kandinsky

 

             

                     

 

 

 

 

 

 


 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

            39° 26 12 N, 3° 21 4 E

 

 

 

 

 

UMETNIKA  PODSVESNO UZNEMIRAVAJU  LINIJE, BOJE  I  NJIHOVI MEĐUSOBNI  ODNOSI.

 

 

 

 

                       

 

 

                                      

 

                                              KANDINSKY

 

 

                      

 

 

 

                    

 

 

                      

 

 

                        

 

 

 

                     

 

 

 

                        

                          

sedam mora

 

             

                     

 

 

 

 

 

 


 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

           

        39° 22 9 N, 2° 19 2 E

 

 

                      

 

 

                             

 

 

                             

 

 

 

                            

 

 

                      

ispod kože nemejskoga lava

 

                  

                     

 

 

 

 

 

 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

          


 

 

 

 

 

KUCA SRCE HERKULA PLEMENITOG ,BESMRTNIKA I MILJENIKA BOGOVA SA OLIMPA.


 

 

                                  

 

 

 

 

alter ego - dan što plete noć opara

 

 

 

              

        MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

uvek kada pročitam pesme laze kostića  imam potrebu da pišem stihove.zaboravim gde sam , koje je vreme i kakve su okolnosti.obuzima me laka jeza,veselo i nadahnuto raspoloženje , srce ustreptalo i misli  razdragane.

 

 

                               

 

 

 

                

 

 

Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?

 

neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko
među javom i med snom.

 

Srce moje, srce ludo,
sta ti misliš s pletivom?
k'o pletilja ona stara,
dan što plete, noc opara,
medju javom i med snom.

 

Srce moje, srce kivno,
ubio te zivi grom!
što se ne daš meni zivu
razabrati u pletivu
medju javom i med snom!

 

 

                      

 

 

                         

 

 

 

 

ma hajde ...

 

 

 

               

        MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

                 ZAPLEŠI  SA  MORNAROM

 

 

                        

 

 

                       

DOBRO JUTRO

 

 

           

         MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

NJEGOVO  VELIČANSTVO    R.M. TOČAK

 

 

                      

underwater

 

             

                     

 

 

 

 

 

 


 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

           

 

 

 

       40° 21 58 N2° 19 32 E

 

 

 

 


 

 

                    

 

 

                         

 

 

                    

 

 

           

 

                    

 

 

 

 

                                 

          

 

 

                    

 

 

 

 

 

POBUNA NA BRODU

 

 

 

 

                  MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

       40° 23 8 N, 2° 11 0 E

 

 

   

POSADA JE ODBILA DA OBAVLJA SVAKODNEVNE POSLOVE NA BRODU.                    

 

                   

 

 

 

                               

 

 

 

                                     

.

 

PRVI USLOV POBUNJENE POSADE JE ISPUNJEN ; SVA BURAD

SA VINOM JE IZNETA NA PALUBU I VINO PODELJENO.

 

 

 

             

ημερολόγιο του πλοίου

 

             

                     

 

 

 

 

 

 


 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

             

 

 

 


09. 16. 2011 8:44 am      

 

39°1447N 09°0327E

 

 

 

 

 

Οι φίλοι μου προσμένουν σήμερα μια φωτογραφία. Μα εγώ αλλού αρμενίζω. Από το πρωί σήμερα αλλού τελείως. Πήρα ένα μήνυμα. Αχάραγα χαράματα. Της πιο μεγάλης νύχτας του χρόνου. Και πόνεσα και έκλαψα. Για έναν πόνο ξένο, για έναν πόνο γνώριμο.

 

 

 

                   

 

 

 

 

Κι έπιασα κι έγραφα μετά. Το μεγάλο της ζωής μου ταξίδιο. Το ξαναδιάβασα και είπα, όχι. Αυτό είναι για μένα. Δεν είναι για άλλων το περνοδιάβαινε στα ιντερνέτια. Κι έμεινε και η φωτογραφία. Και θα μείνει και άλλο. Όσο να περάσει και τούτη η φουρτούνα της ψυχής μου.

