art cut

 

             

                     

 

 

 

 

 

 

 

           

            MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

NAČIN NA KOJI JE OVAJ PREGLED STVARALAŠTVA SLIKARSKIH BARDOVA MODERNIZMA PRIREĐEN , KRATKIM BRZIM REZOVIMA ODABRANIH FRAGMENATA SLIKA POKUŠAVA DA UKAŽE , STAVI AKCENAT NA ESTETIKU I COLORIT NA USPOSTAVLJEN MAGIČAN ODNOS BOJENIH POVRŠINA NA PLATNIMA VELIKANA.SVAKI OD OVIH IZABRANIH REZOVA - FRAGMENATA NOSI JASNU LIKOVNU MISAO I POETIKU I OČIGLEDNO MOŽE PREDSTAVLJATI CELINU ZA SEBE.

 

 

 

                                 ART   CUT

 

 

 

       

 

            MARKO ČELEBONOVIĆ

 

 

                        

 

                                  IVAN  TABAKOVIĆ

 

 

                                       

 

                                              SAVA  ŠUMANOVIĆ

 

 

                                                    

 

                                                         LJUBICA-CUCA SOKIĆ

 

 

                                                              

 

                                                                        MILAN  KONJOVIĆ

 

 

        

 

            MILO  MILUNOVIĆ                         PETAR DOBROVIĆ

 

 

                                                    

 

                                                               PETAR  LUBARDA      

 

 

                                       

 

                                              IVAN  RADOVIĆ          

 

 

 

                    

 

                              STOJAN   ĆELIĆ 

                                                                                            

 

milan konjović i đaci

 

             

                     

 

 

 

 

 

 

 

           

  MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

TOG DANA SAM VIDEO NEŠTO ŠTO ĆU PAMTITI CELOGA ŽIVOTA.VIDEO SAM OČI ČOVEKA U POZNIM GODINAMA ČIJI JE POGLED PRIPADAO MLADIĆU OD DVADESETAK GODINA.VIDEO SAM SLIKARA MILANA KONJOVIĆA. BLIŽIO SE KRAJ ŠKOLSKE GODINE , BIO JE TO JEDAN OD ONIH SUNČANIH DANA ,KADA JE SVE TAKO SVEČANO TIHO I PROZRAČNO, A ŠTA BI NASTAVNICI SA ĐACIMA U JEDAN OD TAKVIH DANA, KADA SE NI NJIMA NE MILI RADITI, NEGO ODVESTI IH U POZORIŠTE, BIOSKOP ILI GALERIJU, NAS SU ODVELI U GALERIJU SLIKARA MILANA KONJOVIĆA.

 

 

 

 

 

                                

                                          MILAN KONJOVIĆ

 

 

 

KROZ GALERIJU SMO MI ĐACI ,SREDNJOŠKOLCI , PROLAZILI VESELO , NE UOBIČAJENO BUČNO ZA TAKVA MESTA , KAD IZA JEDNOG ŠTAFELAJA I VELIKOG ISKOŠENOG PLATNA , IZVIRI STARIJI GOSPODIN , GLAVOM I BRADOM MILAN KONJOVIĆ. IZNENADILI SMO SE ,JER GA VEĆ GODINAMA NIKO NIJE VIDEO U NJEGOVOJ GALERIJI , PRIČALO SE DA JE STAR, DA JE SLABO POKRETAN I DA RETKO DOLAZI.

 

 

 

               

 

 

 

 

 " KO JE TO MENI DOŠAO..., JE SU TO ĐACI"  . OČIGLEDNO JE BILO ,NE SAMO DA JE SLIKAR ZDRAV I PRILIČNO POKRETAN ,NEGO DA JE RASPOLOŽEN I SPREMAN NA SVAKU ŠALU.LIČNO JE POŠAO SA NAMA, DA NAS UMESTO KUSTOSA VODI KROZ SVOJU GALERIJU I POKAZUJE NAM SVOJA DELA ." IMA LI MEĐU VAMA NEKO KO VOLI I UME DA LEPO SLIKA " , PITAO NAS JE SLIKAR . TADA SAM PO PRVI PUT SA PONOSOM UZ JOŠ DVOJE DRUGOVA STAO  PRED KONJOVIĆA A MOGU VAM SADA REĆI DA JE ZA TO TADA BILA POTREBNA VELIKA HRABROST, JER SU NAS PRONICLJIVO OD GLAVE DO PETE "SKENIRALE"  OČI VELIKOG SLIKARSKOG BARDA .

