kritički stav o međuvremenu

 

                  

                     

 

 

 

 

 

 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

   

 

 

 

        
 

 

   

 

                

 

 

 

tema 3

 

 

 

 

 

 

                   

 

 

 

ornamenti avgustovske noći

 

                      

 

                            

                        

 

 

 

PELAGONIJA JE,KAD SE ZATALASAJU ŽITA,NALIK NA MORSKU PUČINU-I IME JE PO NJOJ DOBILA (PELAGOS).U SUMRAK JE PLAVIČASTA,ZATIM POSTAJE TAMNA KAO HOMEROVO NOĆNO MORE. 

 

 

 

         

 

 

 

 

               

 

 

 

 

          

 

 

 

                             

dekadencija intelektualne elite xx veka

 

 

                  

                     

 

 

 

 

 

 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

      uvodno predavanje

 

 

 

 

              

 

 

 

                

kamen mudrosti, i artefakti

 

 

 

                  

                     

 

 

 

 

 

 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

   

 

 

                               

 

 

                       

 

 

            

 

 

                      

 

 

 

                       

 

 

                                    

 

 

 

              

 

 

 

           

 

 

 

                            

moj omiljeni mornar

 

 

 

                  

                     

 

 

 

 

 

 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

                                 

 

 

 

                                

 

 

                              

                                 

la donna riccia

 

 

                  

                     

 

 

 

 

 

 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

                      

          


              ♥                                              

   

           

 

 

     

         

branje zeka

 

 

   bere male zeke kao pečurke

 

                              

 

 

                          

 

                                           počasni član  M.S.A.Club-a

deca mora

 

 

                  

                     

 

 

 

 

 

 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 


 

 

                              

 

 

 

tema 2

 

 

 

                    

                                 Omertà

 

                                        

 

 

                            

 

 

                                                 

cuore puro

 

                  

                     

 

 

 

 

 

 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

                      

 

 

 

              

 

         

          

          

 

 

 

                     

 

 

 

                        

 

 

 

                                     

neo

 

 

 

 

neo je pokušavao da se skoncentriše na osećaj težne svoga sopstvenog tela i dodir drvene ograde stepenica niz koje je nameravao da siđe, oko  dvadesetak stepenika .

lagano korak po korak silazio je sasvim svestan da se nalazi u snu koji je svojom voljom nastavio od prethodne noći.drvo ograde je tvrdo,glatko i toplo pod rukom ,sišao je sa poslednjeg stepenika i otvorivši vrata kuće izašao na osunčanu livadu.popodnevna svetlost se razlivala po okolnim livadama i poljima dozrelog žita uokvirenim malenim šumarcima.

priseti se šta mu je letač govorio .polako podigni obe ruke prema nebu,raširene u širini ramena,pogled za rukama,udahni duboko,izdahni ,pri sledećem udahu vini se u vazduh.dok si u vazduhu ,lebdi na visini od uobičajenih dvadeset do trideset metara iznad tla ,u svakom trenutku moraš biti svestan da si u sopstvenom snu.

polako pogledaj levo ,pa desno ,bez naglih pokreta ,sasvim lakim pokretom leve ili desne ruke možeš kliziti kroz vazduh u željenom pravcu.

neo je jučerašnju lekciju dobro naučio .nakon tridesetak minuta ,ležanja na morskoj površini, želatinasa masa predivne tirkizne boje mora je postala žitka i naglo je tonuo, te je krajnjim naporom uspeo da se premesti nekoliko metara dalje,na bezbednu udaljenost.

letač je za danas spremio posebnu lekciju.osnovni pricip je da se snovi ne smeju ukrštati bez volje druge osobe.dakle ne sme se ulaziti u tuđi san nepozvan i druga osoba mora biti u budnom stanju upoznata sa namerom ulaska u snove.takođe se ne sme druga osoba uvlačiti u sopstveni san bez svoje volje. 

neophodno je da se pri ulasku u san fiksira jedan predeo ili prostor,soba i slično ,koji ima lični karatker i za koga je snevač emotivno vezan pozitivnim emocijama, kako bi se postigla rutina ulaska u stanje sna pri povišenoj svesnosti.

snevač mora nameru, pokret ili radnju dovršiti ,izvesti, ne prekinutoga intenziteta jer prilikom ne odlučnosti ili suzdržanosti ,postoji mogućnost da se "zaglavi" u određenom delu sna ,koji se naziva uglom. svaki takav "ugao" je mesto izuzetne teskobe ,duševne patnje pa čak i straha ,koji se mora izbegavati.nisu, nažalost samo "uglovi" opasnost u snu , već i druga vantelesna bića , kao i posebno opasni "hvatači", entiteti izuzetne negativne energije i loše namere. 

mnogo je vremena letač potrošio obučavajući nea kako da sagleda sopstveno telo u astralnom obliku a da pri tom ostane u stanju povišene svesnosti, zadržavši izoštrena čula,sluha,dodira,vida,mirisa,ukusa ,prilikom snevanja.najteže mu je bilo da u snu oseti ukus i miris , te da ih poveže sa konkretnim okolnostima.

takođe mu je trčanje u snu predstavljalo problem , jer je u snu trčanje slično trčanju niz kosinu .sve brži koraci , se izvesno pretvaraju u kratke , pa sve učestalije i duže skokove .neo je uvežbao sopstvenu tehniku u kombinaciji trčanja i kraćih skokova a kada je želeo skakati to je izvodio iz mesta i u dugim skokovima,gde je doskok bio ne mali problem.

gledala ga je pravo u oči , smešila se ,ne stvarna, nežna. utisnula mu je poljubac usnama srebrnim,sve se dogodilo brzo a opet kao da je trajalo veoma dugo .vreme je izgubilo smisao.

neo je počeo da gubi prisebnost,osećao je da neće izdržati prolazak kroz drugu izvesnost,uprkost tome što je primio letačev legat.

odjednom je bio obuzet ,preplavljen emocijama ,navirale su u fragmentima,i uzdrmale samu srž njegovog bića.upravo je na to bio upozoren ali se tome nije nadao .

očekivao je tamnu stranu legata ,mislio je da će mu negativne misli prizvati u san teške prizore ,što je idealna prilika i hrana za hvatače.

 

 

                         

tema

 

 

 

 

 

KROZ MAGLU ZABORAVA PROVIRUJU PRAMENOVI SEĆANJA, KAO MALENI KLJUNOVI LASTA  KLJUCAJUĆI ZRNA SLUTNJE. 

NA BALKONIMA MLADOSTI LEPRŠALE SU ZASTAVE NAŠIH NADANJA ,DOK SU NAM SE OBRAZI ŽARILI VATRAMA A PTICE NA VISINAMA MEĐILE SVOD, NEBESA PLAVETNIH, VELIKIH OD ČEŽNJE.

 

 

 

                 

                       

 

 

                        

 

 

 

                    

letnja noć

 

 

 

 evo ko će da mi peva

 ♥

                          

 

 

                                

talasi

 

 

              

                          

 

 

                         

 

              island                    

                    

                                          

          

 

                        

                                                                        :)  mediterraneo vas pozdravlja

fuego

 

 

                  

                     

 

 

 

 

 

 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

LUCIDAN I INTUITIVAN . NJEGOVI MAGIČNI I MISTIČNI AMBIJENTI STAVLJAJU ČOVEKA U KONTEKST VAN VREMENA I PRISTORA I PRETVARAJU GA U TAČKU KOJA PULSIRA DO SAME SUŠTINE UNIVERSUMA. AKO  IZVRNETE SVOJE SNOVE, SA NALIČJA , CRNIM OČIMA HIPNOTIČKI ĆE VAS GLEDATI  DALI . IZDRŽITE LI NJEGOV POGLED OSETIĆETE ISKONSKU ENERGIJU KRVI .


 

                                

         



                                     

               

                                                  

 

 

                                                     SALVADOR  DALI

 

 

 

                                     

              

 

 

                               

 

                                      

 

                                

 

 

 

                                        

 

                                S.DALI - "ISKUŠENJE ST.SEBASTIJANA"

 

 

 


                         

              

 

 

 

 

 

 


 

             

                                  

              

                                                   

 

 

 

 

                                 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

minorca

 

                  

                     

 

 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

sunčan dan , mirno more, peščana plaža , razgovori uz crno vino i pršutu.gitare i mandoline ,ove noći nema spavanja.

sutra ne postoji. 

 

 

 

                           

                                                                              :)  mediterraneo vas pozdravlja

 

                                  

         

                     

 

           

                             

                          

 

                                          

sunce na jarbolima

 

 

 

                MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

                

                      38° 22 07 N06° 24 55 E

 

 

 

 

 

              

      

 ♥

 

 

 

                        

 

             

 

                          

 

 

 

                                               

 

 

tri ogledala

 

 

 

 

                       MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

                                

                                

 

 

                                                           

 

 

                                         

Le maschere della Commedia dell'Arte

 

 

 

             MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

KROZ MAGLU ZABORAVA PROVIRUJU PRAMENOVI SEĆANJA, KAO MALENI KLJUNOVI LASTA  KLJUCAJUĆI ZRNA SLUTNJE. 


 

 

Карневал је дао подстицај да се све већи број маскираних наступа постави у приватним позориштима града.Догађаји су се често постављали и финансирали од стране венецијанских племићких породица, које су предвиделе потребу да детаљно припреме представе, све елаборирају, уз ангажовање великих уметника и најбољих професионалних  уметничких група.