 

 

                       

 

 

Γιατί ξερές φωτογραφίες, σαν τηλεόραση, δεν πρόκειται να ανεβάσω. Υπομονή και στο μεταξύ γράφετε. Στη μούγγα και σιωπή τόσων ημερών, είδα πως το περίμενε ωφέλησε. Ίσως γιατί αν η παρουσία σου δεν μπορεί να ωφελήσει, η απουσία σου να είναι προτιμότερη. Και η φωτογραφία το ίδιο. Η φωτογραφία του... για να λέω τα πράγματα με το σωστό όνομα.

 

 

                   

 

 

 

Για το χατίρι του και τούτο το ταξίδι. Για το χατίρι του Δάσκαλου Λιαντίνη. Στα περασμένα μα όχι ξεχασμένα. Αληθινό ταξίδι θα ακούσετε. Από τα χρόνια που ταξίδευα τα πέλαγα. Και από το αληθινό ημερολόγιο εκείνων των καιρών.

 

ημερολόγιο του πλοίου

 ΗΜΕΡΟΛΟΓΙΟ  ΚΑΤΑΣΤΡΩΜΑΤΟΣ

               

 

 

  

39° 58 0 N  4° 5 0 E    

 

 

Μεσόγειος Θάλασσα έχει μια χωρική και χρονική μεταβλητότητα. Με το που αποτελεί το επίπεδο ανωμαλιών διακύμανσης της θάλασσας (ή τυπική απόκλιση - ή rms - η οποία υπολογίζεται από την τετραγωνική ρίζα της διακύμανσης) επί του συνόλου των διαθέσιμων περίοδο (1992-2008), είναι ισχυρή, μεσαία και χαμηλή μεταβλητότητα περιοχές που περιγράφονται σε ολόκληρη τη λεκάνη.

 

 

 

                  

 

 

 

Η μεταβλητότητα κυμαίνεται μεταξύ 4 και 17 rms cm. Οι περιοχές με χαμηλή μεταβλητότητα (<6 cm rms) που βρίσκεται στη δυτική λεκάνη, κατά μήκος των ακτών της Ιταλίας και της Γαλλίας. Αντίθετα, η υψηλότερη μεταβλητότητα (> 16 εκατοστά rms) παρατηρείται στο νότιο-ανατολικά της Κρήτης (Ιεράπετρα Γύρε). Η μεταβλητότητα πιο μέτρια (από 8 έως 12 cm rms) παρατηρείται στη δυτική λεκάνη. Μπορούμε να παρατηρήσουμε, επίσης, την υπογραφή της οριστικής / επαναλαμβανόμενες κινήσεις κατά τη διάρκεια των Αλμποράν Θάλασσα, Βόρεια Τυρρηνική λεκάνη και τη νότια Ελλάδα.

 

 

                  

 

 

                  

 

 

Mediterranean Sea has a spatial and temporal variability. By representing the sea level anomalies variance (or standard deviation - or rms - which is calculated by the root square of variance) over all the available period (1992-2008), strong, medium and low variability areas are described throughout the basin.

Variability ranges between 4 and 17 cm rms. Areas with lower variability (<6 cm rms) are located in the western basin, along the coasts of Italy and France. On the contrary, the highest variability (> 16 cm rms) is observed on the south-east of Crete (Ierapetra gyre). A variability more moderate (from 8 to 12 cm rms) is observed in the western basin. We can also observe the signature of the permanent / recurrent movements over the Alboran Sea, northern Tyrrhenian basin and southern Greece.

 

 

                

 

 

                     

                    

duga plovidba mediteranom

 

 

                MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 



 

                              

 

                          

 

 

                        

 

 

                             

    

la linea blu del mare

 

             

                     

 

 

 

 

 

 


 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 


 

 

 

 

 

 

 

ČETINARSKE ŠUME NA OBALAMA SREDOZEMLJA SE NA SEVERNIJEM DELU MEŠAJU SA LISTOPADNIM , BOROVI , JELE ,ČEMPRES, KEDAR  SA JABLANOM , GRABOM,KESTENOM ,HRASTOM, JASENOM , BUKVOM . 

