LUBARDA
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
OD DVE SU ŽELJE SAZDANA OSTRVA LUBARDINOG ARHIPELAGA , JEDNA JE ŽELJA MLADIĆA DA ODE SA OSTRVA A DRUGA JE ŽELJA VELIKOG BARDA DA SE VRATI NA OSTRVO .OBE OVE ŽELJE TREPERE NAD PUČINOM MORSKOM I DRŽE OSTRVA U PLAVETNOJ IZNAGLICI IZVESNOSTI. SA DVE JE BOJE OSLIKAO LUBARDA SVOJ ARHIPELAG MEDITERANSKI ,CRVENOM I ZELENOM , CRNOM I CRVENOM, BELOM I CRVENOM, NADOM I VEROM. DVE BOJE KAO DVA MAČA , DVE BOJE KAO DVA PERA OD ŽAR PTICE.DVE SU ŽELJE I DVE SU BOJE JEDNOGA PETRA LUBARDE.
Lubarda pravi istorijski zaokret ka uspostavljanju jedne sasvim originalne modernističke koncepcije slike.
Gimnazijsko školovanje započinje u Herceg Novom i nastavlja u Splitu, Sinju i Nikšiću, gde stiče prva saznanja o slikarstvu kao profesiji. U Parizu se upisuje na Académie des Beaux Arts, ali zbog loše finansijske situacije i nezadovoljstva, odustaje.
Izlaže na Salonu nezavisnih (Salon des Indépendants) 1927. Sa grupom srpskih umetnika koji žive u Parizu izlaže 1928. u Slavističkom institutu u Parizu. Prvi put samostalno izlaže u Rimu 1929. u Casa dell’ Arte Bragaglia.
Prvu samostalnu izložbu priredio je 1933. godine u Beogradu u Francusko-srpskom klubu. Samostalno izlaže 1934. i 1937. u Umetničkom paviljonu.
Ovu drugu izložbu otvorio je Milan Kašanin, upravnik Muzeja kneza Pavla. Izlaže u Jugoslovenskom paviljonu na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. i dobija Grand Prix. Postaje član Društva srpskih umetnika „Lada” 1938. sa kojim od tada redovno izlaže.
Odlazi u Pariz gde ostaje do 1940. Putuje po Španiji, Nemačkoj, Tunisu, Alžiru i Egiptu
Radi kao profesor na Likovnoj akademiji do 1946. kada ga, kao navodnog predstavnika „formalističke škole”,svrstavaju zajedno sa Milom Milunovićem