 

 

 

 

 

Carnevale diede impulso ad un numero crescente di spettacoli mascherati allestiti nei teatri privati della città. Gli eventi erano spesso allestiti e finanziati da famiglie nobili veneziane, le quali intravidero presto l’esigenza di affidare le rappresentazioni, sempre più elaborate, a grandi artisti e veri professionisti della recitazione.

Questi spettacoli in luoghi privati erano inizialmente riservati ad un ristretto pubblico di famiglie nobili. Verso la metà del 1500, seguendo il grande sviluppo e la richiesta di questo genere artistico, a Venezia aprirono numerosi altri piccoli teatri, rivolti anche ad un pubblico popolare.

 

Verso l’inizio del 1600, con l’incremento del numero e della qualità delle compagnie teatrali, formate ormai da artisti professionisti ed apprezzate anche fuori città, si svilupparono vere e proprie attività legate al mondo della commedia teatrale, delle arti sceniche e dell’artigianato dei costumi e delle maschere.

 

brodski dnevnik

 

 

                  

                     

 

 

 

 

 

 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

              

 

 

 

            39° 27 12 N3° 23 5 E

 

 

 

                                                    

 

 

 

 

06.10.2011  a.d.   -  152342 - 04 47'12'' - sealab - tempertura vode mora oko broda na oglednoj površini je porasla za 2 stepena C.

 

- 05 59' 33'' - sealab - temperatura vode mora oko broda na oglednoj površini i 7 milja nautičkih van ogledne površine je porasla za 3 stepena C

 

- 06 11' 28'' - sealab  - alert 2 - izlazimo na otvoreno more patrolnim čamcem da potvrdimo parametre, brod pojačava rad motora - sonar očitava promene - sledi izveštaj

 

- 07 15' 52''  - sealab - alert 3 - sonar očitava anomaliju vode površine 0,8 nautičke milje  na 23 metra iznad morskog dna- posada je uznemirena

 

- 13 02' 37''   -  sealab - alert 3 - instrumenti na brodu detektuju prisustvo izuzetno jakog elektromagletnog polja i jonsko zračenje, instrumenti povremeno nisu pod naponom,navigacija nemoguća, gubimo očitavanja

 

- 16 20' 19''  -  iznad površine mora uočavaju se vizualne manifestacije nalik strujanju toplog vazduha , pojedini članovi posade su uznemireni i ponašaju se iracionalno.

 

- 16 41' 11'' - upućujemo zahtev za kontakt sa opetarivnim centrom za SCN .

 

- 16 42' 02''   - preko sistema radio- veza od operativnog centra za SCN dobijamo nalog da odmah maksimanom brzinom napustimo oglednu površinu prostora međunarodnih voda i koordinate privremene destinacije sa merama predviđenim  za postupanje u hitnim situacijama.

 

- 16 53' 36''  - obaveštavamo operativni centra za SCN da postupamo po nalogu uz primenu mera predviđenih za postupanje u hitnim slučajevima, tražimo navođenje jer imamo navigacione instrumente povremeno vam upotrebe zbog uticaja intenzivnog elektromagnetnog polja .

 

- 17 15' 42''  - sealab - alert 3 - sonar očitava anomaliju vode površine 0,9 nautičke milje  na 43 metra iznad morskog dna.

 

- 17 18' 01''  - uspostavljeno navođenje, u kontaktu  sa operativnim centrom za SCN potvrđena su očitavanja seizmičkih aktivnosti na oglednoj površini međunarodnih voda sa ne poznatim koordinatama epicentra.

 

- 17 50' 13''  -  iznad površine mora i nadalje se uočavaju  vizualne manifestacije nalik strujanju toplog vazduha vertikalno od 100m do 150m, po horizontali na površini od oko 1 do 1,5 nautičke milje ogledne površine , pojedini članovi posade se žale na malaksalost mišića i probleme sa sluhom takođe povremeno nisu u stanju da verbalno artikulišu svoja osećanja i misli.

 

- 18 49' 31'' - upućujemo zahtev za kontakt sa opetarivnim centrom za SCN

 

                                               sunny juice bar

aritmija

 

 

 

 

                          

 

             

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

            39° 27 12 N, 3° 20 4 E

 

 

 

 

 

                               

 

 

                                

crvena i plava

 

 

  

 

                  

             MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 


 

 

"SOKRAT JE KORAČAO GLEDAJUĆI PONOSNO OKO SEBE , ODMERAVAJUĆI MIRNO PRIJATELJE I NEPRIJATELJE, POKAZUJUĆI SVIMA SPREMNOST DA SE BRANI JUNAČKI UKOLIKO BI SE NEKO USUDIO DA GA DOTAKNE".

 


 

 

 

                                                

 

 

 

 

 

 

 




 

                         

 

 

 


 

 

baleari

 

 

 

                      

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

             39° 27 15 N, 3° 21 4 E

          

                                     

 

 

 

 

 


 

 

 

 

                              

 

 

 

                  

 

 

 

                         

 

 

                                   

kandinsky

 

             

                     

 

 

 

 

 

 


 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

            39° 26 12 N, 3° 21 4 E

 

 

 

 

 

UMETNIKA  PODSVESNO UZNEMIRAVAJU  LINIJE, BOJE  I  NJIHOVI MEĐUSOBNI  ODNOSI.

 

 

 

 

                       

 

 

                                      

 

                                              KANDINSKY

 

 

                      

 

 

 

                    

 

 

                      

 

 

                        

 

 

 

                     

 

 

 

                        

                          

sedam mora

 

             

                     

 

 

 

 

 

 


 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

           

        39° 22 9 N, 2° 19 2 E

 

 

                      

 

 

                             

 

 

                             

 

 

 

                            

 

 

                      

ispod kože nemejskoga lava

 

                  

                     

 

 

 

 

 

 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

          


 

 

 

 

 

KUCA SRCE HERKULA PLEMENITOG ,BESMRTNIKA I MILJENIKA BOGOVA SA OLIMPA.


 

 

                                  

 

 

 

 

alter ego - dan što plete noć opara

 

 

 

              

        MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

uvek kada pročitam pesme laze kostića  imam potrebu da pišem stihove.zaboravim gde sam , koje je vreme i kakve su okolnosti.obuzima me laka jeza,veselo i nadahnuto raspoloženje , srce ustreptalo i misli  razdragane.

 

 

                               

 

 

 

                

 

 

Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?

 

neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko
među javom i med snom.

 

Srce moje, srce ludo,
sta ti misliš s pletivom?
k'o pletilja ona stara,
dan što plete, noc opara,
medju javom i med snom.

 

Srce moje, srce kivno,
ubio te zivi grom!
što se ne daš meni zivu
razabrati u pletivu
medju javom i med snom!

 

 

                      

 

 

                         

 

 

 

 

ma hajde ...

 

 

 

               

        MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

                 ZAPLEŠI  SA  MORNAROM

 

 

                        

 

 

                       

DOBRO JUTRO

 

 

           

         MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

NJEGOVO  VELIČANSTVO    R.M. TOČAK

 

 

                      

underwater

 

             

                     

 

 

 

 

 

 


 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

           

 

 

 

       40° 21 58 N2° 19 32 E

 

 

 

 


 

 

                    

 

 

                         

 

 

                    

 

 

           

 

                    

 

 

 

 

                                 

          

 

 

                    

 

 

 

 

 

POBUNA NA BRODU

 

 

 

 

                  MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

       40° 23 8 N, 2° 11 0 E

 

 

   

POSADA JE ODBILA DA OBAVLJA SVAKODNEVNE POSLOVE NA BRODU.                    

 

                   

 

 

 

                               

 

 

 

                                     

.

 

PRVI USLOV POBUNJENE POSADE JE ISPUNJEN ; SVA BURAD

SA VINOM JE IZNETA NA PALUBU I VINO PODELJENO.

 

 

 

             

ημερολόγιο του πλοίου

 

             

                     

 

 

 

 

 

 


 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

             

 

 

 


09. 16. 2011 8:44 am      

 

39°1447N 09°0327E

 

 

 

 

 

Οι φίλοι μου προσμένουν σήμερα μια φωτογραφία. Μα εγώ αλλού αρμενίζω. Από το πρωί σήμερα αλλού τελείως. Πήρα ένα μήνυμα. Αχάραγα χαράματα. Της πιο μεγάλης νύχτας του χρόνου. Και πόνεσα και έκλαψα. Για έναν πόνο ξένο, για έναν πόνο γνώριμο.

 

 

 

                   

 

 

 

 

Κι έπιασα κι έγραφα μετά. Το μεγάλο της ζωής μου ταξίδιο. Το ξαναδιάβασα και είπα, όχι. Αυτό είναι για μένα. Δεν είναι για άλλων το περνοδιάβαινε στα ιντερνέτια. Κι έμεινε και η φωτογραφία. Και θα μείνει και άλλο. Όσο να περάσει και τούτη η φουρτούνα της ψυχής μου.

 

 

                       

 

 

Γιατί ξερές φωτογραφίες, σαν τηλεόραση, δεν πρόκειται να ανεβάσω. Υπομονή και στο μεταξύ γράφετε. Στη μούγγα και σιωπή τόσων ημερών, είδα πως το περίμενε ωφέλησε. Ίσως γιατί αν η παρουσία σου δεν μπορεί να ωφελήσει, η απουσία σου να είναι προτιμότερη. Και η φωτογραφία το ίδιο. Η φωτογραφία του... για να λέω τα πράγματα με το σωστό όνομα.

