Petak, Septembar 26, 2014
vrt u Aregnu
tiho se provlače izdužene senke ,popodnevne , kroz vrt u Aregnu , u smiraj dana ovog avgustovskog.klikću galebovi u visinama plavetnim dok krošnje čempresa zlate se pramenovima .
promiče pogurena senka baštovanova ,korpa i alat baštenski.
dve su ljubičaste ustreptale senke ,zagrljene ušuškane isprepletenih ruku na klupi drvenoj.
preko travnjaka nestalne plavičaste senke i cika dečija tiska se u uglove među žbunovima.
dolazi madam izabel i njena senka sa rukama na bokovima , autoritativna , i dve njene štićenice , kokete dugih vratova ,sa perfektnim frizurama i tijarama srebrnastim,tankim , melodija mandoline za njima je trag .
stazom vrta se valja, teška ,crna senka notara mesnog i broji iznova brojeve i akta mu pod miškom grotesknu senku šaraju po tlu ,po travi mekoj ,zelenoj ,blještavih vrhova vlati.
samo beličast treptaj anđeoskih krila , i smeh im zvoni kroz bokore cveća mirisnog, tamo u Aregnu u vrtu senki ,običnih ,popodnevnih .