SMOKVA PRODUŽUJE MEDITERANSKI POJAS PREMA ZALEĐU,TAMO GDE SUSTAJE MASLINA. ROGAČ I BADEM RASTU U SLEDEĆEM PREDELU GDE MEDITERANSKI ELEMENT NAGLAŠAVAJU NARANDŽA I LIMUN ŠTO ODOLEVAJU SEVERNOM VETRU.

 

 

Foreste di conifere costa mediterranea a lavorare a nord mescolato con latifoglie, pino, abete, cipresso, cedro con Jablan, Carpino, Cavallo, frassino, faggio.

Zona mediterranea dall'entroterra, dove il fruscio delle olive. Rogac aree in cui gli elementi sottolineare Rosemary  resistere venti settentrionali.

 

 

 

      

                                           

 

 

 

                      

 

                                  

                                          EGEJSKO  MORE

                                

 

 

TRAVE DALJE PRELAZE U BRDA , MIRISNE ETARSKE STABLJIKE LAVANDE,OLEANDERA,RUZMARINA,BOSILJKA, TIMIJANA,MAJORAN ZATIM ŠIPAK,MOGRANJ I NAR.

KADULJA , PELIN,ŽALFIJA RASTU DO TAMARISA , MIRTE , PALME I URME , DO KAPARA , KOMORAČA ,MOTRIKE, BRNISTRE.

LOVOR JE NA JUGU PUNIJI I KREPKIJI, IDUĆI PREMA SEVERU LIST MU SE STEGNE I NABORA.LOZA RASTE PREMA KONTINENTU, A RETKO SE MOŽE PRONAĆI MANDRAGOLA .

 

 

 

 

                    

 

 

                                               LAVANDA

    

 

 

PREPOZNAJEMO LAVANDU, KADULJU TE AGAVU ŠTO SE NAJPRE PRIMILA NA OBALAMA ŠPANIJE I PORUGALIJE DONETA IZ NOVOG SVETA.

 

 

 

            

               

 

 

 

                                                         MASLINA

 

 

 

 

                                             

 

 

 

 

 

 

Средоземна или медитеранска вегетација је биом који се развија у умереним и суптропским климатским условима, које карактеришу сува лета и благе кишовите зиме. Екорегиони овог биома обухватају специфичне шумске и жбунасте екосистеме распрострањене на свим континентима изузев Антарктика. Пет је географски одвојених целина са средоземном вегетацијом: област Медитерана, Калифорнија у Северној Америци, средишњи делови Чилеа у Јужној Америци, Капска област у јужној Африци, југозападне области Аустралије.

 

 

 

 

            

 

 

                     BOROVI NA STENAMA OBALE

 

 

 

 

Региони са средоземном вегетацијом поседују велики диверзитет станишта и врста. Мозаичан распоред станишта и предела услед геоморфолошких, педолошких и микроклиматских разлика честа је појава, нарочито у Медитерану. Већина биљних врста има склерофилну грађу листова (листови су мале површине, са дебелом воштаном кутикулом ради задржавања воде), са присутним провидним длакама ради одбијања сунчевих зрака.

 

 

 

 

                            

            

                             MAKIJA  -    macchia

 

 

 

 

Средоземни екосистеми

 

 

 

Средоземна вегетација се диференцира у неколико основних типова екосистема: шуме; макије, гариге и сличне жбунасте екосистеме; средоземне саване и сличне травнате екосистеме. Човековим вековним деловањем природна вегетација је већим делом деградирана, у појединим областима чак до антропогених камењара.