 

 

                

 

 

 

 

NAKON IZVESNOG VREMENA ZAČUŠE SE GLASOVI IZ PREDVORJA, UZ NAS SE STVORIŠE PETORICA LJUDI   OBUČENIH U ODELA , SA SVE KRAVATAMA I TAŠNAMA, DAKLE POSLOVNI LJUDI , DIREKTORI ,OTMENI I "UŠTIRKANI", "EVO STIGOSMO ,NAJAVLJENI SMO  , PO DOGOVORU " , REČE JEDAN OD NJIH.KONJOVIĆ IH ODVEDE DO NEKOLIKO SUSEDNIH STOLOVA SA CRTEŽIMA, GRAFIKAMA , TUŠEM, VEŠTIM POKRETIMA RUKU IM JE POKAZIVAO I TUMAČIO ISPREPLETENE LINIJE SVOJIH RADOVA  NALIK DEČIJIM ŠKRABOTINAMA. DOK SU DIREKTORI POMNO ZURILI U CRTEŽE , OZBILJNIH  LICA U GRČU I OČIGLEDNOJ NEVOLJI KONJOVIĆ JE NAMA ĐACIMA ŠERETSKI NAMIGNIVAO.

 

 

 

 

                

       

 

 

 

TAJ SUSRET I MLADALAČKI POGLED PUN ENERGIJE I IZUZETNE INTELIGENCIJE VELIKOG SLIKARA NIKADA NEĆU ZABORAVITI , DOK JE GOVORIO I ŠETAO SA NAMA KROZ GALERIJU , OSTAVLJAO JE UTISAK ČOVEKA KOJI JE  VAN OVOG PROSTORA I VREMENA , KOGA SE NI NAJMANJE NE DOTIČE SVAKODNEVNA TRIVIJALNOST REALNOSTI ŽIVOTA. ČINILO MI SE TADA A U TO SAM UBEĐEN I DAN DANAS , MILAN KONJOVIĆ JE MOGAO KOMOTNO DA NA OČIGLED SVIH NAS ĐAKA U GALERIJI U SVAKOM TRENUTKU , UŠETA U SVOJE SLIKE  A DA MI TO UOPŠTE NE BUDE ČUDNO.

 

 

 

LUBARDA

 

             

                     

 

 

 

 

 

 

 

           

  MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

OD DVE SU ŽELJE SAZDANA OSTRVA LUBARDINOG ARHIPELAGA , JEDNA JE ŽELJA MLADIĆA DA ODE SA OSTRVA A DRUGA JE ŽELJA VELIKOG BARDA DA SE VRATI NA OSTRVO .OBE OVE ŽELJE TREPERE NAD PUČINOM  MORSKOM I DRŽE OSTRVA U PLAVETNOJ IZNAGLICI IZVESNOSTI. SA DVE JE BOJE OSLIKAO LUBARDA  SVOJ ARHIPELAG MEDITERANSKI ,CRVENOM I ZELENOM , CRNOM I CRVENOM, BELOM I CRVENOM, NADOM I VEROM. DVE BOJE KAO DVA MAČA , DVE BOJE KAO DVA PERA OD ŽAR PTICE.DVE SU ŽELJE I DVE SU BOJE JEDNOGA  PETRA LUBARDE.

 

 

Lubarda pravi istorijski zaokret ka uspostavljanju jedne sasvim originalne modernističke koncepcije slike.

 

 

 

              

 

 

 

Gimnazijsko školovanje započinje u Herceg Novom i nastavlja u Splitu, Sinju i Nikšiću, gde stiče prva saznanja o slikarstvu kao profesiji. U Parizu se upisuje na Académie des Beaux Arts, ali zbog loše finansijske situacije i nezadovoljstva, odustaje.

Izlaže na Salonu nezavisnih (Salon des Indépendants) 1927. Sa grupom srpskih umetnika koji žive u Parizu izlaže 1928. u Slavističkom institutu u Parizu. Prvi put samostalno izlaže u Rimu 1929. u Casa dell’ Arte Bragaglia.

 

 

                   

 

 

Prvu samostalnu izložbu priredio je 1933. godine u Beogradu u Francusko-srpskom klubu. Samostalno izlaže 1934. i 1937. u Umetničkom paviljonu.