 

 

                   

 

 

 

Για το χατίρι του και τούτο το ταξίδι. Για το χατίρι του Δάσκαλου Λιαντίνη. Στα περασμένα μα όχι ξεχασμένα. Αληθινό ταξίδι θα ακούσετε. Από τα χρόνια που ταξίδευα τα πέλαγα. Και από το αληθινό ημερολόγιο εκείνων των καιρών.

 

ημερολόγιο του πλοίου

 ΗΜΕΡΟΛΟΓΙΟ  ΚΑΤΑΣΤΡΩΜΑΤΟΣ

               

 

 

  

39° 58 0 N  4° 5 0 E    

 

 

Μεσόγειος Θάλασσα έχει μια χωρική και χρονική μεταβλητότητα. Με το που αποτελεί το επίπεδο ανωμαλιών διακύμανσης της θάλασσας (ή τυπική απόκλιση - ή rms - η οποία υπολογίζεται από την τετραγωνική ρίζα της διακύμανσης) επί του συνόλου των διαθέσιμων περίοδο (1992-2008), είναι ισχυρή, μεσαία και χαμηλή μεταβλητότητα περιοχές που περιγράφονται σε ολόκληρη τη λεκάνη.

 

 

 

                  

 

 

 

Η μεταβλητότητα κυμαίνεται μεταξύ 4 και 17 rms cm. Οι περιοχές με χαμηλή μεταβλητότητα (<6 cm rms) που βρίσκεται στη δυτική λεκάνη, κατά μήκος των ακτών της Ιταλίας και της Γαλλίας. Αντίθετα, η υψηλότερη μεταβλητότητα (> 16 εκατοστά rms) παρατηρείται στο νότιο-ανατολικά της Κρήτης (Ιεράπετρα Γύρε). Η μεταβλητότητα πιο μέτρια (από 8 έως 12 cm rms) παρατηρείται στη δυτική λεκάνη. Μπορούμε να παρατηρήσουμε, επίσης, την υπογραφή της οριστικής / επαναλαμβανόμενες κινήσεις κατά τη διάρκεια των Αλμποράν Θάλασσα, Βόρεια Τυρρηνική λεκάνη και τη νότια Ελλάδα.

 

 

                  

 

 

                  

 

 

Mediterranean Sea has a spatial and temporal variability. By representing the sea level anomalies variance (or standard deviation - or rms - which is calculated by the root square of variance) over all the available period (1992-2008), strong, medium and low variability areas are described throughout the basin.

Variability ranges between 4 and 17 cm rms. Areas with lower variability (<6 cm rms) are located in the western basin, along the coasts of Italy and France. On the contrary, the highest variability (> 16 cm rms) is observed on the south-east of Crete (Ierapetra gyre). A variability more moderate (from 8 to 12 cm rms) is observed in the western basin. We can also observe the signature of the permanent / recurrent movements over the Alboran Sea, northern Tyrrhenian basin and southern Greece.

 

 

                

 

 

                     

                    

duga plovidba mediteranom

 

 

                MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 



 

                              

 

                          

 

 

                        

 

 

                             

    

la linea blu del mare

 

             

                     

 

 

 

 

 

 


 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 


 

 

 

 

 

 

 

ČETINARSKE ŠUME NA OBALAMA SREDOZEMLJA SE NA SEVERNIJEM DELU MEŠAJU SA LISTOPADNIM , BOROVI , JELE ,ČEMPRES, KEDAR  SA JABLANOM , GRABOM,KESTENOM ,HRASTOM, JASENOM , BUKVOM . 

SMOKVA PRODUŽUJE MEDITERANSKI POJAS PREMA ZALEĐU,TAMO GDE SUSTAJE MASLINA. ROGAČ I BADEM RASTU U SLEDEĆEM PREDELU GDE MEDITERANSKI ELEMENT NAGLAŠAVAJU NARANDŽA I LIMUN ŠTO ODOLEVAJU SEVERNOM VETRU.

 

 

Foreste di conifere costa mediterranea a lavorare a nord mescolato con latifoglie, pino, abete, cipresso, cedro con Jablan, Carpino, Cavallo, frassino, faggio.

Zona mediterranea dall'entroterra, dove il fruscio delle olive. Rogac aree in cui gli elementi sottolineare Rosemary  resistere venti settentrionali.

 

 

 

      

                                           

 

 

 

                      

 

                                  

                                          EGEJSKO  MORE

                                

 

 

TRAVE DALJE PRELAZE U BRDA , MIRISNE ETARSKE STABLJIKE LAVANDE,OLEANDERA,RUZMARINA,BOSILJKA, TIMIJANA,MAJORAN ZATIM ŠIPAK,MOGRANJ I NAR.

KADULJA , PELIN,ŽALFIJA RASTU DO TAMARISA , MIRTE , PALME I URME , DO KAPARA , KOMORAČA ,MOTRIKE, BRNISTRE.

LOVOR JE NA JUGU PUNIJI I KREPKIJI, IDUĆI PREMA SEVERU LIST MU SE STEGNE I NABORA.LOZA RASTE PREMA KONTINENTU, A RETKO SE MOŽE PRONAĆI MANDRAGOLA .

 

 

 

 

                    

 

 

                                               LAVANDA

    

 

 

PREPOZNAJEMO LAVANDU, KADULJU TE AGAVU ŠTO SE NAJPRE PRIMILA NA OBALAMA ŠPANIJE I PORUGALIJE DONETA IZ NOVOG SVETA.

 

 

 

            

               

 

 

 

                                                         MASLINA

 

 

 

 

                                             

 

 

 

 

 

 

Средоземна или медитеранска вегетација је биом који се развија у умереним и суптропским климатским условима, које карактеришу сува лета и благе кишовите зиме. Екорегиони овог биома обухватају специфичне шумске и жбунасте екосистеме распрострањене на свим континентима изузев Антарктика. Пет је географски одвојених целина са средоземном вегетацијом: област Медитерана, Калифорнија у Северној Америци, средишњи делови Чилеа у Јужној Америци, Капска област у јужној Африци, југозападне области Аустралије.

 

 

 

 

            

 

 

                     BOROVI NA STENAMA OBALE

 

 

 

 

Региони са средоземном вегетацијом поседују велики диверзитет станишта и врста. Мозаичан распоред станишта и предела услед геоморфолошких, педолошких и микроклиматских разлика честа је појава, нарочито у Медитерану. Већина биљних врста има склерофилну грађу листова (листови су мале површине, са дебелом воштаном кутикулом ради задржавања воде), са присутним провидним длакама ради одбијања сунчевих зрака.

 

 

 

 

                            

            

                             MAKIJA  -    macchia

 

 

 

 

Средоземни екосистеми

 

 

 

Средоземна вегетација се диференцира у неколико основних типова екосистема: шуме; макије, гариге и сличне жбунасте екосистеме; средоземне саване и сличне травнате екосистеме. Човековим вековним деловањем природна вегетација је већим делом деградирана, у појединим областима чак до антропогених камењара.

 

 

 

                    

 

                                         

                                 LAVANDA

 

 

 

Шуме средоземног типа су најчешће изграђене од широколисног зимзеленог дрвећа. Шумама Медитерана  доминирају зимзелени храстови, средоземним шумама Аустралије доминирају еукалиптуси, док јужна буква гради шуме у Чилеу. Шумска вегетација развија се у областима са довољно падавина, попут виших планинских падина, или уз реке. Четинарске врсте су такође присутне, попут алепског бора и чемпреса у Медитерану.

 

 

                

                  

                   

                 

 

 

 

 

                  

 

 

                                              MASLINJACI

 

 

 

Висока жбунаста вегетација назива се макија у Медитерану, чапарал у Калифорнији, маторал у Чилеу и Шпанији, финбос у Јужној Африци и квонган у Аустралији. Ову вегетацију карактерише велика густина склерофилних жбунова и тиме узрокована непроходност. У појединим областима, жбунаста вегетација типа макије је климаксна, јер се услед неповољних услова не могу развити шуме. У већем делу средоземних области, макија настаје претераном експлоатацијом и деградацијом примарне шумске вегетације.

 

 

 

 

 

 

                                    MEDITERANSKO RASTINJE

 

 

 

Нижа жбунаста вегетација назива се гарига, фригана и бата у Медитерану, меки чапарал у Калифорнији, страндвелд у Јужној Африци. Ову вегетацију чине жбунови налик жалфији, без склерофилних листова. Гарига се развија уз саму обалу мора и океана, а биљне врсте које овде расту адаптиране су на честе ветрове и повишен салинитет ваздуха. Гариге настају и секундарно, као даљи степен деградације природних шумских станишта, након деградирања вегетације макија.

 

Саване и травнати екосистеми заузимају најмању површину у оквиру средоземног биома.

Средоземна вегетација на Балкану

У оквиру средоземног биома на територији Балканског полуострва јављају се следећи екорегиони:

 

Алепски бор (Pinus halepensis) је медитеранска врста бора, чији се ареал простире од Марока и Шпаније на западу до Леванта (Сирија, Јордан) на истоку. Врста је управо и описана на основу примерака који расту око града Алепа у Сирији. Станишта  bорa медитеранске u Алжиру и Мароку). која алепски бор настањује обухватају приморске средоземне шуме, али и шуме већих надморских висина (шуме, до 1700 m)

 .