 

 

 

                    

 

                                         

                                 LAVANDA

 

 

 

Шуме средоземног типа су најчешће изграђене од широколисног зимзеленог дрвећа. Шумама Медитерана  доминирају зимзелени храстови, средоземним шумама Аустралије доминирају еукалиптуси, док јужна буква гради шуме у Чилеу. Шумска вегетација развија се у областима са довољно падавина, попут виших планинских падина, или уз реке. Четинарске врсте су такође присутне, попут алепског бора и чемпреса у Медитерану.

 

 

                

                  

                   

                 

 

 

 

 

                  

 

 

                                              MASLINJACI

 

 

 

Висока жбунаста вегетација назива се макија у Медитерану, чапарал у Калифорнији, маторал у Чилеу и Шпанији, финбос у Јужној Африци и квонган у Аустралији. Ову вегетацију карактерише велика густина склерофилних жбунова и тиме узрокована непроходност. У појединим областима, жбунаста вегетација типа макије је климаксна, јер се услед неповољних услова не могу развити шуме. У већем делу средоземних области, макија настаје претераном експлоатацијом и деградацијом примарне шумске вегетације.

 

 

 

 

 

 

                                    MEDITERANSKO RASTINJE

 

 

 

Нижа жбунаста вегетација назива се гарига, фригана и бата у Медитерану, меки чапарал у Калифорнији, страндвелд у Јужној Африци. Ову вегетацију чине жбунови налик жалфији, без склерофилних листова. Гарига се развија уз саму обалу мора и океана, а биљне врсте које овде расту адаптиране су на честе ветрове и повишен салинитет ваздуха. Гариге настају и секундарно, као даљи степен деградације природних шумских станишта, након деградирања вегетације макија.

 

Саване и травнати екосистеми заузимају најмању површину у оквиру средоземног биома.

Средоземна вегетација на Балкану

У оквиру средоземног биома на територији Балканског полуострва јављају се следећи екорегиони:

 

Алепски бор (Pinus halepensis) је медитеранска врста бора, чији се ареал простире од Марока и Шпаније на западу до Леванта (Сирија, Јордан) на истоку. Врста је управо и описана на основу примерака који расту око града Алепа у Сирији. Станишта  bорa медитеранске u Алжиру и Мароку). која алепски бор настањује обухватају приморске средоземне шуме, али и шуме већих надморских висина (шуме, до 1700 m)

 .

 

 

 

 

 

 

Чемпрес, заједничко име рода Cupressus, је дрво које обично расте у топлим крајевима, брзо се развија и може досећи висину од око 20 m, са приближним пречником стабла од око 60 cm.


Породица Cupressaceae се назива породица Чемпреса.


Макија је тип густе медитеранске жбунасте вегетације, распрострањен на обалама Средоземног и његових обалних мора. Макију гради ниско дрвеће и високо жбуње, велики број зељастих биљака и пењачица. Висина макије најчешће не прелази 4 m. Макија се развија у оним биотопима који не могу подржти раст високог дрвећа (суве и камените падине оромедитерана), или у областима антропогене деградације природних зимзелених медитеранских шума.

 

 

 

                  

                      

 

 

 

 

              

  

 

 

 

 

Назив макија потиче од италијанске речи за шикаре (macchia). Типичне макије су управо развијене на обалама Апенинског полуострва, на медитеранским острвима Сицилији, Сардинији и Корзици, као и на јадранским острвима.

VETRENJAČE U MANČI - El ingenioso caballero de la Mancha

 

             

                     

 

 

 

 

 

 


 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

                                                           

 

 

Don Kihot

 


Viteški roman Izdavač Juan de la Cuesta Datum objavljivanja 1605., 1615. 

 

Prvi deo je objavljen 1605. godine pod punim naslovom Veleumni plemić Don Kihot od Manče (šp. El ingenioso hidalgo Don Quixote de la Mancha).

 

 

                                 

 

                                DON KIHOT I SANČO PANSA

 

 

Drugi deo, pod nazivom Drugi deo veleumnog plemića Don Kihota od Manče (šp. Segunda parte del ingenioso hidalgo Don Quixote de la Mancha), objavljen je 1615. godine.