 

 

 

                

 

 

 

 

Ovu drugu izložbu otvorio je Milan Kašanin, upravnik Muzeja kneza Pavla. Izlaže u Jugoslovenskom paviljonu na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. i dobija Grand Prix. Postaje član Društva srpskih umetnika „Lada” 1938. sa kojim od tada redovno izlaže.

 

 

 

                 

 

 

 

Odlazi u Pariz gde ostaje do 1940. Putuje po Španiji, Nemačkoj, Tunisu, Alžiru i Egiptu

 

Radi kao profesor na Likovnoj akademiji do 1946. kada ga, kao navodnog predstavnika „formalističke škole”,svrstavaju zajedno sa Milom Milunovićem

 

 

DELOS APOLONOVO OSTRVO

 

             

                     

 

 

 

 

 

 

 

           

  MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

Δήλος

 

Delos je jedno od malih ostrva Kiklada, udaljeno oko 200 -{km}- jugoistočno od Atine. Najbliže veće ostrvo je Mikonos, nekoliko km istoćno. Ostrvo je slabo razuđeno i brdovito u većem delu. Klima je sredozemna i veoma sušna. Biljni i Životinjski svet su takođe osobeni za ovu klimu.

 

 

         

 

 

 

 

 

 

               

                                          POGLED SA DREVNOG DELOSA NA MORE

 

 

Koordinate: 37° 23' Sgš; 25° 15' Igd

Za Delos, kao i za celokupne Kiklade, je neobično važno razdoblje kasne praistorije, tzv. Kikladska Civilizacija, zavisna i bliska Kritskoj. Tu je stvoren i Delski savez.

 

 

 

           

                               SKULPTURE  NA OSTRVU DELOS

              

                                                                 

 

 

          

 

                                NALAZIŠTA   AMFORA

 

 

Tokom stare Grčke Delos je bio veoma važno ostrvo - svetilište. Po mitologiji ovde su rođeni Apolon i Artemida. Zbog toga je na ovom mestu osnovano svetilište, veoma poštovano među drevnim Grcima.

 

 

 

 

 

   

 

 

 

 

 

 

     

 

 

 

        

 

 

 

 

             

 

 

 

U klasičnom razdoblju antička Atina je ulagala mnogo napora da stavi Delos pod svoju vlast, a što joj je na kraju i pošlo za rukom. U vezi sa tim Delos je poznat i kao mesto sklapanja tzv. Delskog saveza pod okriljem Atine.

 

Anri de Tuluz-Lotrek

 

             

                     

 

 

 

 

 

 

 

           

  MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

 

"LOTREK , VIDI SE DA STE MAJSTOR SVOG ZANATA" - GOVORI  DEGA, KOJI VRŠI VELIKI UTICAJ NA NJEGA,

 

a 1893 mu lično upućuje pohvaju, što je za Lotreka bio veliko poštovanje, imajući na umu da je Dega retko davao pohvale


Lotrek nije bio impresionista. Impresionisti su uticali na njega ali njegov stil su više naglašene boje (više je naginjao ekspresionizmu) a važnost je više pridavao crtežu i liniji

 

 

 

                                 

                                           Anri de Tuluz-Lotrek

 

 

Kao alkoholičar tokom većeg dela svog života, kratko pred smrt Anri zapada u krizu i odlazi u privatni takozvani sanatorijum-psihičkoj bolnici za bogate aristokrate, gde radi dosta skica na papiru sa temom cirkusa.

 

Nazivan je "dušom monmartra", delom grada Pariza gde je živeo za života. Njegove slike su često prikazivale čuveni Mulen ruž i ostale lokale i kabaree, i pozorišta iz Monmartra. Takođe prikazivao je i slike iz parizkih javnih kuća koje je posećivao, što je u početku šokiralo javnost i zadrmalo tadašnju umetnički scenu.Nažalost tamo biva ubrzo i zaražen sifilisom). Anri slika i čuveni pevačicu Ivet Gilber, kao i Luj Veber takozvanu „La Guli“, igračicu koja je lično izmislila ples "Kan-kan".

 

 

 

                       

 

                 LOTREK PASTELIMA PRAVI VAN GOGOV PORTRET

 

 

 

 

           

 

 

 

Poznato je i Tuluzovo veliko prijateljstvo između njega i Van-Goga. Naravno ne tako veliko kao između Gogena i Van Goga, ali je između Tuluza i Van Goga postojalo izvesno postovanje i divljenje za rad onog drugog. Štaviše Van Gog je i jedno vreme odsedao kod Tuluza, svaki put dok je boravio u Parizu ali Pariz nije bilo mesto inspiracije za van Goga i on se brzo vraćao u Holandiju.