 

 

 

 

 

 

Чемпрес, заједничко име рода Cupressus, је дрво које обично расте у топлим крајевима, брзо се развија и може досећи висину од око 20 m, са приближним пречником стабла од око 60 cm.


Породица Cupressaceae се назива породица Чемпреса.


Макија је тип густе медитеранске жбунасте вегетације, распрострањен на обалама Средоземног и његових обалних мора. Макију гради ниско дрвеће и високо жбуње, велики број зељастих биљака и пењачица. Висина макије најчешће не прелази 4 m. Макија се развија у оним биотопима који не могу подржти раст високог дрвећа (суве и камените падине оромедитерана), или у областима антропогене деградације природних зимзелених медитеранских шума.

 

 

 

                  

                      

 

 

 

 

              

  

 

 

 

 

Назив макија потиче од италијанске речи за шикаре (macchia). Типичне макије су управо развијене на обалама Апенинског полуострва, на медитеранским острвима Сицилији, Сардинији и Корзици, као и на јадранским острвима.

VETRENJAČE U MANČI - El ingenioso caballero de la Mancha

 

             

                     

 

 

 

 

 

 


 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

                                                           

 

 

Don Kihot

 


Viteški roman Izdavač Juan de la Cuesta Datum objavljivanja 1605., 1615. 

 

Prvi deo je objavljen 1605. godine pod punim naslovom Veleumni plemić Don Kihot od Manče (šp. El ingenioso hidalgo Don Quixote de la Mancha).

 

 

                                 

 

                                DON KIHOT I SANČO PANSA

 

 

Drugi deo, pod nazivom Drugi deo veleumnog plemića Don Kihota od Manče (šp. Segunda parte del ingenioso hidalgo Don Quixote de la Mancha), objavljen je 1615. godine.

 

 

                                       

 

                 

                  NASLOVNA STRANA ROMANA O DON KIHOTU

 

 

                 VETRENJAČE U  MANČI

 

 

 

Prvi deo je objavljen u Madridu o trošku Fransiska de Roblesa (šp. Francisco de Robles), štampan u štampariji Huana de la Kueste (šp. Juan de la Cuesta), krajem 1604. godine.

 

Knjiga je ubrzo doživela veliku popularnost i vrlo brzo su se pojavila piratska izdanja štampana u Valensiji i Lisabonu. Sledila su izdanja u Aragonu i Portugalu za koja je Robles kupio prava u februaru.

Međutim, kako je Servantes zadržao samo prava na štampanje u Kastilji, nije imao skoro nikakve koristi od popularnosti i brojnih izdanja svog dela.

Do avgusta 1605. godine već su izašla dva izdanja u Madridu, dva u Lisabonu i jedno u Valensiji. Godine 1607. izašlo je jedno izdanje u Briselu (fr. Bruxells) a 1608. godine Robles je štampao još jedno izdanje u Madridu.

Godine 1610. pojavilo se jedno italijansko izdanje, a 1611. još jedno izdanje je štampano u Briselu.

 

Pretpostavlja se da ideja o sredovečnom plemiću koga su zaludeli viteški romani u stvari i nije nova i da se verovatno prvi put pojavila u obliku jedne od Servantesovih Uzornih noveli (šp. Novelas exemplares) koja je kružila u rukopisu pod naslovom Veleumni plemić od Manče (šp. El ingenioso caballero de la Mancha) i da je roman u stvari proširenje ove novele koja je, po rečima samog Servantesa u prologu prvog dela, nastala prilikom jednog od njegovih boravaka u zatvoru.

Na ovu pretpostavku nas navode aluzije na veliku popularnost ovog dela koje nalazimo kod Servantesovih savremenika kao što su Fransisko Lopez de Ubeda (šp. Francisco López de Úbeda) i Lope de Vega (šp. Lope de Vega).

 

Godine 1920. Ramon Menendes i Pidal [3](šp. Ramón Menéndez y Pidal), poznati španski filolog, istoričar i folklorist, iznosi svoju teoriju o tome kako je inspiraciju za ovo delo Servantes našao u Međuigri romansi (šp. Entremés de los romances) nepoznatog autora u kojoj se govori o jednom seljaku koji se zaludeo čitanjem viteških knjiga i odlučio da napusti ženu i da, isto kao i Don Kihot, krene u avanturu kao lutajući vitez i da ispravlja krivde, brani nezaštićene i spasava device.

 

 


 

 

      

                     Migel de Servantes Saavedra

 

 

 

 

Migel de Servantes Saavedra (šp. Miguel de Cervantes Saavedra; Alkala de Enares, 29. septembar 1547. — Madrid, 23. april 1616

 

VODA

 

             

                     

 

 

 

 

 

 

 

           

            MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB


 

 

 

 

 

 

VODA  MEMORIŠE  INFORMACIJE .

More u svom sastavu, osim soli, ima i niz oligoelemenata i minerala kao što su bakar, magnezijum, jod... Svi ovi sastojci su u ravnoteži. Upravo zbog navedene ravnoteže, morsku vodu nije moguće proizvesti u laboratoriji i postići efekte koje će nam omogućiti samo prirodna morska voda, koja deluje antiseptički

 

 

                             

                           

                           

 

 

Morska voda je od davnina poznata po svom pozitivnom dejstvu na zdravlje čoveka, posebno kad je reč o disajnim organima. Ona sadrži raznovrsne soli i mikroelemente i njen sastav je vrlo složen i nemoguće ga je proizvesti veštačkim putem. Grčki filozof Platon je zapisao: „More ispira sve čovekove boljke”.

 

 

 

  

 

 

 

 

Japanski naučnik, Masaru Emoto, nedavno je sproveo opsežno istraživanje na temu kako se voda ponaša kad se izloži različitim spoljnjim uticajima, kao npr. rečima, muzici, mislima, pa i molitvi.

 

Masaru Emoto je uzeo nekoliko hiljada uzoraka vode iz izvora, reka i jezera, zatim ih zamrzavao i posmatrao ledene kristale pod mikroskopom. Primetio je da potpuno čista, prirodna voda koja potiče iz planinskih potoka ili izvora, formira perfektne heksagonalne kristalne oblike neobične lepote, dok su kristali koji potiču iz zagađenih ili stajaćih voda - nepravilni i deformisani.  

 

 

 

 

 

 

 

 

                             

          

 

 

 

  Rezultati do kojih je došao mogu iznenaditi samo one koji nisu imali priliku da dođu u kontakt sa radovima Viktora Šaubergera, čuvenog austrijskog naučnika, koji je još 20-tih godina prošloga veka tvrdio da se voda ponaša kao živo biće tj. da ima svoj život i smrt, i da ako sa njom nepravilno postupamo, ona može da se "razboli," i prenese svoje "bolesno" stanje na sve druge organizme, biljke, životinje i ljude.

 

                                        


                  

                    

                   

 

 

Voda je akumulator i transformator svih energija koje potiču na zemlji i u svemiru, i baza života na našoj planeti.

Kada padne na zemlju u obliku kiše, ponaša se kao dete koje je upravo došlo na svet. Potpuno je čista i ne sadrži nikakve strane minerale i elemente.

Na svom putu kroz zemlju ona absorbuje sve na što naiđe, dok se na kraju ne pojavi kao "zrela osoba" na nekom svom vrelu, i onda nastavi svoj životni tok u obliku potoka, reka i jezera, ulazeći usput u interakciju sa svim životnim procesima na zemlji.

Kao mlada, tek došla na svijet, ona je nepogodna za piće, jer i na svom putu kroz probavni trakt čoveka ona skuplja minerale iz njegovog organizma koji su joj potrebni za "rast" tako da npr. destilovana voda, nakon duže upotrebe, može da prouzrokuje ozbiljne probavne smetnje.

 

 

                     

  

 

 

(Prema nalazima Keneta S. Dejvisa i Džona A. Deja, prirodna izvorska voda se sastoji od 18 različitih molekularnih jedinjenja i 15 raznovrsnih jona, što ukupno čini 33 komponente. Destilovana voda i "kišnica", za razliku od izvorske vode, ne sadrže te elemente. To bi značilo da je prirodna voda nešto mnogo više nego "H2O" - tj. jedinjenje 2 atoma vodonika sa jednim atomom kiseonika.) 

 

Tako, kao i dete, ona u početku samo uzima a ništa ne daje, međutim, kad odraste, ona nam vraća sve ono što je do tada uzela, ili možda bolje rečeno - posudila.

 

 

 

                 

                                          

 

 

 

 

 

eksperiment

 

Francuski profesor, Žak Benveniste, sa Francuskog Nacionalnog Instituta za Zdravlje i Medicinske Nauke, u Parizu, je još 1983g. izveo jedan eksperiment čiji su rezultati uzdrmali ortodoksni naučni svet, jer su pobili temelje na kojima počiva "moderna" fizika - i naučna misao uopšte.

 

 

 

 

 

 

 

On je jednu vrstu vrstu belih krvnih ćelija koje se zovu - bazofili izlagao dejstvu anti-imunoglobulina E (aIgE), koji inače ima biološku osobinu da neutrališe bazofile. Hteo je da vidi u kojoj najmanjoj koncentraciji će aIgE da ostvari efekat na bazofilne ćelije.

U tom eksperimentu on je dodavao jednu kap, homeopatskim rečnikom rečeno, - "majčinske otopine" (u ovom slučaju - aIgE) u 99 kapi destilovane vode, a onda je tu smesu mućkao 30 sekundi. Nakon toga je uzeo jednu kap od te nove smese pa ju dodao u drugih 99 kapi destilovane vode. Ponovio je takav proces 120 puta i nakon svakog razređenja još uvek je dolazilo do reakcije aIgE sa bazofilima.

