Ponedeljak, Mart 25, 2013
elita ,elitizam i još jedan savet
evo vam prvo narandže , poznato je da je njih herkules obožavao , verujući da mu daju snagu.
- dakle , savet- nikada se bezrezervno ne oslanjajte na svoja očekivanja ,ne planirajte unapred i ne pretpostavljajte jer sasvin izvesno neće biti tako kako ste pranirali.
prilikom mog odsustva-odnosno odsustva mog prisustva na sastanku ,nisam izabran u pomorsku komisiju za kontrolu i istraživanje resursa mora,uprkos podršci mojih korzikanaca i članova pomorskog saveta sa malte.
prema tome osnovna je istina u gore izrečenom zaključku koji sam vam uputio i kao savet.
intelektualna elita i elitizam kao društvena pojava i izvesno posledica dekadencije duha druge polovine xx veka nemaju uporište u etičkim postavkama teoretičara kritike materijalizma .
književnost ,umetnost i literatura traže u xxi veku svoj izraz kroz estetiku duha i mislim da ćemo biti savremenici velikih dela jer se izvesno koncept kulturnog proizvoda svodi na izvornu suštinu svoje vrednosti , emociju.
nisam pristalica kreativnosti koja je sama sebi svrha ali jesam pristalica kritičke misli i estetike duha koja svoj izraz traži kroz emociju.
čitajući
česlava miloša ,dolinom reke ise i pola ostera ,uzdrman sam izvornom
emocijom kao svojevremeno " preobražajem ", romanom franca kafke.
rođen i ceo svoj život proveo u nju jorku ,priznavši da je jedan od osnovnih razloga njegovog preseljenja na brodvej jeftinija stanarina , poreklom delom jevrejin iz istočnoevropskih zemalja , kosmopolita,pacifista,intelektualac par ekselans ,književnik i pesnik pol oster.
PO BRODVEJSKIM SKVEROVIMA I HAUSTORIMA ,GLUVARIO U SITNE SATE SA PRIJATELJIMA I POLUGLADAN PROVODIO SUTONE U DUGIM ROMANTIČNIM ŠETNJAMA SA NJUJORČANKAMA,KOJE SU ZAISTA UOBRAŽENE I GLAMUROZNE, NIKAKO ČEDNE.
izuzetan esteta, koncizan i promišljen u svemu što stvara,za razliku od mnogih drugih intelektualaca , odgovoran pred istinom i pre svega prema samom sebi,samokritičan i upadljivo skroman.
pol često razmišlja i govori kroz svoje brodvejske prizore o sopstvenom odrastanju, traganju za identitetom , agoniji stvaranja,sumnjama u sebe i svoj rad ,govori i seća se da je često bio više gladan nego sit u svom životu i zaključuje da čovek ipak živi sve dok sanja svoje boje i opsene.
priznaje za sebe da
se uvek iznova začudi kako ga telo sve slabije služi a on se izvesno
oseća duhom poput mladića u dvadesetim godinama .
"ČOVEK JE KLUPKO STRAHA"