 

 

 

 

              

 

 

 

 

 

        

 

 

Tuluz koji je već bio dugo učenik i stanar Monmartra, uputio je prijatelja gde da kupuje slikarski pribor (tada su svi kupovali kod takozvanog „čiča Tangija“ koji je davao slikarsku opremu na veresiju. Van Gog će mu posle posvetiti par slika), i sličnu opremu.Uprkos smejanju Tuluz je uvek ostajao veran svom prijatelju, a kada je do Pariza doprla vest da je Van Gog odsekao sebi uvo i završio u ludnici, Tuluz i pored svega staje na njegovu stranu, svađajući se sa ljudima pa čak pokušao da se tuče ali su ga ljudi često izbegavali u tim situacijama zbog svog vizuelnog izgleda. Ta činjrenica bi ga još više razbesnela. Posle smrt Van Goga Anri Tuluz-Lotrek zajedno sa drugim slikarima organizuje posebnu izložbu na kojoj su

izloženi radovi Van Goga u sećanje na njegovo ime.

 

 

 

 

                       

 

 

 

 

Anri Mari Rejmon de Tuluz-Lotrek Monfa je rođen u Albiju, Tarn u francuskom regionu Središnji Pirineji. Poticao je iz stare aristokratske familije, sa mnogo uvaženih predaka koji su se u prošlosti družili i sa samim kraljevima. Bio je sin grofa Alfonsa i grofice Adele de Tuluz-Lotrek. Anri je bio njihovo prvo dete.

 

 

 

 

magarac

 

             

                     

 

 

 

 

           

 

 

 

                  MEDITERRANEO     SEA  ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

" SINE TALE,...... MAGARE MOJE DRAGO "  - SETIH SE REČI HEĆIMA BEĆIRA , UPUĆENIH UZ ŠIROK OSMEH I TOPAO , SETAN POGLED.

 

MAGARAC JE SRCE MEDITERANA .NA SVOJIM LEĐIMA , SPREDA I POZADI , I UZ BOK NOSI  TERETE , UZBRDO I KAD SILAZI PADINOM.PO NARAVI JE STRPLJIV,POSLUŠNIJI JE OD KONJA I OD MULE.PUTEVE KOJIMA IDE PAMTI,DOBRO VIDI I JOŠ BOLJE ČUJE.KADA SE UVREDI , AKO GA TUKU ILI PREVIŠE OPTERETE TERETOM, ZNA DA SE UZJOGUNI , UKOPA SE U MESTU I ODBIJA DA IDE DALJE.

 

 

             

 

 

PONEKAD NJAČE I NEZNAMO DA LI SE TO RADUJE ILI NEGODUJE.NA SLAMI U ŠTALI  ILI U POLJU UŽIVA DA SE IŠČEŠE, LEĐA I GRIVU.PONEKAD SE OTRGNE I ĐIPI I OTRČI ,RAZDRAGAN ,NEKUD KASOM ,KAO ISKONSKI SIMBOL SLOBODE I LEPOTE .

 

 

 

              

 

 

MAGARAC SE POMINJE U SVIM SVETIM KNJIGAMA , TALMUDU, BIBLIJI , KURANU , POMINJE GA MOJSIJE,ABRAHAM,KNJIŽEVNICI, UMETNICI, FILOZOFI, KANT,BURIDAN, LUKIJAN,DOSTOJEVSKI.SLIKAJU GA ĐOTO,BOTIČELI,ANGELIKO,DIRER,REMBRANT,ŠAGAL,NASRADIN-HODŽA JE NA MAGARCU PREJAHAO POLA ANADOLIJE.HRIST JE NA MAGARCU  U NEDELJU PALMI UJAHAO U JERUSALIM, A PROROK NAJAVIO DA TAKO ULAZI MESIJA.

CORSICA - CORTO MALTESE

 

 

 

 

             

                      

 

 

 

 

 

 

 

           

  MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

PEVALI SMO STARE ,ELEGIČNE PESME SA KORZIKANCIMA U AREGNU ,CRNO OPOJNO VINO NAM SE PRELIVALO PO RUKAMA I STOLOVIMA .

NEKO JE STALNO IZ PLETENIH BALONA DOLIVAO JOŠ.PEVALI SMO ZDUŠNO IAKO NISMO ZNALI NI JEDNU JEDINU REČ ALI TO NIKOME NIJE SMETALO ,DOVOLJNO JE BILO PRATITI MELODIJU.

