BELA  , NARANDŽASTO  PLAVIM  KONTURAMA.

MLETAČKI SLIKARI SU NAJČEŠĆE HARMONIZOVALI CRVENO I ZELENO, LJUBIČASTO I ŽUTO,PLAVO I NARANDŽASTO.

SLIKANE POVRŠINE TREBA DA BUDU RAZLIČITIH VALERA PORED RAZLIKA U BOJI, TAKOĐE JE POTREBNO IZBEGAVATI PONAVLJANJE VALERA ISTIH BOJA NA SUSEDNIM BOJENIM POVRŠINAMA.

sveto mesto

promišljajući o suštini i formi i njihovim odnosima,prvo na šta pomislim je NAUTILUS , pradavna školjka-puž ,savršene božanske srazmere ,orfičkog i pitagorejskog dragog kamena , dobro čuvane tajne, broja 1,61803 .

sveto mesto,tačka oslonca ,božanska srazmera ili zlatni broj, za mistike,umetnike i naučnike.prvo što sam uradio je da izaberem i u svoju zbirku školjki donesem nautilusa.

koristio sam svaku priliku da se osamim i dugo posmatram njegov savršen oblik ,što pokreće tanane emocije i misli o uzvišenosti lepote.

telo žene je savršene božanske forme,večita inspiracija umetnika.

                                                                             NAUTILUS

oživljavanje i snaženje unutrašnje lepote donosi smirenje i uravnoteženje ličnosti,to je put ka sticanju tihe moći, kojoj se teži .tiha moć plemenitosti duha, bez lamenta nad usudom .

 "PRAVOG UMETNIKA PODSVESNO SU UZNEMIRAVALE LINIJE,BOJE I NJIHOVI MEĐUSOBNI ODNOSI, A NE ONO ŠTO ONE MOGU PRIKAZIVATI".

                                                                      PIT MONDRIJAN

senka zmaja ognjenoga

                                         smrt na megdan izazvao samu,

                               smrt ga ista pobedit ne mogla,

                                      zagrlila, s njim se pobratila,

                               pak s lavrima i pod oružijem ,

                                     kroz grob svetli u večnost sprovela.

good time

neo

neo je pokušavao da se skoncentriše na osećaj težne svoga sopstvenog tela i dodir drvene ograde stepenica niz koje je nameravao da siđe, oko  dvadesetak stepenika .

lagano korak po korak silazio je sasvim svestan da se nalazi u snu koji je svojom voljom nastavio od prethodne noći.drvo ograde je tvrdo,glatko i toplo pod rukom ,sišao je sa poslednjeg stepenika i otvorivši vrata kuće izašao na osunčanu livadu.popodnevna svetlost se razlivala po okolnim livadama i poljima dozrelog žita uokvirenim malenim šumarcima.

priseti se šta mu je letač govorio .polako podigni obe ruke prema nebu,raširene u širini ramena,pogled za rukama,udahni duboko,izdahni ,pri sledećem udahu vini se u vazduh.dok si u vazduhu ,lebdi na visini od uobičajenih dvadeset do trideset metara iznad tla ,u svakom trenutku moraš biti svestan da si u sopstvenom snu.

polako pogledaj levo ,pa desno ,bez naglih pokreta ,sasvim lakim pokretom leve ili desne ruke možeš kliziti kroz vazduh u željenom pravcu.

neo je jučerašnju lekciju dobro naučio .nakon tridesetak minuta ,ležanja na morskoj površini, želatinasa masa predivne tirkizne boje mora je postala žitka i naglo je tonuo, te je krajnjim naporom uspeo da se premesti nekoliko metara dalje,na bezbednu udaljenost.

letač je za danas spremio posebnu lekciju.osnovni pricip je da se snovi ne smeju ukrštati bez volje druge osobe.dakle ne sme se ulaziti u tuđi san nepozvan i druga osoba mora biti u budnom stanju upoznata sa namerom ulaska u snove.takođe se ne sme druga osoba uvlačiti u sopstveni san bez svoje volje. 

neophodno je da se pri ulasku u san fiksira jedan predeo ili prostor,soba i slično ,koji ima lični karatker i za koga je snevač emotivno vezan pozitivnim emocijama, kako bi se postigla rutina ulaska u stanje sna pri povišenoj svesnosti.

snevač mora nameru, pokret ili radnju dovršiti ,izvesti, ne prekinutoga intenziteta jer prilikom ne odlučnosti ili suzdržanosti ,postoji mogućnost da se "zaglavi" u određenom delu sna ,koji se naziva uglom. svaki takav "ugao" je mesto izuzetne teskobe ,duševne patnje pa čak i straha ,koji se mora izbegavati.nisu, nažalost samo "uglovi" opasnost u snu , već i druga vantelesna bića , kao i posebno opasni "hvatači", entiteti izuzetne negativne energije i loše namere. 

