milan konjović i đaci
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
TOG DANA SAM VIDEO NEŠTO ŠTO ĆU PAMTITI CELOGA ŽIVOTA.VIDEO SAM OČI ČOVEKA U POZNIM GODINAMA ČIJI JE POGLED PRIPADAO MLADIĆU OD DVADESETAK GODINA.VIDEO SAM SLIKARA MILANA KONJOVIĆA. BLIŽIO SE KRAJ ŠKOLSKE GODINE , BIO JE TO JEDAN OD ONIH SUNČANIH DANA ,KADA JE SVE TAKO SVEČANO TIHO I PROZRAČNO, A ŠTA BI NASTAVNICI SA ĐACIMA U JEDAN OD TAKVIH DANA, KADA SE NI NJIMA NE MILI RADITI, NEGO ODVESTI IH U POZORIŠTE, BIOSKOP ILI GALERIJU, NAS SU ODVELI U GALERIJU SLIKARA MILANA KONJOVIĆA.
MILAN KONJOVIĆ
KROZ GALERIJU SMO MI ĐACI ,SREDNJOŠKOLCI , PROLAZILI VESELO , NE UOBIČAJENO BUČNO ZA TAKVA MESTA , KAD IZA JEDNOG ŠTAFELAJA I VELIKOG ISKOŠENOG PLATNA , IZVIRI STARIJI GOSPODIN , GLAVOM I BRADOM MILAN KONJOVIĆ. IZNENADILI SMO SE ,JER GA VEĆ GODINAMA NIKO NIJE VIDEO U NJEGOVOJ GALERIJI , PRIČALO SE DA JE STAR, DA JE SLABO POKRETAN I DA RETKO DOLAZI.
" KO JE TO MENI DOŠAO..., JE SU TO ĐACI" . OČIGLEDNO JE BILO ,NE SAMO DA JE SLIKAR ZDRAV I PRILIČNO POKRETAN ,NEGO DA JE RASPOLOŽEN I SPREMAN NA SVAKU ŠALU.LIČNO JE POŠAO SA NAMA, DA NAS UMESTO KUSTOSA VODI KROZ SVOJU GALERIJU I POKAZUJE NAM SVOJA DELA ." IMA LI MEĐU VAMA NEKO KO VOLI I UME DA LEPO SLIKA " , PITAO NAS JE SLIKAR . TADA SAM PO PRVI PUT SA PONOSOM UZ JOŠ DVOJE DRUGOVA STAO PRED KONJOVIĆA A MOGU VAM SADA REĆI DA JE ZA TO TADA BILA POTREBNA VELIKA HRABROST, JER SU NAS PRONICLJIVO OD GLAVE DO PETE "SKENIRALE" OČI VELIKOG SLIKARSKOG BARDA .
NAKON IZVESNOG VREMENA ZAČUŠE SE GLASOVI IZ PREDVORJA, UZ NAS SE STVORIŠE PETORICA LJUDI OBUČENIH U ODELA , SA SVE KRAVATAMA I TAŠNAMA, DAKLE POSLOVNI LJUDI , DIREKTORI ,OTMENI I "UŠTIRKANI", "EVO STIGOSMO ,NAJAVLJENI SMO , PO DOGOVORU " , REČE JEDAN OD NJIH.KONJOVIĆ IH ODVEDE DO NEKOLIKO SUSEDNIH STOLOVA SA CRTEŽIMA, GRAFIKAMA , TUŠEM, VEŠTIM POKRETIMA RUKU IM JE POKAZIVAO I TUMAČIO ISPREPLETENE LINIJE SVOJIH RADOVA NALIK DEČIJIM ŠKRABOTINAMA. DOK SU DIREKTORI POMNO ZURILI U CRTEŽE , OZBILJNIH LICA U GRČU I OČIGLEDNOJ NEVOLJI KONJOVIĆ JE NAMA ĐACIMA ŠERETSKI NAMIGNIVAO.
TAJ SUSRET I MLADALAČKI POGLED PUN ENERGIJE I IZUZETNE INTELIGENCIJE VELIKOG SLIKARA NIKADA NEĆU ZABORAVITI , DOK JE GOVORIO I ŠETAO SA NAMA KROZ GALERIJU , OSTAVLJAO JE UTISAK ČOVEKA KOJI JE VAN OVOG PROSTORA I VREMENA , KOGA SE NI NAJMANJE NE DOTIČE SVAKODNEVNA TRIVIJALNOST REALNOSTI ŽIVOTA. ČINILO MI SE TADA A U TO SAM UBEĐEN I DAN DANAS , MILAN KONJOVIĆ JE MOGAO KOMOTNO DA NA OČIGLED SVIH NAS ĐAKA U GALERIJI U SVAKOM TRENUTKU , UŠETA U SVOJE SLIKE A DA MI TO UOPŠTE NE BUDE ČUDNO.