KORZIKANCI NAM SE NISU SMEJALI ŠTO NEZNAMO REČI ,ČINILO SE DA SU BILI PONOSNI ŠTO PEVAMO NJIHOVE STARE NAPEVE.

NA ZIDU TERASE BARA KRAJ NEKOLIKO FOTOGRAFIJA NALAZIO SE I POSTER ČUVENOG STRIP JUNAKA - KORTO MALTEZEA .

CEO BAR SE ZAVRTEO PRED MOJIM OČIMA , KORZIKANCI , MI I CORTO MALTESE - KALISTA.

 

 

 

 

             

 

 

 

                      

                               

 

 

 

 

 

STARI GRCI SU KORZIKU ZVALI "KALISTA" , ŠTO ZNAČI NAJLEPŠA, A ČUVENI UMETNIK ANRI MATIS UZVIKIVAO: - KORZIKA JE PRELEPA, U NJOJ JE SVE BOJA I SVE JE SVETLO!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 KORZIKANCI KORISTE SVOJ JEZIK KOJI PREDSTAVLJA SPOJ FRANCUSKOG I ITALIJANSKOG. NA SEVERU OSTRVA JE MEKŠI I IMA TOSKANSKI DIJALEKAT, A NA JUGU JE GRUBLJI, AKCENAT JE SLIČAN KAO NA SARDINIJI .

 

ZANIMLJIVO JE DA SE NA OSTRVU JOŠ ČUJE I LIGURIJSKI DIJALEKAT , KOJI SU U 13 VEKU DONELI ĐENOVLJANI, ALI I BROJNE GRČKE REČI SA PELOPONEZA . KORZIKANSKI JEZIK JE ZVANIČNO PRIZNAT TEK 1974 GODINE , A LIST "TRAMUNTANA" IZLAZI NA KORZIKANSKOM OD 1896 GODINE

 

  

                                 

 

 

 

       

 

 

 

 

 

MIRISI NA OSTRVU SU POSEBNI, TOKOM ČITAVE GODINE OSEĆA SE PRIJATNA AROMA BOSILJKA I MENTE , A GLAVNI PROIZVODI NA OSTRVU SU MED, MASLINA I SOČNE MANDARINE "KLEMENTINE".

 

POSLE KRATKE OKUPACIJE KARTAGINJANA, KOJI SU U NASLEĐE KORZICI OSTAVILI SMOKVE I POMORANDŽE, STARI GRCI I FENIČANI SU DONELI MASLINE I VINO.

 

RIMLJANI SU PROBUDILI LJUBAV PREMA RIBI I OSTALIM MORSKIM PLODOVIMA , VANDALI I OSTROGOTI SU PROŠIRILI KOŠNICE SA PČELAMA PO CELOM OSTRVU A OSVAJAČI IZ PIZE SU NA OSTRVO DONELI HRIŠĆANSTVO ALI I VRHUNSKE SIREVE A TRGOVCI IZ ĐENOVE , PITOME KESTENOVE, KROMPIR I PASTE .

POSLEDNJI OSVAJAČI FRANCUZI SU NAUČILI MEŠTANE DA PRAVE I KORISTE RAZNE SOSEVE I ČORBE.

 

ΚΑΛΗΜΕΡΑ

 

 

 

             

                      

 

 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

  

ΚΑΛΗΜΕΡΑ   ΕΛΛΆΔΑ

 

 

          

 

 

 

 

          

 

 

 

 

 

ΤΟΠΙΟ



κοιλάδα
βάρος κάτω από τις ελιές
ως ανεμιστήρας
επεκτείνεται και πτυχώσεις.
Πάνω από τα ελαιόδεντρα
και γκρι βροχή
πρώτη κρύα αστέρια
τέλος του ύπνου ποταμού.
Ο αέρας βαρύς και
Olive κατάκοιτος,
κάτω θρήνος.

 

 

 

 

       

 

 

 

 

        

 

 

 

 

         

 

 

 

 

          

 

 

 

PUNIM JEDRIMA

 

             

                      

 

 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 


 

 

    

 

 

 

 

 

     

 

 

 

 

 

 

                                

 

 

 

 

 


 

 

 

 

            

 

 

 


        

 

                    

 

                    

 

 

 

                      

 

 

 

         

                      

 

 

                                        

                  

                     

 

 

 

 

                        

 

 

 

 

 

                     

 

 

 

 

                                 

 

 

 

 

                

 

                                                                               SIGNALNE  ZASTAVICE

 

 

 

             

 

           MORNARSKI ČVOROVI , VEŠTO VEZIVANI DAJU NAM SIGURNOST NA BRODU.