 

 

 

                         

 

 

 

Ako pokušamo da upotrebimo "malo" brojeva, to znači da je na kraju inicijalna otopina aIgE bila razređena u odnosu 1:1+23 nule (broj koji je teško rečima izraziti), i još uvek je ta nova otopina ostvarivala efekat na bazofilne ćelije. Kada su izvršili statistička izračunavanja, pokazalo se da je već posle 23-ćeg razređenja, 100 triliona biliona molekula destilovane vode bilo dodano na svaku molekulu anti-imunoglobulina E, što znači da ni jedna molekula aIgE nije već odavno mogla da bude prisutna u novoj otopini, a do reakcije je još uvek dolazilo.

Na kraju je zaključeno da je reakcija koja se još uvek odvijala mogla samo da bude rezultat FIZIČKE MEMORIJE VODE.

 

Da stvar bude interesantnija, pokazalo se da je otopina koja je 37 puta razređena, bila više nego duplo efikasnija od one razređene samo 3 puta!?

 

( To je još pre 200 godina otkrio "otac" homeopatske medicine, Semjuel Haneman) 

 

 

 

                 

 

 

 

Postoje zapisi još iz drevne Grčke iz kojih je vidljivo da se bolesnicima preporučivala šetnja pored mora naročito kada su talasi da bi udisali njihova isparenja.

 

 

 

                 

 

 

  

 

 

   

 

 

    

 

 

      

 

 

 

 

    

 

 

 

 

U svakom slučaju baza na kojoj počiva homeopatska medicina je ovim eksperimentom bila i naučno dokazana, jedini je problem ostao to što sada znamo da voda zapamti i desetine hiljada raznoraznih hemikalija koje ispuštamo u atmosferu, reke i mora, i da bez obzira na to koliko je kasnije "glancamo", filtriramo, "tretiramo" hlorom, fluorom itd. ona nam uredno vraća sve što smo u nju "uložili" (ili odložili).

 

 

 

korištena literatura:

Messages From Water, Masaru Emoto

Living Energies, Callum Coats

The Memory of Water - Michel Sciff

Nexus Magazine, Vol 3, No 4

 

 

                                                                 sunny juice bar

 

ČESLAV MILOŠ - VITEZ OŠTROG PERA I BLAGE REČI

 

             

                     

 

 

 

 

 

 

 

           

            MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

DOK GOD EVROPA BUDE IMALA VITEZOVE OŠTROG PERA I BLAGE REČI KAO ŠTO JE ČESLAV MILOŠ ,MEDITERAN ĆE BITI SIGURNO MESTO , SLOBODNE VOLJE I KRITIČKE MISLI .

 

 

                                   

 

        

 

"HERMETIČKA KNJIŽEVNA KULTURA, KAVEZ JE U KOME NEKO PROVODI SVE SVOJE VREME JUREĆI VLASTITI REP" ,GOVORI ČESLAV MILOŠ KOJI JE GODINE IZMEĐU 1939 I 1945 PROVEO U VARŠAVI POD FAŠISTIČKOM OKUPACIJOM I KAKO PIŠE "PAKAO SE ŠIRIO SVETOM KAO KAP MASTILA PO UMRLJANOJ HARTIJI", KAO I "JEDAN ŽIVOT JE NE DOVOLJAN .

DVA PUTA BIH HTEO DA ŽIVIM NA TUŽNOJ PLANETI,U USAMLJENIM GRADOVIMA, U SELIMA PUNIM GLADI,DA SAGLEDAM SVE ZLO, RASPAD TELA,I ZAKONE PROUČIM ,KOJIMA JE PODLEGALO,VREME,ŠTO JE NAD NAMA KAO VETAR UZ FIJUK DUVALO".

 

 

 

                                  

 

 

 

U "ZAROBLJENOM UMU" PIŠUĆI O SITUACIJI INTELEKTUALACA U  EVROPI PORUČUJE DA DRŽATI SE SVOG PUTA IZMEĐU IDEOLOGIJA LEVICE I DESNICE I SAČUVATI INTEGRITET KOLIKO GOD JE MOGUĆE ,NIJE BILO MALO DOSTIGNUĆE.

MILOŠ SE PITA ; "KAKVO JE TO ČUDOVIŠTE,ISTORIJSKA NUŽNOST,ŠTO JE PARALISALO MOJE SAVREMENIKE STRAHOM" I KONSTATUJE DA " NEMA NIČEG DEPRESIVNIJEG, OD PRIZORA LJUDI KOJI VERUJU DA SLEDE KOLEKTIVNU VOLJU, PO VLASTI - TOJ SLOBODNOJ VOLJI".

PROTIVNIK I OŠTRI KRITIČAR SVAKOG OBLIKA  TOTALITARIZMA I SVIH "IZAMA" , FAŠIZMA, KOMUNIZMA,GLOBALIZMA.

 

 

 

           

 

 

ČESLAV MILOŠ, DOBITNIK NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST 1980, UVEK U EGZILU, DISIDENT NE OČEŠLJANIH MISLI.

STRAŽARI NJEGOVA KRITIČKA MISAO NAD BESMISLOM KVAZI VREDNOSTI KONCEPTA DRUŠTVA AUTORITARNOSTI,POPULIZMA I DEMAGOGIJE SAMOZVANIH INTELEKTUALNIH ELITA.

 

 

 

 

TAKO MALO

 

 

TAKO MALO SAM REKAO,

KRATKI DANI.

 

KRATKI DANI,

KRATKE NOĆI,

KRATKE GODINE,

 

TAKO MALO SAM REKAO,

NE STIGOH.

 

MOJE SRCE SE UMORILO

OD USHIĆENJA,

OČAJANJA,

GORLJIVOSTI,

NADE.

 

ČELJUST LEVIJATANA

ZATVARALA SE U MENI.

 

NAG LEŽAH NA OBALAMA

BEZLJUDIH OSTRVA.

 

POVUČE ME U PONOR ZA SOBOM

BELI KIT SVETA.

 

I SAD NE ZNAM

ŠTA JE BILO ISTINSKO.

 

 

                 ČESLAV MILOŠ 1981

 

art cut

 

             

                     

 

 

 

 

 

 

 

           

            MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

NAČIN NA KOJI JE OVAJ PREGLED STVARALAŠTVA SLIKARSKIH BARDOVA MODERNIZMA PRIREĐEN , KRATKIM BRZIM REZOVIMA ODABRANIH FRAGMENATA SLIKA POKUŠAVA DA UKAŽE , STAVI AKCENAT NA ESTETIKU I COLORIT NA USPOSTAVLJEN MAGIČAN ODNOS BOJENIH POVRŠINA NA PLATNIMA VELIKANA.SVAKI OD OVIH IZABRANIH REZOVA - FRAGMENATA NOSI JASNU LIKOVNU MISAO I POETIKU I OČIGLEDNO MOŽE PREDSTAVLJATI CELINU ZA SEBE.

 

 

 

                                 ART   CUT

 

 

 

       

 

            MARKO ČELEBONOVIĆ

 

 

                        

 

                                  IVAN  TABAKOVIĆ

 

 

                                       

 

                                              SAVA  ŠUMANOVIĆ

 

 

                                                    

 

                                                         LJUBICA-CUCA SOKIĆ

 

 

                                                              

 

                                                                        MILAN  KONJOVIĆ

 

 

        

 

            MILO  MILUNOVIĆ                         PETAR DOBROVIĆ

 

 

                                                    

 

                                                               PETAR  LUBARDA      

 

 

                                       

 

                                              IVAN  RADOVIĆ          

 

 

 

                    

 

                              STOJAN   ĆELIĆ 

                                                                                            

 

milan konjović i đaci

 

             

                     

 

 

 

 

 

 

 

           

  MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

TOG DANA SAM VIDEO NEŠTO ŠTO ĆU PAMTITI CELOGA ŽIVOTA.VIDEO SAM OČI ČOVEKA U POZNIM GODINAMA ČIJI JE POGLED PRIPADAO MLADIĆU OD DVADESETAK GODINA.VIDEO SAM SLIKARA MILANA KONJOVIĆA. BLIŽIO SE KRAJ ŠKOLSKE GODINE , BIO JE TO JEDAN OD ONIH SUNČANIH DANA ,KADA JE SVE TAKO SVEČANO TIHO I PROZRAČNO, A ŠTA BI NASTAVNICI SA ĐACIMA U JEDAN OD TAKVIH DANA, KADA SE NI NJIMA NE MILI RADITI, NEGO ODVESTI IH U POZORIŠTE, BIOSKOP ILI GALERIJU, NAS SU ODVELI U GALERIJU SLIKARA MILANA KONJOVIĆA.

 

 

 

 

 

                                

                                          MILAN KONJOVIĆ

 

 

 

KROZ GALERIJU SMO MI ĐACI ,SREDNJOŠKOLCI , PROLAZILI VESELO , NE UOBIČAJENO BUČNO ZA TAKVA MESTA , KAD IZA JEDNOG ŠTAFELAJA I VELIKOG ISKOŠENOG PLATNA , IZVIRI STARIJI GOSPODIN , GLAVOM I BRADOM MILAN KONJOVIĆ. IZNENADILI SMO SE ,JER GA VEĆ GODINAMA NIKO NIJE VIDEO U NJEGOVOJ GALERIJI , PRIČALO SE DA JE STAR, DA JE SLABO POKRETAN I DA RETKO DOLAZI.