 

 

                                       

 

                 

                  NASLOVNA STRANA ROMANA O DON KIHOTU

 

 

                 VETRENJAČE U  MANČI

 

 

 

Prvi deo je objavljen u Madridu o trošku Fransiska de Roblesa (šp. Francisco de Robles), štampan u štampariji Huana de la Kueste (šp. Juan de la Cuesta), krajem 1604. godine.

 

Knjiga je ubrzo doživela veliku popularnost i vrlo brzo su se pojavila piratska izdanja štampana u Valensiji i Lisabonu. Sledila su izdanja u Aragonu i Portugalu za koja je Robles kupio prava u februaru.

Međutim, kako je Servantes zadržao samo prava na štampanje u Kastilji, nije imao skoro nikakve koristi od popularnosti i brojnih izdanja svog dela.

Do avgusta 1605. godine već su izašla dva izdanja u Madridu, dva u Lisabonu i jedno u Valensiji. Godine 1607. izašlo je jedno izdanje u Briselu (fr. Bruxells) a 1608. godine Robles je štampao još jedno izdanje u Madridu.

Godine 1610. pojavilo se jedno italijansko izdanje, a 1611. još jedno izdanje je štampano u Briselu.

 

Pretpostavlja se da ideja o sredovečnom plemiću koga su zaludeli viteški romani u stvari i nije nova i da se verovatno prvi put pojavila u obliku jedne od Servantesovih Uzornih noveli (šp. Novelas exemplares) koja je kružila u rukopisu pod naslovom Veleumni plemić od Manče (šp. El ingenioso caballero de la Mancha) i da je roman u stvari proširenje ove novele koja je, po rečima samog Servantesa u prologu prvog dela, nastala prilikom jednog od njegovih boravaka u zatvoru.

Na ovu pretpostavku nas navode aluzije na veliku popularnost ovog dela koje nalazimo kod Servantesovih savremenika kao što su Fransisko Lopez de Ubeda (šp. Francisco López de Úbeda) i Lope de Vega (šp. Lope de Vega).

 

Godine 1920. Ramon Menendes i Pidal [3](šp. Ramón Menéndez y Pidal), poznati španski filolog, istoričar i folklorist, iznosi svoju teoriju o tome kako je inspiraciju za ovo delo Servantes našao u Međuigri romansi (šp. Entremés de los romances) nepoznatog autora u kojoj se govori o jednom seljaku koji se zaludeo čitanjem viteških knjiga i odlučio da napusti ženu i da, isto kao i Don Kihot, krene u avanturu kao lutajući vitez i da ispravlja krivde, brani nezaštićene i spasava device.

 

 


 

 

      

                     Migel de Servantes Saavedra

 

 

 

 

Migel de Servantes Saavedra (šp. Miguel de Cervantes Saavedra; Alkala de Enares, 29. septembar 1547. — Madrid, 23. april 1616

 

VODA

 

             

                     

 

 

 

 

 

 

 

           

            MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB


 

 

 

 

 

 

VODA  MEMORIŠE  INFORMACIJE .

More u svom sastavu, osim soli, ima i niz oligoelemenata i minerala kao što su bakar, magnezijum, jod... Svi ovi sastojci su u ravnoteži. Upravo zbog navedene ravnoteže, morsku vodu nije moguće proizvesti u laboratoriji i postići efekte koje će nam omogućiti samo prirodna morska voda, koja deluje antiseptički

 

 

                             

                           

                           

 

 

Morska voda je od davnina poznata po svom pozitivnom dejstvu na zdravlje čoveka, posebno kad je reč o disajnim organima. Ona sadrži raznovrsne soli i mikroelemente i njen sastav je vrlo složen i nemoguće ga je proizvesti veštačkim putem. Grčki filozof Platon je zapisao: „More ispira sve čovekove boljke”.