 

 

 

          

 

                                     NAUTIČKI  INSTRUMENTI

 

 

 

          

                   

 

                            

 

 

LORKIN VENAC OD MORSKE ROSE

 

 

             

                      

 

 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

LAKIM  POKRETIMA,STIHOM,SETOM,SUZAMA I SMEHOM MEĐIO JE HORIZONTE NAŠE VILINSKIM PRAHOM ,MESEČINOM U LETNJE BESANE NOĆI A SUTONE NARANDŽINIM CVETOM,

ZATAKNUTIM ZA REVER U SVA NAŠA JUTRA SLOBODE KOJU JE ZA NAS SANJAO,VEČNO MLAD POD KROŠNJAMA MIRISNIH BOROVA ,LORKA.

 

 

 

                            

 

 

 

ZAGONETNA MOĆ GITARE



Na raskršću
okruglom
šest je devojaka
zaigralo.
Tri su od mesa
a tri su od srebra.
San još od juče uzalud ih traži,
jer ih ne pušta iz svog zagrljaja
Polifem jedan od zlata.
Gitara!

 

 

ŠKOLJKA

 

Doneli su mi na dar jednu školjku.
U njoj je pevusilo more
iz atlasa
i preplavilo moje srce vodom
i ribama
od sene i od srebra.
Doneli su mi na dar jednu školjku.

 


Seviljska pesmica

 


U narandžama
jutro se ogleda.
Pčele od zlata
traže kaplju meda.
A gde da nađu meda,
Izabela?
On je u modrom svetu,
Izabela.
U cvetu ruzmarina
oko tvog čela.
(Stolica od zlata
za Mavra Ferhata,
a njegovoj ženi
tronožac drveni!)
U narandžama
jutro se ogleda.

 

 

  

 

                                                    

  

                                     FEDERIKO GARSIJA LORKA

 

 

                                

OPROŠTAJ

 

 

Umrem li,
ostavite balkon otvoren.

Dete narandže jede.
(Vidim sa svog balkona)

Kosac žito kosi.
(Čujem sa svog balkona.)

Umrem li,
ostavite balkon otvoren

 

 

 

 

 

      

 

                                        LORKINA RODNA KUĆA 

 

 

 

 

PROLEĆNA PESMA

 

 

Izlaze deca veselo
iz škole
i pesmom plave
mlaki zrak aprila.
Od zvonke vreve istoga se trena
u parčad razbi tišina ulice,
srebrnim
dečijim smehom razorena.

 

 

 

 

PREDEO



Dolina
pod bremenom maslinjaka
kao lepeza
širi se i sklapa.
Nad maslinama
razdrta nebesa
i sive kiše
prvih hladnih zvezda.
Crn tršćak drhće
kraj usnule reke.
Zrak mrk i nakovrdžan.
Maslinjak polegao,
pritisnut lelekom.
U mraku
zarobljena jata crnih ptica
dugačkim repovima mašu.

 

 

 

 

 


 

IZLAZAK  MESECA

 

 

Kad mesec izlazi,
zvona nestaju,
a javljaju se staze
neprohodne.

Kad mesec izlazi,
more prekriva zemlju,
a srce se osjeća
otok u beskraju.

Niko ne jede narandže
pod punim mjesecom.
A treba jesti voće
zeleno i hladno.

Kad mesec izlazi
sa sto jednakih lica,
srebrni novčići
u džepu jecaju.

 

 

 

 

 

  

  

  

BELLA NOSTRA SICILIA

 

             

                      

 

 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

Tirkizno more, plantaže u priobalju, očaravajuća priroda, velelepni gradovi, živopisna sela i bogata kulturna baština... Na raskrsnici pomorskih puteva, tokom tri milenijuma Siciliju su zaposedali mnogi, stari Grci, Rimljani, Francuzi, Španci... ostavljajući svoje tragove.

 

 

 

 

 

              

 

 

 

 

                                       

 

 

 

 

              

 

 

 

 

Od antičkih hramova i amfiteatara, srednjovekovnih katedrala i palata, velelepnih modernih vila, do slikarskih i književnih remek-dela.

Ljubitelji istorije i umetnosti sve to i danas mogu sresti u Palermu, glavnom gradu punom kontrasta, Sirakuzi, Kataniji, Taormini...