LUBARDA
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
OD DVE SU ŽELJE SAZDANA OSTRVA LUBARDINOG ARHIPELAGA , JEDNA JE ŽELJA MLADIĆA DA ODE SA OSTRVA A DRUGA JE ŽELJA VELIKOG BARDA DA SE VRATI NA OSTRVO .OBE OVE ŽELJE TREPERE NAD PUČINOM MORSKOM I DRŽE OSTRVA U PLAVETNOJ IZNAGLICI IZVESNOSTI. SA DVE JE BOJE OSLIKAO LUBARDA SVOJ ARHIPELAG MEDITERANSKI ,CRVENOM I ZELENOM , CRNOM I CRVENOM, BELOM I CRVENOM, NADOM I VEROM. DVE BOJE KAO DVA MAČA , DVE BOJE KAO DVA PERA OD ŽAR PTICE.DVE SU ŽELJE I DVE SU BOJE JEDNOGA PETRA LUBARDE.
Lubarda pravi istorijski zaokret ka uspostavljanju jedne sasvim originalne modernističke koncepcije slike.
Gimnazijsko školovanje započinje u Herceg Novom i nastavlja u Splitu, Sinju i Nikšiću, gde stiče prva saznanja o slikarstvu kao profesiji. U Parizu se upisuje na Académie des Beaux Arts, ali zbog loše finansijske situacije i nezadovoljstva, odustaje.
Izlaže na Salonu nezavisnih (Salon des Indépendants) 1927. Sa grupom srpskih umetnika koji žive u Parizu izlaže 1928. u Slavističkom institutu u Parizu. Prvi put samostalno izlaže u Rimu 1929. u Casa dell’ Arte Bragaglia.
Prvu samostalnu izložbu priredio je 1933. godine u Beogradu u Francusko-srpskom klubu. Samostalno izlaže 1934. i 1937. u Umetničkom paviljonu.
Ovu drugu izložbu otvorio je Milan Kašanin, upravnik Muzeja kneza Pavla. Izlaže u Jugoslovenskom paviljonu na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. i dobija Grand Prix. Postaje član Društva srpskih umetnika „Lada” 1938. sa kojim od tada redovno izlaže.
Odlazi u Pariz gde ostaje do 1940. Putuje po Španiji, Nemačkoj, Tunisu, Alžiru i Egiptu
Radi kao profesor na Likovnoj akademiji do 1946. kada ga, kao navodnog predstavnika „formalističke škole”,svrstavaju zajedno sa Milom Milunovićem
DELOS APOLONOVO OSTRVO
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
Δήλος
Delos je jedno od malih ostrva Kiklada, udaljeno oko 200 -{km}- jugoistočno od Atine. Najbliže veće ostrvo je Mikonos, nekoliko km istoćno. Ostrvo je slabo razuđeno i brdovito u većem delu. Klima je sredozemna i veoma sušna. Biljni i Životinjski svet su takođe osobeni za ovu klimu.
POGLED SA DREVNOG DELOSA NA MORE
Koordinate: 37° 23' Sgš; 25° 15' Igd
Za Delos, kao i za celokupne Kiklade, je neobično važno razdoblje kasne praistorije, tzv. Kikladska Civilizacija, zavisna i bliska Kritskoj. Tu je stvoren i Delski savez.
SKULPTURE NA OSTRVU DELOS
NALAZIŠTA AMFORA
Tokom stare Grčke Delos je bio veoma važno ostrvo - svetilište. Po mitologiji ovde su rođeni Apolon i Artemida. Zbog toga je na ovom mestu osnovano svetilište, veoma poštovano među drevnim Grcima.
U klasičnom razdoblju antička Atina je ulagala mnogo napora da stavi Delos pod svoju vlast, a što joj je na kraju i pošlo za rukom. U vezi sa tim Delos je poznat i kao mesto sklapanja tzv. Delskog saveza pod okriljem Atine.