 

 

 

  

 

 

 

 

Japanski naučnik, Masaru Emoto, nedavno je sproveo opsežno istraživanje na temu kako se voda ponaša kad se izloži različitim spoljnjim uticajima, kao npr. rečima, muzici, mislima, pa i molitvi.

 

Masaru Emoto je uzeo nekoliko hiljada uzoraka vode iz izvora, reka i jezera, zatim ih zamrzavao i posmatrao ledene kristale pod mikroskopom. Primetio je da potpuno čista, prirodna voda koja potiče iz planinskih potoka ili izvora, formira perfektne heksagonalne kristalne oblike neobične lepote, dok su kristali koji potiču iz zagađenih ili stajaćih voda - nepravilni i deformisani.  

 

 

 

 

 

 

 

 

                             

          

 

 

 

  Rezultati do kojih je došao mogu iznenaditi samo one koji nisu imali priliku da dođu u kontakt sa radovima Viktora Šaubergera, čuvenog austrijskog naučnika, koji je još 20-tih godina prošloga veka tvrdio da se voda ponaša kao živo biće tj. da ima svoj život i smrt, i da ako sa njom nepravilno postupamo, ona može da se "razboli," i prenese svoje "bolesno" stanje na sve druge organizme, biljke, životinje i ljude.

 

                                        


                  

                    

                   

 

 

Voda je akumulator i transformator svih energija koje potiču na zemlji i u svemiru, i baza života na našoj planeti.

Kada padne na zemlju u obliku kiše, ponaša se kao dete koje je upravo došlo na svet. Potpuno je čista i ne sadrži nikakve strane minerale i elemente.

Na svom putu kroz zemlju ona absorbuje sve na što naiđe, dok se na kraju ne pojavi kao "zrela osoba" na nekom svom vrelu, i onda nastavi svoj životni tok u obliku potoka, reka i jezera, ulazeći usput u interakciju sa svim životnim procesima na zemlji.

Kao mlada, tek došla na svijet, ona je nepogodna za piće, jer i na svom putu kroz probavni trakt čoveka ona skuplja minerale iz njegovog organizma koji su joj potrebni za "rast" tako da npr. destilovana voda, nakon duže upotrebe, može da prouzrokuje ozbiljne probavne smetnje.

 

 

                     

  

 

 

(Prema nalazima Keneta S. Dejvisa i Džona A. Deja, prirodna izvorska voda se sastoji od 18 različitih molekularnih jedinjenja i 15 raznovrsnih jona, što ukupno čini 33 komponente. Destilovana voda i "kišnica", za razliku od izvorske vode, ne sadrže te elemente. To bi značilo da je prirodna voda nešto mnogo više nego "H2O" - tj. jedinjenje 2 atoma vodonika sa jednim atomom kiseonika.) 

 

Tako, kao i dete, ona u početku samo uzima a ništa ne daje, međutim, kad odraste, ona nam vraća sve ono što je do tada uzela, ili možda bolje rečeno - posudila.

 

 

 

                 

                                          

 

 

 

 

 

eksperiment

 

Francuski profesor, Žak Benveniste, sa Francuskog Nacionalnog Instituta za Zdravlje i Medicinske Nauke, u Parizu, je još 1983g. izveo jedan eksperiment čiji su rezultati uzdrmali ortodoksni naučni svet, jer su pobili temelje na kojima počiva "moderna" fizika - i naučna misao uopšte.

 

 

 

 

 

 

 

On je jednu vrstu vrstu belih krvnih ćelija koje se zovu - bazofili izlagao dejstvu anti-imunoglobulina E (aIgE), koji inače ima biološku osobinu da neutrališe bazofile. Hteo je da vidi u kojoj najmanjoj koncentraciji će aIgE da ostvari efekat na bazofilne ćelije.

U tom eksperimentu on je dodavao jednu kap, homeopatskim rečnikom rečeno, - "majčinske otopine" (u ovom slučaju - aIgE) u 99 kapi destilovane vode, a onda je tu smesu mućkao 30 sekundi. Nakon toga je uzeo jednu kap od te nove smese pa ju dodao u drugih 99 kapi destilovane vode. Ponovio je takav proces 120 puta i nakon svakog razređenja još uvek je dolazilo do reakcije aIgE sa bazofilima.