 

 

 

 

             

 

 

 

            

 

                                    

            

 

 

 

                               

 

 

 

 

                                    

 

 

 

 

 

                            

 

 

 

 

 

Veliki broj Sicilijanaca govori italijanski i sicilijanski jezik, koji je poseban romanski jezik s više od 250 000 riječi. Jedan deo sicilijanskog jezika čine i grčke, latinske, katalonske, arapske i španske .

Sicilijanski jezik se delimično govori i u Kalabriji i Apuliji, a imao je i značajan uticaj na malteški jezik. Budući da se danas italijanski uči u školama i da je dominantan jezik medija, u nekim urbanim područjima je istisnuo sicilijanski na drugo mjesto.

 

 

 

                  

 

 

 

U prvoj polovini 19. veka se iz tradicije uličnih pevača razvilo Sicilijansko pozorište lutaka. Predstave s marionetama se i dan danas izvode u većim mjestima. Godine 2001

 

 

 

 

 

 

 

Sve do sredine 20. veka su sicilijanska bogato ukrašena drvena kola bila uobičajeno sredstvo prevoza na ostrvu. Danas se svake godine u aprilu organiziraju velike parade s ovim kolima.

 

Tradicionalni sicilijanski narodni ples je tarantella.

 

 

 

      

 

 

 

 

 

                                   

 

 

 

 

 

                              

 

 

 

 

 

Teatro Massimo u Palermu koja je najveća operska kuća u Italiji, izgrađena je krajem 19. veka i ima kapacitet od 3200 gledalaca. Druga poznata pozorišta su Teatro Politeama u Palermu, sedište sicilijanskog simfonijskog orkestra, Teatro Massimo Bellini u Cataniji i Teatro Vittorio Emanuele II u Messini.

 

 

 

         

 

 

 

 

Pod normanskom vlasti je i dalje glavni grad bio Palermo. Roger II. je za vreme svoje vladavine uspeo podignuti status ostrva, zajedno s Maltom i južnom Italijom, u kraljevstvo 1130. godine. U ovom razdoblju je Kraljevina Sicilija bila jedna od najbogatijih država u Europi

 

 

               

 

 

 

 

                          

 

 

                                            

 

 

U prošlosti je Sicilija bila prekrivena šumama, koje su tokom vekova posečene kako bi se dobilo drvo za brodove, te plodno zemljište. Na zapadnoj i istočnoj obali ostrva  raste  makija. Veće šumske površine nalaze se na planinama Madonie i Nebrodi. Ova rastu hrast plutnjak, bukva, bor i sicilijanska jela koja je tipična za ovo ostrvo. Na planinama Iblei rastu rogači.

 

 

 

 

 

                                       

 

 

 

 

                    

 

 

Sicilijanski jezik je znatno uticao i na prvi standardni  italijanski, iako se nije široko koristio. U srednjem veku su na ovom jeziku stvorena mnoga poznata umetnička dela. Na sicilijanskom jeziku napisan je i prvi sonet kojeg je napisao Giacomo da Lentini.

 

 

 

 

LETO , ČEMPRESI , KAPRI

 

             

                      

 

 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

 

Među tamnim razigranim čempresima, ne stvarnim mirom maslinjaka i bogatstvom vinograda , spokojno nedeljno jutro počinje mirisom svežeg peciva , zveckanjem šoljica kapućina u baru i cvrkutom ptica u krošnjama kroz koje se jedva nazire zvonik katedrale.

 


 

         

 

                   

 

 

                

                    

 

 

 

                      

 

 

                               

 

 

 

                   

 

 

 

 

 

                           

 

 

 

 

 

                            

                       

 

 

 

 

 

Kapri je malo ostrvo ,mondensko letovalište u Napuljskom zalivu, na oko 25 km od kopna,    relativno mali, dugačak šest a širok tri kilometra.

 

 

 

 

 

                             

                           

         

 

                 

 

 

 

 

                             

 

 

 

 

 

 

Cvet  Mediterana ,ostrvo okružuju takozvane Obale sirena, jer je po mitologiji tu bio dom ovih mitskih devojaka, koje su proganjale i zavodljivim pesmama odvlačile mornare u morske dubine. Prema starim geografima, Kapri je nekad bio spojen sa ostatkom Italije. U 19. veku ovaj biser Mediterana počeo je da privlači posetioce, da bi vrlo brzo postao važno odredište evropskih umetnika i drugih slavnih ličnosti.