mnogo je vremena letač potrošio obučavajući nea kako da sagleda sopstveno telo u astralnom obliku a da pri tom ostane u stanju povišene svesnosti, zadržavši izoštrena čula,sluha,dodira,vida,mirisa,ukusa ,prilikom snevanja.najteže mu je bilo da u snu oseti ukus i miris , te da ih poveže sa konkretnim okolnostima.

takođe mu je trčanje u snu predstavljalo problem , jer je u snu trčanje slično trčanju niz kosinu .sve brži koraci , se izvesno pretvaraju u kratke , pa sve učestalije i duže skokove .neo je uvežbao sopstvenu tehniku u kombinaciji trčanja i kraćih skokova a kada je želeo skakati to je izvodio iz mesta i u dugim skokovima,gde je doskok bio ne mali problem.

gledala ga je pravo u oči , smešila se ,ne stvarna, nežna. utisnula mu je poljubac usnama srebrnim,sve se dogodilo brzo a opet kao da je trajalo veoma dugo .vreme je izgubilo smisao.

neo je počeo da gubi prisebnost,osećao je da neće izdržati prolazak kroz drugu izvesnost,uprkost tome što je primio letačev legat.

odjednom je bio obuzet ,preplavljen emocijama ,navirale su u fragmentima,i uzdrmale samu srž njegovog bića.upravo je na to bio upozoren ali se tome nije nadao .

Pinokio - lutkarsko pozorište senki

            MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 - Pinokio-

PREDSTAVA PO KULTNOJ BAJCI KARLA KOLODIJA ,LUTKARSKOG POZORIŠTA SENKI IZ FRANCUSKE.

Festival Mondial des Théâtres de Marionnettes
À l’occasion du Festival mondial des théâtres de marionnette, à Charleville-Mézières

Scenario: Didije de Kalan - Žan-Pjer Lesko
Tekst: Didije de Kalan
Režija/scenografija/dizajn svetla/vajarski radovi: Žan-Pjer Lesko
Muzika: Antoan Deniz

Reditelj i scenograf Žan-Pjer Lesko adaptirao je klasik Karla Kolodija, pa je Pinokio krhko, osećajno, naivno biće, koje će morati da prevaziđe mnoge životne prepreke koje će ga potpuno izmeniti. Lesko postavlja na scenu priču o lutku koji se kreće među senkama i dekorom od papira, okružen čarolijama. Animirane i obojene projekcije daju širinu i magiju likovima iz ove bajke.

Mislim da su Pinokijeve avanture izuzetno prijemčive i uzbudljive i da uveliko nadilaze prvobitnu simpatičnu sliku o drvenom lutku dugog nosa i velikih ušiju... Njegove avanture zaista pokreću. Pinokio odvažno kreće u otkrivanje sveta. I zato mu se deca dive, zavide mu i vole ga... Uprkos poteškoćama i neprilikama, Pinokio simbolizuje večitu himnu životu - kaže za svoju predstavu     Žan Pjer Lesko.

kutija

                  držao sam u ruci praznu kutiju

               čovek bi pomislio da u njoj nečega ima

                  ničega nema u toj kutiji rekoh ljudima

                      volim njen oblik i njenu prazninu

                  nešto mora biti rekoše ljudi

              iščupaše mi kutiju iz ruke

         otvoriše je

             kutija zaista beše prazna 

               a ja sam mislio da u njoj nečega ima

                                                Slavko  Almažan 

mattina camicia

           MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

mattina camicia -jutarnja košulja ,nikad nije tvoja .pripada osobi sa kojom si se probudila.prozirna je i laka, nosi mirise osobe koju voliš .jutarnja košulja je mladost i proleće  ,oblačiš je rado i dugo pamtiš.            

prolog

stojeći pod plavetnim čempresima, zagledan dole u tanku srebrnu liniju mora, ne nalazim snage da odagnam pramenove bolne slutnje ,da bile su nekad i u četiri vetra jesu,na četiri vrana konja za repove im svezane , moje nade,da razneli su ih konji silni.

grive ti njihove ,u dugim bičevima , još šibaju rumene obraze u megnovenju.grčevito se držim za senke čempresa,kao nekad ,kao sad.

"sve što treba reči, već je rečeno.ali pošto niko nije slušao .sve se mora ponovo reći"

                                                                                andre žid

"naši porazi još dremaju,

bar tako nam se čini,uveče,

kada se poslednji prolaznici

vraćaju u svoje tesne stanove,

noću, kada srce kuca slobodnije

i suv gust dim svakodnevice

nestaje iz dimnjaka kao duh"

      adam zagajevski

"VIDEO SAM I LET GOLUBOVA KOJI SU SEKLI NEPOMIČNI VAZDUH, MAŠUĆI KRILIMA KAO DA SU HTELI DA SE ODVOJE OD DANA. UZLETALI SU I PADALI NA KROVOVE, DOK SU DEČJI POVICI LEBDELI U VAZDUHU I DELOVALI KAO POPLAVELI OD VEČERNJEG NEBA."

                                                                   HUAN RULFO