 

 

 

                         

 

 

 

Ako pokušamo da upotrebimo "malo" brojeva, to znači da je na kraju inicijalna otopina aIgE bila razređena u odnosu 1:1+23 nule (broj koji je teško rečima izraziti), i još uvek je ta nova otopina ostvarivala efekat na bazofilne ćelije. Kada su izvršili statistička izračunavanja, pokazalo se da je već posle 23-ćeg razređenja, 100 triliona biliona molekula destilovane vode bilo dodano na svaku molekulu anti-imunoglobulina E, što znači da ni jedna molekula aIgE nije već odavno mogla da bude prisutna u novoj otopini, a do reakcije je još uvek dolazilo.

Na kraju je zaključeno da je reakcija koja se još uvek odvijala mogla samo da bude rezultat FIZIČKE MEMORIJE VODE.

 

Da stvar bude interesantnija, pokazalo se da je otopina koja je 37 puta razređena, bila više nego duplo efikasnija od one razređene samo 3 puta!?

 

( To je još pre 200 godina otkrio "otac" homeopatske medicine, Semjuel Haneman) 

 

 

 

                 

 

 

 

Postoje zapisi još iz drevne Grčke iz kojih je vidljivo da se bolesnicima preporučivala šetnja pored mora naročito kada su talasi da bi udisali njihova isparenja.

 

 

 

                 

 

 

  

 

 

   

 

 

    

 

 

      

 

 

 

 

    

 

 

 

 

U svakom slučaju baza na kojoj počiva homeopatska medicina je ovim eksperimentom bila i naučno dokazana, jedini je problem ostao to što sada znamo da voda zapamti i desetine hiljada raznoraznih hemikalija koje ispuštamo u atmosferu, reke i mora, i da bez obzira na to koliko je kasnije "glancamo", filtriramo, "tretiramo" hlorom, fluorom itd. ona nam uredno vraća sve što smo u nju "uložili" (ili odložili).

 

 

 

korištena literatura:

Messages From Water, Masaru Emoto

Living Energies, Callum Coats

The Memory of Water - Michel Sciff

Nexus Magazine, Vol 3, No 4

 

 

                                                                 sunny juice bar

 

ČESLAV MILOŠ - VITEZ OŠTROG PERA I BLAGE REČI

 

             

                     

 

 

 

 

 

 

 

           

            MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

DOK GOD EVROPA BUDE IMALA VITEZOVE OŠTROG PERA I BLAGE REČI KAO ŠTO JE ČESLAV MILOŠ ,MEDITERAN ĆE BITI SIGURNO MESTO , SLOBODNE VOLJE I KRITIČKE MISLI .

 

 

                                   

 

        

 

"HERMETIČKA KNJIŽEVNA KULTURA, KAVEZ JE U KOME NEKO PROVODI SVE SVOJE VREME JUREĆI VLASTITI REP" ,GOVORI ČESLAV MILOŠ KOJI JE GODINE IZMEĐU 1939 I 1945 PROVEO U VARŠAVI POD FAŠISTIČKOM OKUPACIJOM I KAKO PIŠE "PAKAO SE ŠIRIO SVETOM KAO KAP MASTILA PO UMRLJANOJ HARTIJI", KAO I "JEDAN ŽIVOT JE NE DOVOLJAN .

DVA PUTA BIH HTEO DA ŽIVIM NA TUŽNOJ PLANETI,U USAMLJENIM GRADOVIMA, U SELIMA PUNIM GLADI,DA SAGLEDAM SVE ZLO, RASPAD TELA,I ZAKONE PROUČIM ,KOJIMA JE PODLEGALO,VREME,ŠTO JE NAD NAMA KAO VETAR UZ FIJUK DUVALO".