Anri de Tuluz-Lotrek
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
"LOTREK , VIDI SE DA STE MAJSTOR SVOG ZANATA" - GOVORI DEGA, KOJI VRŠI VELIKI UTICAJ NA NJEGA,
a 1893 mu lično upućuje pohvaju, što je za Lotreka bio veliko poštovanje, imajući na umu da je Dega retko davao pohvale
Lotrek nije bio impresionista. Impresionisti su uticali na njega ali njegov stil su više naglašene boje (više je naginjao ekspresionizmu) a važnost je više pridavao crtežu i liniji
Kao alkoholičar tokom većeg dela svog života, kratko pred smrt Anri zapada u krizu i odlazi u privatni takozvani sanatorijum-psihičkoj bolnici za bogate aristokrate, gde radi dosta skica na papiru sa temom cirkusa.
Nazivan je "dušom monmartra", delom grada Pariza gde je živeo za života. Njegove slike su često prikazivale čuveni Mulen ruž i ostale lokale i kabaree, i pozorišta iz Monmartra. Takođe prikazivao je i slike iz parizkih javnih kuća koje je posećivao, što je u početku šokiralo javnost i zadrmalo tadašnju umetnički scenu.Nažalost tamo biva ubrzo i zaražen sifilisom). Anri slika i čuveni pevačicu Ivet Gilber, kao i Luj Veber takozvanu „La Guli“, igračicu koja je lično izmislila ples "Kan-kan".
LOTREK PASTELIMA PRAVI VAN GOGOV PORTRET
Poznato je i Tuluzovo veliko prijateljstvo između njega i Van-Goga. Naravno ne tako veliko kao između Gogena i Van Goga, ali je između Tuluza i Van Goga postojalo izvesno postovanje i divljenje za rad onog drugog. Štaviše Van Gog je i jedno vreme odsedao kod Tuluza, svaki put dok je boravio u Parizu ali Pariz nije bilo mesto inspiracije za van Goga i on se brzo vraćao u Holandiju.
Tuluz koji je već bio dugo učenik i stanar Monmartra, uputio je prijatelja gde da kupuje slikarski pribor (tada su svi kupovali kod takozvanog „čiča Tangija“ koji je davao slikarsku opremu na veresiju. Van Gog će mu posle posvetiti par slika), i sličnu opremu.Uprkos smejanju Tuluz je uvek ostajao veran svom prijatelju, a kada je do Pariza doprla vest da je Van Gog odsekao sebi uvo i završio u ludnici, Tuluz i pored svega staje na njegovu stranu, svađajući se sa ljudima pa čak pokušao da se tuče ali su ga ljudi često izbegavali u tim situacijama zbog svog vizuelnog izgleda. Ta činjrenica bi ga još više razbesnela. Posle smrt Van Goga Anri Tuluz-Lotrek zajedno sa drugim slikarima organizuje posebnu izložbu na kojoj su
izloženi radovi Van Goga u sećanje na njegovo ime.
Anri Mari Rejmon de Tuluz-Lotrek Monfa je rođen u Albiju, Tarn u francuskom regionu Središnji Pirineji. Poticao je iz stare aristokratske familije, sa mnogo uvaženih predaka koji su se u prošlosti družili i sa samim kraljevima. Bio je sin grofa Alfonsa i grofice Adele de Tuluz-Lotrek. Anri je bio njihovo prvo dete.
magarac
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
" SINE TALE,...... MAGARE MOJE DRAGO " - SETIH SE REČI HEĆIMA BEĆIRA , UPUĆENIH UZ ŠIROK OSMEH I TOPAO , SETAN POGLED.
MAGARAC JE SRCE MEDITERANA .NA SVOJIM LEĐIMA , SPREDA I POZADI , I UZ BOK NOSI TERETE , UZBRDO I KAD SILAZI PADINOM.PO NARAVI JE STRPLJIV,POSLUŠNIJI JE OD KONJA I OD MULE.PUTEVE KOJIMA IDE PAMTI,DOBRO VIDI I JOŠ BOLJE ČUJE.KADA SE UVREDI , AKO GA TUKU ILI PREVIŠE OPTERETE TERETOM, ZNA DA SE UZJOGUNI , UKOPA SE U MESTU I ODBIJA DA IDE DALJE.
PONEKAD NJAČE I NEZNAMO DA LI SE TO RADUJE ILI NEGODUJE.NA SLAMI U ŠTALI ILI U POLJU UŽIVA DA SE IŠČEŠE, LEĐA I GRIVU.PONEKAD SE OTRGNE I ĐIPI I OTRČI ,RAZDRAGAN ,NEKUD KASOM ,KAO ISKONSKI SIMBOL SLOBODE I LEPOTE .