 

 

 

               

 

 

 

 

 " KO JE TO MENI DOŠAO..., JE SU TO ĐACI"  . OČIGLEDNO JE BILO ,NE SAMO DA JE SLIKAR ZDRAV I PRILIČNO POKRETAN ,NEGO DA JE RASPOLOŽEN I SPREMAN NA SVAKU ŠALU.LIČNO JE POŠAO SA NAMA, DA NAS UMESTO KUSTOSA VODI KROZ SVOJU GALERIJU I POKAZUJE NAM SVOJA DELA ." IMA LI MEĐU VAMA NEKO KO VOLI I UME DA LEPO SLIKA " , PITAO NAS JE SLIKAR . TADA SAM PO PRVI PUT SA PONOSOM UZ JOŠ DVOJE DRUGOVA STAO  PRED KONJOVIĆA A MOGU VAM SADA REĆI DA JE ZA TO TADA BILA POTREBNA VELIKA HRABROST, JER SU NAS PRONICLJIVO OD GLAVE DO PETE "SKENIRALE"  OČI VELIKOG SLIKARSKOG BARDA .

 

 

                

 

 

 

 

NAKON IZVESNOG VREMENA ZAČUŠE SE GLASOVI IZ PREDVORJA, UZ NAS SE STVORIŠE PETORICA LJUDI   OBUČENIH U ODELA , SA SVE KRAVATAMA I TAŠNAMA, DAKLE POSLOVNI LJUDI , DIREKTORI ,OTMENI I "UŠTIRKANI", "EVO STIGOSMO ,NAJAVLJENI SMO  , PO DOGOVORU " , REČE JEDAN OD NJIH.KONJOVIĆ IH ODVEDE DO NEKOLIKO SUSEDNIH STOLOVA SA CRTEŽIMA, GRAFIKAMA , TUŠEM, VEŠTIM POKRETIMA RUKU IM JE POKAZIVAO I TUMAČIO ISPREPLETENE LINIJE SVOJIH RADOVA  NALIK DEČIJIM ŠKRABOTINAMA. DOK SU DIREKTORI POMNO ZURILI U CRTEŽE , OZBILJNIH  LICA U GRČU I OČIGLEDNOJ NEVOLJI KONJOVIĆ JE NAMA ĐACIMA ŠERETSKI NAMIGNIVAO.

 

 

 

 

                

       

 

 

 

TAJ SUSRET I MLADALAČKI POGLED PUN ENERGIJE I IZUZETNE INTELIGENCIJE VELIKOG SLIKARA NIKADA NEĆU ZABORAVITI , DOK JE GOVORIO I ŠETAO SA NAMA KROZ GALERIJU , OSTAVLJAO JE UTISAK ČOVEKA KOJI JE  VAN OVOG PROSTORA I VREMENA , KOGA SE NI NAJMANJE NE DOTIČE SVAKODNEVNA TRIVIJALNOST REALNOSTI ŽIVOTA. ČINILO MI SE TADA A U TO SAM UBEĐEN I DAN DANAS , MILAN KONJOVIĆ JE MOGAO KOMOTNO DA NA OČIGLED SVIH NAS ĐAKA U GALERIJI U SVAKOM TRENUTKU , UŠETA U SVOJE SLIKE  A DA MI TO UOPŠTE NE BUDE ČUDNO.

 

 

 

LUBARDA

 

             

                     

 

 

 

 

 

 

 

           

  MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

OD DVE SU ŽELJE SAZDANA OSTRVA LUBARDINOG ARHIPELAGA , JEDNA JE ŽELJA MLADIĆA DA ODE SA OSTRVA A DRUGA JE ŽELJA VELIKOG BARDA DA SE VRATI NA OSTRVO .OBE OVE ŽELJE TREPERE NAD PUČINOM  MORSKOM I DRŽE OSTRVA U PLAVETNOJ IZNAGLICI IZVESNOSTI. SA DVE JE BOJE OSLIKAO LUBARDA  SVOJ ARHIPELAG MEDITERANSKI ,CRVENOM I ZELENOM , CRNOM I CRVENOM, BELOM I CRVENOM, NADOM I VEROM. DVE BOJE KAO DVA MAČA , DVE BOJE KAO DVA PERA OD ŽAR PTICE.DVE SU ŽELJE I DVE SU BOJE JEDNOGA  PETRA LUBARDE.

 

 

Lubarda pravi istorijski zaokret ka uspostavljanju jedne sasvim originalne modernističke koncepcije slike.

 

 

 

              

 

 

 

Gimnazijsko školovanje započinje u Herceg Novom i nastavlja u Splitu, Sinju i Nikšiću, gde stiče prva saznanja o slikarstvu kao profesiji. U Parizu se upisuje na Académie des Beaux Arts, ali zbog loše finansijske situacije i nezadovoljstva, odustaje.

Izlaže na Salonu nezavisnih (Salon des Indépendants) 1927. Sa grupom srpskih umetnika koji žive u Parizu izlaže 1928. u Slavističkom institutu u Parizu. Prvi put samostalno izlaže u Rimu 1929. u Casa dell’ Arte Bragaglia.

 

 

                   

 

 

Prvu samostalnu izložbu priredio je 1933. godine u Beogradu u Francusko-srpskom klubu. Samostalno izlaže 1934. i 1937. u Umetničkom paviljonu.

 

 

 

                

 

 

 

 

Ovu drugu izložbu otvorio je Milan Kašanin, upravnik Muzeja kneza Pavla. Izlaže u Jugoslovenskom paviljonu na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. i dobija Grand Prix. Postaje član Društva srpskih umetnika „Lada” 1938. sa kojim od tada redovno izlaže.

 

 

 

                 

 

 

 

Odlazi u Pariz gde ostaje do 1940. Putuje po Španiji, Nemačkoj, Tunisu, Alžiru i Egiptu

 

Radi kao profesor na Likovnoj akademiji do 1946. kada ga, kao navodnog predstavnika „formalističke škole”,svrstavaju zajedno sa Milom Milunovićem

 

 

DELOS APOLONOVO OSTRVO

 

             

                     

 

 

 

 

 

 

 

           

  MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

Δήλος

 

Delos je jedno od malih ostrva Kiklada, udaljeno oko 200 -{km}- jugoistočno od Atine. Najbliže veće ostrvo je Mikonos, nekoliko km istoćno. Ostrvo je slabo razuđeno i brdovito u većem delu. Klima je sredozemna i veoma sušna. Biljni i Životinjski svet su takođe osobeni za ovu klimu.

 

 

         

 

 

 

 

 

 

               

                                          POGLED SA DREVNOG DELOSA NA MORE

 

 

Koordinate: 37° 23' Sgš; 25° 15' Igd

Za Delos, kao i za celokupne Kiklade, je neobično važno razdoblje kasne praistorije, tzv. Kikladska Civilizacija, zavisna i bliska Kritskoj. Tu je stvoren i Delski savez.

 

 

 

           

                               SKULPTURE  NA OSTRVU DELOS

              

                                                                 

 

 

          

 

                                NALAZIŠTA   AMFORA

 

 

Tokom stare Grčke Delos je bio veoma važno ostrvo - svetilište. Po mitologiji ovde su rođeni Apolon i Artemida. Zbog toga je na ovom mestu osnovano svetilište, veoma poštovano među drevnim Grcima.

 

 

 

 

 

   

 

 

 

 

 

 

     

 

 

 

        

 

 

 

 

             

 

 

 

U klasičnom razdoblju antička Atina je ulagala mnogo napora da stavi Delos pod svoju vlast, a što joj je na kraju i pošlo za rukom. U vezi sa tim Delos je poznat i kao mesto sklapanja tzv. Delskog saveza pod okriljem Atine.

 

Anri de Tuluz-Lotrek

 

             

                     

 

 

 

 

 

 

 

           

  MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

 

"LOTREK , VIDI SE DA STE MAJSTOR SVOG ZANATA" - GOVORI  DEGA, KOJI VRŠI VELIKI UTICAJ NA NJEGA,

 

a 1893 mu lično upućuje pohvaju, što je za Lotreka bio veliko poštovanje, imajući na umu da je Dega retko davao pohvale


Lotrek nije bio impresionista. Impresionisti su uticali na njega ali njegov stil su više naglašene boje (više je naginjao ekspresionizmu) a važnost je više pridavao crtežu i liniji

 

 

 

                                 

                                           Anri de Tuluz-Lotrek

 

 

Kao alkoholičar tokom većeg dela svog života, kratko pred smrt Anri zapada u krizu i odlazi u privatni takozvani sanatorijum-psihičkoj bolnici za bogate aristokrate, gde radi dosta skica na papiru sa temom cirkusa.

 

Nazivan je "dušom monmartra", delom grada Pariza gde je živeo za života. Njegove slike su često prikazivale čuveni Mulen ruž i ostale lokale i kabaree, i pozorišta iz Monmartra. Takođe prikazivao je i slike iz parizkih javnih kuća koje je posećivao, što je u početku šokiralo javnost i zadrmalo tadašnju umetnički scenu.Nažalost tamo biva ubrzo i zaražen sifilisom). Anri slika i čuveni pevačicu Ivet Gilber, kao i Luj Veber takozvanu „La Guli“, igračicu koja je lično izmislila ples "Kan-kan".

