Salar de Uyuni
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
jezero koje je nastalo tamo gde je pala jedna odapeta Apolonova strela
sasvim obično popodne
prazne priče su danas pričali pričljivi ljudi .sve kao nešto u fazonu "eh, kako je pre bilo mnogo bolje" unoseći mi se u lice , sugestivno gestikulirajući ,u stilu, "kako sam tada bio uticajan, pametan i lep ,ništa se nije moglo bez mene a i žene su me proganjale , sve jedna lepša od druge ".
gledam ih bez reči ,kao kroz zatamnjene naočare, njihovi mi se likovi , jedan po jedan,polako, gube iz vidokruga, kao i njihovi glasovi .
odlaze od mene gunđajući,ne zadovoljni što im nisam ukazao dužnu pažnju .neznam,ne mogu da se setim njihovih imena,više se i ne trudim ,sve to kao da se dešavalo nekom drugom ,polako tonem u prijatan polusan.
tako prolazi ovo sasvim obično popodne ,polusenke mi šaraju lice,toplo je i prekrasne me njene oči netremice gledaju, srca punog strasne želje.
The Lion Sleeps Tonight
komentar
komentar kulturnog proizvoda
hoćemo narandže,
dobro,
evo vam banane.
kao da nam nije dosta naše muke sa političkim partijama i njihovim liderima u ova otužna vremena,nego nam još i režiser egon savin sipa so na rane, svojom postavkom molijerovog komada "mizantrop" u narodnom pozorištu,stavljajući alsesta i selimenu u našu ne zavidnu sivu svakodnevicu,među ministre i visoko pozicionirane partijske dužnosnike.
pažljivo je naznačio osobenost svakog lika,povezavši ih tek blago nabeljenim licima, kao reminiscentnim odjekom farse iz koje su nastali.
sve je , naizgled,na svom mestu .publika oduševljena, pozorišna kritika korektna,glumci odradili rutinski uloge , pa otišli na zasluženo osveženje "ladnim" pivom.režiser se posuo pepelom,na lovorikama zadremao.
uveren da je ovom prilikom izbegao uvek teško breme svakog stvaraoca i umetnika da bude krtitički određen prema pojavama i okolnostima u aktuelnom društvenom dnevno-političkom kontekstu.
nije kritička misao iznošenje i postavljanje krivog ogledala pred ne kritičnu publiku, već stavljanje sveće na sto , da osvetljava i da se vide oni što za stolom jedu prstima,bacivši pribor za jelo iza leđa.
izvesno ,još jedan lament nad dekadencijom intelektualne elite ovih prostora.
veoma je značajno da gospodin egon, kao izuzetan esteta ,ostane dosledan svom stvaralačkom stilu,koncizan , sasvim određen u tematskom delu.
mi, nemamo više vremena.
comme si nous avons assez de problèmes avec nos partis politiques et leur liderimau ce triste moment, mais toujours donner au directeur Egon Savin verse du sel sur la plaie, avec position molijerovog pièces "misanthrope" dans le Théâtre National, et de mettre selimenu alsesta pas dans notre enviable svakodnevvicu gris Parmi les ministres et les fonctionnaires de haut rang du parti.
soigneusement indiquées de la spécificité de chaque personnage, en les reliant les personnes que légèrement comme une farce écho reminiscentnim dont elles sont issues.
tout, apparemment, la géographie en place. public ravi, la critique de théâtre est correcte, les acteurs ont fait un rôle de routine, et se rendit à la bien méritée rafraîchissement "impropre" .režiser être saupoudré de cendre, assoupi sur ses lauriers.
convaincu que, à cette occasion est toujours difficile d'éviter la charge de chaque artiste et créateur être déterminé par des événements et des circonstances dans le courant socio-politique cadre de la journée.
pas exprimer la pensée critique et la mise en miroir de mal n'est pas un public critique, mais de placer des bougies sur la table, à la lumière et de voir ce qu'ils mangent à la table avec les doigts.
certains, une autre se lamentent sur la décadence de l'élite intellectuelle de la région.
nous, nous n'avons pas beaucoup de temps.