 

 

 

                                  

 

 

 

U "ZAROBLJENOM UMU" PIŠUĆI O SITUACIJI INTELEKTUALACA U  EVROPI PORUČUJE DA DRŽATI SE SVOG PUTA IZMEĐU IDEOLOGIJA LEVICE I DESNICE I SAČUVATI INTEGRITET KOLIKO GOD JE MOGUĆE ,NIJE BILO MALO DOSTIGNUĆE.

MILOŠ SE PITA ; "KAKVO JE TO ČUDOVIŠTE,ISTORIJSKA NUŽNOST,ŠTO JE PARALISALO MOJE SAVREMENIKE STRAHOM" I KONSTATUJE DA " NEMA NIČEG DEPRESIVNIJEG, OD PRIZORA LJUDI KOJI VERUJU DA SLEDE KOLEKTIVNU VOLJU, PO VLASTI - TOJ SLOBODNOJ VOLJI".

PROTIVNIK I OŠTRI KRITIČAR SVAKOG OBLIKA  TOTALITARIZMA I SVIH "IZAMA" , FAŠIZMA, KOMUNIZMA,GLOBALIZMA.

 

 

 

           

 

 

ČESLAV MILOŠ, DOBITNIK NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST 1980, UVEK U EGZILU, DISIDENT NE OČEŠLJANIH MISLI.

STRAŽARI NJEGOVA KRITIČKA MISAO NAD BESMISLOM KVAZI VREDNOSTI KONCEPTA DRUŠTVA AUTORITARNOSTI,POPULIZMA I DEMAGOGIJE SAMOZVANIH INTELEKTUALNIH ELITA.

 

 

 

 

TAKO MALO

 

 

TAKO MALO SAM REKAO,

KRATKI DANI.

 

KRATKI DANI,

KRATKE NOĆI,

KRATKE GODINE,

 

TAKO MALO SAM REKAO,

NE STIGOH.

 

MOJE SRCE SE UMORILO

OD USHIĆENJA,

OČAJANJA,

GORLJIVOSTI,

NADE.

 

ČELJUST LEVIJATANA

ZATVARALA SE U MENI.

 

NAG LEŽAH NA OBALAMA

BEZLJUDIH OSTRVA.

 

POVUČE ME U PONOR ZA SOBOM

BELI KIT SVETA.

 

I SAD NE ZNAM

ŠTA JE BILO ISTINSKO.

 

 

                 ČESLAV MILOŠ 1981

 

art cut

 

             

                     

 

 

 

 

 

 

 

           

            MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

NAČIN NA KOJI JE OVAJ PREGLED STVARALAŠTVA SLIKARSKIH BARDOVA MODERNIZMA PRIREĐEN , KRATKIM BRZIM REZOVIMA ODABRANIH FRAGMENATA SLIKA POKUŠAVA DA UKAŽE , STAVI AKCENAT NA ESTETIKU I COLORIT NA USPOSTAVLJEN MAGIČAN ODNOS BOJENIH POVRŠINA NA PLATNIMA VELIKANA.SVAKI OD OVIH IZABRANIH REZOVA - FRAGMENATA NOSI JASNU LIKOVNU MISAO I POETIKU I OČIGLEDNO MOŽE PREDSTAVLJATI CELINU ZA SEBE.

 

 

 

                                 ART   CUT

 

 

 

       

 

            MARKO ČELEBONOVIĆ

 

 

                        

 

                                  IVAN  TABAKOVIĆ

 

 

                                       

 

                                              SAVA  ŠUMANOVIĆ

 

 

                                                    

 

                                                         LJUBICA-CUCA SOKIĆ

 

 

                                                              

 

                                                                        MILAN  KONJOVIĆ

 

 

        

 

            MILO  MILUNOVIĆ                         PETAR DOBROVIĆ

 

 

                                                    

 

                                                               PETAR  LUBARDA      

 

 

                                       

 

                                              IVAN  RADOVIĆ          

 

 

 

                    

 

                              STOJAN   ĆELIĆ