 

 

 

                       

 

                 LOTREK PASTELIMA PRAVI VAN GOGOV PORTRET

 

 

 

 

           

 

 

 

Poznato je i Tuluzovo veliko prijateljstvo između njega i Van-Goga. Naravno ne tako veliko kao između Gogena i Van Goga, ali je između Tuluza i Van Goga postojalo izvesno postovanje i divljenje za rad onog drugog. Štaviše Van Gog je i jedno vreme odsedao kod Tuluza, svaki put dok je boravio u Parizu ali Pariz nije bilo mesto inspiracije za van Goga i on se brzo vraćao u Holandiju.

 

 

 

 

              

 

 

 

 

 

        

 

 

Tuluz koji je već bio dugo učenik i stanar Monmartra, uputio je prijatelja gde da kupuje slikarski pribor (tada su svi kupovali kod takozvanog „čiča Tangija“ koji je davao slikarsku opremu na veresiju. Van Gog će mu posle posvetiti par slika), i sličnu opremu.Uprkos smejanju Tuluz je uvek ostajao veran svom prijatelju, a kada je do Pariza doprla vest da je Van Gog odsekao sebi uvo i završio u ludnici, Tuluz i pored svega staje na njegovu stranu, svađajući se sa ljudima pa čak pokušao da se tuče ali su ga ljudi često izbegavali u tim situacijama zbog svog vizuelnog izgleda. Ta činjrenica bi ga još više razbesnela. Posle smrt Van Goga Anri Tuluz-Lotrek zajedno sa drugim slikarima organizuje posebnu izložbu na kojoj su

izloženi radovi Van Goga u sećanje na njegovo ime.

 

 

 

 

                       

 

 

 

 

Anri Mari Rejmon de Tuluz-Lotrek Monfa je rođen u Albiju, Tarn u francuskom regionu Središnji Pirineji. Poticao je iz stare aristokratske familije, sa mnogo uvaženih predaka koji su se u prošlosti družili i sa samim kraljevima. Bio je sin grofa Alfonsa i grofice Adele de Tuluz-Lotrek. Anri je bio njihovo prvo dete.

 

 

 

 

magarac

 

             

                     

 

 

 

 

           

 

 

 

                  MEDITERRANEO     SEA  ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

" SINE TALE,...... MAGARE MOJE DRAGO "  - SETIH SE REČI HEĆIMA BEĆIRA , UPUĆENIH UZ ŠIROK OSMEH I TOPAO , SETAN POGLED.

 

MAGARAC JE SRCE MEDITERANA .NA SVOJIM LEĐIMA , SPREDA I POZADI , I UZ BOK NOSI  TERETE , UZBRDO I KAD SILAZI PADINOM.PO NARAVI JE STRPLJIV,POSLUŠNIJI JE OD KONJA I OD MULE.PUTEVE KOJIMA IDE PAMTI,DOBRO VIDI I JOŠ BOLJE ČUJE.KADA SE UVREDI , AKO GA TUKU ILI PREVIŠE OPTERETE TERETOM, ZNA DA SE UZJOGUNI , UKOPA SE U MESTU I ODBIJA DA IDE DALJE.

 

 

             

 

 

PONEKAD NJAČE I NEZNAMO DA LI SE TO RADUJE ILI NEGODUJE.NA SLAMI U ŠTALI  ILI U POLJU UŽIVA DA SE IŠČEŠE, LEĐA I GRIVU.PONEKAD SE OTRGNE I ĐIPI I OTRČI ,RAZDRAGAN ,NEKUD KASOM ,KAO ISKONSKI SIMBOL SLOBODE I LEPOTE .

 

 

 

              

 

 

MAGARAC SE POMINJE U SVIM SVETIM KNJIGAMA , TALMUDU, BIBLIJI , KURANU , POMINJE GA MOJSIJE,ABRAHAM,KNJIŽEVNICI, UMETNICI, FILOZOFI, KANT,BURIDAN, LUKIJAN,DOSTOJEVSKI.SLIKAJU GA ĐOTO,BOTIČELI,ANGELIKO,DIRER,REMBRANT,ŠAGAL,NASRADIN-HODŽA JE NA MAGARCU PREJAHAO POLA ANADOLIJE.HRIST JE NA MAGARCU  U NEDELJU PALMI UJAHAO U JERUSALIM, A PROROK NAJAVIO DA TAKO ULAZI MESIJA.

CORSICA - CORTO MALTESE

 

 

 

 

             

                      

 

 

 

 

 

 

 

           

  MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

PEVALI SMO STARE ,ELEGIČNE PESME SA KORZIKANCIMA U AREGNU ,CRNO OPOJNO VINO NAM SE PRELIVALO PO RUKAMA I STOLOVIMA .

NEKO JE STALNO IZ PLETENIH BALONA DOLIVAO JOŠ.PEVALI SMO ZDUŠNO IAKO NISMO ZNALI NI JEDNU JEDINU REČ ALI TO NIKOME NIJE SMETALO ,DOVOLJNO JE BILO PRATITI MELODIJU.

KORZIKANCI NAM SE NISU SMEJALI ŠTO NEZNAMO REČI ,ČINILO SE DA SU BILI PONOSNI ŠTO PEVAMO NJIHOVE STARE NAPEVE.

NA ZIDU TERASE BARA KRAJ NEKOLIKO FOTOGRAFIJA NALAZIO SE I POSTER ČUVENOG STRIP JUNAKA - KORTO MALTEZEA .

CEO BAR SE ZAVRTEO PRED MOJIM OČIMA , KORZIKANCI , MI I CORTO MALTESE - KALISTA.

 

 

 

 

             

 

 

 

                      

                               

 

 

 

 

 

STARI GRCI SU KORZIKU ZVALI "KALISTA" , ŠTO ZNAČI NAJLEPŠA, A ČUVENI UMETNIK ANRI MATIS UZVIKIVAO: - KORZIKA JE PRELEPA, U NJOJ JE SVE BOJA I SVE JE SVETLO!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 KORZIKANCI KORISTE SVOJ JEZIK KOJI PREDSTAVLJA SPOJ FRANCUSKOG I ITALIJANSKOG. NA SEVERU OSTRVA JE MEKŠI I IMA TOSKANSKI DIJALEKAT, A NA JUGU JE GRUBLJI, AKCENAT JE SLIČAN KAO NA SARDINIJI .

 

ZANIMLJIVO JE DA SE NA OSTRVU JOŠ ČUJE I LIGURIJSKI DIJALEKAT , KOJI SU U 13 VEKU DONELI ĐENOVLJANI, ALI I BROJNE GRČKE REČI SA PELOPONEZA . KORZIKANSKI JEZIK JE ZVANIČNO PRIZNAT TEK 1974 GODINE , A LIST "TRAMUNTANA" IZLAZI NA KORZIKANSKOM OD 1896 GODINE

 

  

                                 

 

 

 

       

 

 

 

 

 

MIRISI NA OSTRVU SU POSEBNI, TOKOM ČITAVE GODINE OSEĆA SE PRIJATNA AROMA BOSILJKA I MENTE , A GLAVNI PROIZVODI NA OSTRVU SU MED, MASLINA I SOČNE MANDARINE "KLEMENTINE".

 

POSLE KRATKE OKUPACIJE KARTAGINJANA, KOJI SU U NASLEĐE KORZICI OSTAVILI SMOKVE I POMORANDŽE, STARI GRCI I FENIČANI SU DONELI MASLINE I VINO.

 

RIMLJANI SU PROBUDILI LJUBAV PREMA RIBI I OSTALIM MORSKIM PLODOVIMA , VANDALI I OSTROGOTI SU PROŠIRILI KOŠNICE SA PČELAMA PO CELOM OSTRVU A OSVAJAČI IZ PIZE SU NA OSTRVO DONELI HRIŠĆANSTVO ALI I VRHUNSKE SIREVE A TRGOVCI IZ ĐENOVE , PITOME KESTENOVE, KROMPIR I PASTE .

POSLEDNJI OSVAJAČI FRANCUZI SU NAUČILI MEŠTANE DA PRAVE I KORISTE RAZNE SOSEVE I ČORBE.

 

ΚΑΛΗΜΕΡΑ

 

 

 

             

                      

 

 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

  

ΚΑΛΗΜΕΡΑ   ΕΛΛΆΔΑ

 

 

          

 

 

 

 

          

 

 

 

 

 

ΤΟΠΙΟ



κοιλάδα
βάρος κάτω από τις ελιές
ως ανεμιστήρας
επεκτείνεται και πτυχώσεις.
Πάνω από τα ελαιόδεντρα
και γκρι βροχή
πρώτη κρύα αστέρια
τέλος του ύπνου ποταμού.
Ο αέρας βαρύς και
Olive κατάκοιτος,
κάτω θρήνος.

 

 

 

 

       

 

 

 

 

        

 

 

 

 

         

 

 

 

 

          

 

 

 

PUNIM JEDRIMA

 

             

                      

 

 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 


 

 

    

 

 

 

 

 

     

 

 

 

 

 

 

                                

 

 

 

 

 


 

 

 

 

            

 

 

 


        

 

                    

 

                    

 

 

 

                      

 

 

 

         

                      

 

 

                                        

                  

                     

 

 

 

 

                        

 

 

 

 

 

                     

 

 

 

 

                                 

 

 

 

 

                

 

                                                                               SIGNALNE  ZASTAVICE

 

 

 

             

 

           MORNARSKI ČVOROVI , VEŠTO VEZIVANI DAJU NAM SIGURNOST NA BRODU.