MAGARAC SE POMINJE U SVIM SVETIM KNJIGAMA , TALMUDU, BIBLIJI , KURANU , POMINJE GA MOJSIJE,ABRAHAM,KNJIŽEVNICI, UMETNICI, FILOZOFI, KANT,BURIDAN, LUKIJAN,DOSTOJEVSKI.SLIKAJU GA ĐOTO,BOTIČELI,ANGELIKO,DIRER,REMBRANT,ŠAGAL,NASRADIN-HODŽA JE NA MAGARCU PREJAHAO POLA ANADOLIJE.HRIST JE NA MAGARCU U NEDELJU PALMI UJAHAO U JERUSALIM, A PROROK NAJAVIO DA TAKO ULAZI MESIJA.
CORSICA - CORTO MALTESE
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
PEVALI SMO STARE ,ELEGIČNE PESME SA KORZIKANCIMA U AREGNU ,CRNO OPOJNO VINO NAM SE PRELIVALO PO RUKAMA I STOLOVIMA .
NEKO JE STALNO IZ PLETENIH BALONA DOLIVAO JOŠ.PEVALI SMO ZDUŠNO IAKO NISMO ZNALI NI JEDNU JEDINU REČ ALI TO NIKOME NIJE SMETALO ,DOVOLJNO JE BILO PRATITI MELODIJU.
KORZIKANCI NAM SE NISU SMEJALI ŠTO NEZNAMO REČI ,ČINILO SE DA SU BILI PONOSNI ŠTO PEVAMO NJIHOVE STARE NAPEVE.
NA ZIDU TERASE BARA KRAJ NEKOLIKO FOTOGRAFIJA NALAZIO SE I POSTER ČUVENOG STRIP JUNAKA - KORTO MALTEZEA .
CEO BAR SE ZAVRTEO PRED MOJIM OČIMA , KORZIKANCI , MI I CORTO MALTESE - KALISTA.
STARI GRCI SU KORZIKU ZVALI "KALISTA" , ŠTO ZNAČI NAJLEPŠA, A ČUVENI UMETNIK ANRI MATIS UZVIKIVAO: - KORZIKA JE PRELEPA, U NJOJ JE SVE BOJA I SVE JE SVETLO!
KORZIKANCI KORISTE SVOJ JEZIK KOJI PREDSTAVLJA SPOJ FRANCUSKOG I ITALIJANSKOG. NA SEVERU OSTRVA JE MEKŠI I IMA TOSKANSKI DIJALEKAT, A NA JUGU JE GRUBLJI, AKCENAT JE SLIČAN KAO NA SARDINIJI .
ZANIMLJIVO JE DA SE NA OSTRVU JOŠ ČUJE I LIGURIJSKI DIJALEKAT , KOJI SU U 13 VEKU DONELI ĐENOVLJANI, ALI I BROJNE GRČKE REČI SA PELOPONEZA . KORZIKANSKI JEZIK JE ZVANIČNO PRIZNAT TEK 1974 GODINE , A LIST "TRAMUNTANA" IZLAZI NA KORZIKANSKOM OD 1896 GODINE
MIRISI NA OSTRVU SU POSEBNI, TOKOM ČITAVE GODINE OSEĆA SE PRIJATNA AROMA BOSILJKA I MENTE , A GLAVNI PROIZVODI NA OSTRVU SU MED, MASLINA I SOČNE MANDARINE "KLEMENTINE".
POSLE KRATKE OKUPACIJE KARTAGINJANA, KOJI SU U NASLEĐE KORZICI OSTAVILI SMOKVE I POMORANDŽE, STARI GRCI I FENIČANI SU DONELI MASLINE I VINO.
RIMLJANI SU PROBUDILI LJUBAV PREMA RIBI I OSTALIM MORSKIM PLODOVIMA , VANDALI I OSTROGOTI SU PROŠIRILI KOŠNICE SA PČELAMA PO CELOM OSTRVU A OSVAJAČI IZ PIZE SU NA OSTRVO DONELI HRIŠĆANSTVO ALI I VRHUNSKE SIREVE A TRGOVCI IZ ĐENOVE , PITOME KESTENOVE, KROMPIR I PASTE .
POSLEDNJI OSVAJAČI FRANCUZI SU NAUČILI MEŠTANE DA PRAVE I KORISTE RAZNE SOSEVE I ČORBE.