 

 

 

          

 

                                     NAUTIČKI  INSTRUMENTI

 

 

 

          

                   

 

                            

 

 

LORKIN VENAC OD MORSKE ROSE

 

 

             

                      

 

 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

LAKIM  POKRETIMA,STIHOM,SETOM,SUZAMA I SMEHOM MEĐIO JE HORIZONTE NAŠE VILINSKIM PRAHOM ,MESEČINOM U LETNJE BESANE NOĆI A SUTONE NARANDŽINIM CVETOM,

ZATAKNUTIM ZA REVER U SVA NAŠA JUTRA SLOBODE KOJU JE ZA NAS SANJAO,VEČNO MLAD POD KROŠNJAMA MIRISNIH BOROVA ,LORKA.

 

 

 

                            

 

 

 

ZAGONETNA MOĆ GITARE



Na raskršću
okruglom
šest je devojaka
zaigralo.
Tri su od mesa
a tri su od srebra.
San još od juče uzalud ih traži,
jer ih ne pušta iz svog zagrljaja
Polifem jedan od zlata.
Gitara!

 

 

ŠKOLJKA

 

Doneli su mi na dar jednu školjku.
U njoj je pevusilo more
iz atlasa
i preplavilo moje srce vodom
i ribama
od sene i od srebra.
Doneli su mi na dar jednu školjku.

 


Seviljska pesmica

 


U narandžama
jutro se ogleda.
Pčele od zlata
traže kaplju meda.
A gde da nađu meda,
Izabela?
On je u modrom svetu,
Izabela.
U cvetu ruzmarina
oko tvog čela.
(Stolica od zlata
za Mavra Ferhata,
a njegovoj ženi
tronožac drveni!)
U narandžama
jutro se ogleda.

 

 

  

 

                                                    

  

                                     FEDERIKO GARSIJA LORKA

 

 

                                

OPROŠTAJ

 

 

Umrem li,
ostavite balkon otvoren.

Dete narandže jede.
(Vidim sa svog balkona)

Kosac žito kosi.
(Čujem sa svog balkona.)

Umrem li,
ostavite balkon otvoren

 

 

 

 

 

      

 

                                        LORKINA RODNA KUĆA 

 

 

 

 

PROLEĆNA PESMA

 

 

Izlaze deca veselo
iz škole
i pesmom plave
mlaki zrak aprila.
Od zvonke vreve istoga se trena
u parčad razbi tišina ulice,
srebrnim
dečijim smehom razorena.

 

 

 

 

PREDEO



Dolina
pod bremenom maslinjaka
kao lepeza
širi se i sklapa.
Nad maslinama
razdrta nebesa
i sive kiše
prvih hladnih zvezda.
Crn tršćak drhće
kraj usnule reke.
Zrak mrk i nakovrdžan.
Maslinjak polegao,
pritisnut lelekom.
U mraku
zarobljena jata crnih ptica
dugačkim repovima mašu.

 

 

 

 

 


 

IZLAZAK  MESECA

 

 

Kad mesec izlazi,
zvona nestaju,
a javljaju se staze
neprohodne.

Kad mesec izlazi,
more prekriva zemlju,
a srce se osjeća
otok u beskraju.

Niko ne jede narandže
pod punim mjesecom.
A treba jesti voće
zeleno i hladno.

Kad mesec izlazi
sa sto jednakih lica,
srebrni novčići
u džepu jecaju.

 

 

 

 

 

  

  

  

BELLA NOSTRA SICILIA

 

             

                      

 

 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

Tirkizno more, plantaže u priobalju, očaravajuća priroda, velelepni gradovi, živopisna sela i bogata kulturna baština... Na raskrsnici pomorskih puteva, tokom tri milenijuma Siciliju su zaposedali mnogi, stari Grci, Rimljani, Francuzi, Španci... ostavljajući svoje tragove.

 

 

 

 

 

              

 

 

 

 

                                       

 

 

 

 

              

 

 

 

 

Od antičkih hramova i amfiteatara, srednjovekovnih katedrala i palata, velelepnih modernih vila, do slikarskih i književnih remek-dela.

Ljubitelji istorije i umetnosti sve to i danas mogu sresti u Palermu, glavnom gradu punom kontrasta, Sirakuzi, Kataniji, Taormini...

 

 

 

 

             

 

 

 

            

 

                                    

            

 

 

 

                               

 

 

 

 

                                    

 

 

 

 

 

                            

 

 

 

 

 

Veliki broj Sicilijanaca govori italijanski i sicilijanski jezik, koji je poseban romanski jezik s više od 250 000 riječi. Jedan deo sicilijanskog jezika čine i grčke, latinske, katalonske, arapske i španske .

Sicilijanski jezik se delimično govori i u Kalabriji i Apuliji, a imao je i značajan uticaj na malteški jezik. Budući da se danas italijanski uči u školama i da je dominantan jezik medija, u nekim urbanim područjima je istisnuo sicilijanski na drugo mjesto.

 

 

 

                  

 

 

 

U prvoj polovini 19. veka se iz tradicije uličnih pevača razvilo Sicilijansko pozorište lutaka. Predstave s marionetama se i dan danas izvode u većim mjestima. Godine 2001

 

 

 

 

 

 

 

Sve do sredine 20. veka su sicilijanska bogato ukrašena drvena kola bila uobičajeno sredstvo prevoza na ostrvu. Danas se svake godine u aprilu organiziraju velike parade s ovim kolima.

 

Tradicionalni sicilijanski narodni ples je tarantella.

 

 

 

      

 

 

 

 

 

                                   

 

 

 

 

 

                              

 

 

 

 

 

Teatro Massimo u Palermu koja je najveća operska kuća u Italiji, izgrađena je krajem 19. veka i ima kapacitet od 3200 gledalaca. Druga poznata pozorišta su Teatro Politeama u Palermu, sedište sicilijanskog simfonijskog orkestra, Teatro Massimo Bellini u Cataniji i Teatro Vittorio Emanuele II u Messini.

 

 

 

         

 

 

 

 

Pod normanskom vlasti je i dalje glavni grad bio Palermo. Roger II. je za vreme svoje vladavine uspeo podignuti status ostrva, zajedno s Maltom i južnom Italijom, u kraljevstvo 1130. godine. U ovom razdoblju je Kraljevina Sicilija bila jedna od najbogatijih država u Europi

 

 

               

 

 

 

 

                          

 

 

                                            

 

 

U prošlosti je Sicilija bila prekrivena šumama, koje su tokom vekova posečene kako bi se dobilo drvo za brodove, te plodno zemljište. Na zapadnoj i istočnoj obali ostrva  raste  makija. Veće šumske površine nalaze se na planinama Madonie i Nebrodi. Ova rastu hrast plutnjak, bukva, bor i sicilijanska jela koja je tipična za ovo ostrvo. Na planinama Iblei rastu rogači.

 

 

 

 

 

                                       

 

 

 

 

                    

 

 

Sicilijanski jezik je znatno uticao i na prvi standardni  italijanski, iako se nije široko koristio. U srednjem veku su na ovom jeziku stvorena mnoga poznata umetnička dela. Na sicilijanskom jeziku napisan je i prvi sonet kojeg je napisao Giacomo da Lentini.

 

 

 

 

LETO , ČEMPRESI , KAPRI

 

             

                      

 

 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

 

Među tamnim razigranim čempresima, ne stvarnim mirom maslinjaka i bogatstvom vinograda , spokojno nedeljno jutro počinje mirisom svežeg peciva , zveckanjem šoljica kapućina u baru i cvrkutom ptica u krošnjama kroz koje se jedva nazire zvonik katedrale.

 


 

         

 

                   

 

 

                

                    

 

 

 

                      

 

 

                               

 

 

 

                   

 

 

 

 

 

                           

 

 

 

 

 

                            

                       

 

 

 

 

 

Kapri je malo ostrvo ,mondensko letovalište u Napuljskom zalivu, na oko 25 km od kopna,    relativno mali, dugačak šest a širok tri kilometra.

 

 

 

 

 

                             

                           

         

 

                 

 

 

 

 

                             

 

 

 

 

 

 

Cvet  Mediterana ,ostrvo okružuju takozvane Obale sirena, jer je po mitologiji tu bio dom ovih mitskih devojaka, koje su proganjale i zavodljivim pesmama odvlačile mornare u morske dubine. Prema starim geografima, Kapri je nekad bio spojen sa ostatkom Italije. U 19. veku ovaj biser Mediterana počeo je da privlači posetioce, da bi vrlo brzo postao važno odredište evropskih umetnika i drugih slavnih ličnosti.

 

 

 

 

 

 

                     

 

 

 

           

        Don`t  worry  be  happy - Bob  Marley

 

 

 

 

                       

 

 

 

 

 

                         

 

 

 

 

 

 

Pogled  je zarobljen plavetnilom neba i vode, zelenilom bašti i voćnjaka, belinom kamena antičkih foruma i renesansnih skulptura  koje sve opstaju u neobičnom skladu kao jedinstvena slagalica stilova, razdoblja i neimarskog umeća. A ta neponovljiva i takoreći drsko razmetljiva lepota prirode uočljiva u ostrvu Kapri, prema kome  su, izgleda, jednako darežljivi bili bogovi drevnih Etruraka i antičkog Rima, kao i sledbenici hrišćanstva.