 

 

 

 

 

 

                     

 

 

 

           

        Don`t  worry  be  happy - Bob  Marley

 

 

 

 

                       

 

 

 

 

 

                         

 

 

 

 

 

 

Pogled  je zarobljen plavetnilom neba i vode, zelenilom bašti i voćnjaka, belinom kamena antičkih foruma i renesansnih skulptura  koje sve opstaju u neobičnom skladu kao jedinstvena slagalica stilova, razdoblja i neimarskog umeća. A ta neponovljiva i takoreći drsko razmetljiva lepota prirode uočljiva u ostrvu Kapri, prema kome  su, izgleda, jednako darežljivi bili bogovi drevnih Etruraka i antičkog Rima, kao i sledbenici hrišćanstva.

 

 

 

 

 

HADRIJANOV AKVADUKT

 

             

                     

 

 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

Аквадукт  Загхоуан, Тунис.Аквадукт се налази 17км јужно од Туниса је био део Загхоуан-Картагина система водоснабдевања. Изграђен је у време цара Хадријана у 122 нове ере. То је преко 90км (57,5 миља) дуго и састоји се од 20м високе стубова и лукова.

The Aquaduct of Hadrian

 

 

 

 

                                                     

 

 

             Publius Aelius Traianus Hadrianus

 

 

 

 

Хадријан, пуним именом након усиновљења Публије Елије Трајан Хадријан (лат. Publius Aelius Traianus Hadrianus, рођен 76. год. н. е., ступио на престо 117. године, умро 138. године), био је римски цар, наследник и посинак Трајанов, припадник антонинске династије и трећи у низу "петорице добрих царева".

Рођен је у хиспанском граду Севиљи, у породици која је порекло водила из италске покрајине Пиценума, и био у далеком сродству с Трајаном, јер је био унук сестре Трајановог оца. Трајан никада није званично одредио свога наследника, али је његова удовица Плотина тврдила да је на самрти Хадријана прогласио за наследника и свога посинка.

 

 

 

 

               

 

 

                                         HADRIJANOV   AKVADUKT

 

 

 

За разлику од Трајана, Хадријан је био противник територијалне експанзије. Пошто је и сам 117. године био на истоку, одмах се одрекао тамошњих Трајанових освајања и чак размишљао и о напуштању Дакије. Штавише, четири војна заповедника, који су знатно допринели Трајановим војним успесима, били су ухапшени и погубљени под оптужбом за заверу, премда је Хадријан касније тврдио да су они били погубљени по наређењу сената, а против његове воље.

До јединог озбиљног ратног сукоба током његове углавном мирне владе дошло је у Јудеји, где је Бар Кохба (= "Син звезде") предводио устанак Јудејаца (132―135) због Хадријанове одлуке да се на месту Јерусалима подигне римска колонија Аелиа Цапитолина; тамо где је некад био Јерусалимски храм требало је да се подигне храм Јупитера Капитолског, под чијим је именом требало да се одржава култ самог Хадријана. Устанци су се борили снажно, али безуспешно.

 

Уместо војне експанзије Хадријан је тежио дефинисаним границама које се у случају потребе могу бранити, иза којих би се налазила зависна краљевства, где је то могуће. Саме границе, уколико се није радило о природним препрекама, биле су снажно утврђене: у Британији је изграђен тзв. Хадријанов зид с једног на други крај острва; Германија и Ретија заштићене су лимесом који се протезао између Мајнца на Рајни и Регензбурга на Дунаву.

 

Унутар граница војска је држана у приправности и била састављена углавном од локалног становништва које се примало у легије и у помоћне трупе (тако да је постпено напуштен Веспазијанов систем по коме су војници у помоћним трупама служили далеко од свог завичаја). Поред тога, настављена је тенденција стапања помоћних трупа и легија; чак су и разлике међу официрима постале мање, пошто су сада витезови понекад замењивали сенаторе на високим положајима.

Да би ову, у основи стајаћу, војску држао у сталној приправности (што није био лак задатак), Хадријан је често предузимао личне инспекције, те је око половине своје владавине провео у провинцијама (121―125, 128―134). 

Хадријан је такође заслужан за значајне промене у цивилној управи. Витезови више нису морали обављати војне дужности да би напредовали у каријери, а многи од њих су ушли у царску бирократију. Формалне су титуле обележавале различите степене витешког достојанства: прокуратор је био vir egregius, обичан префект vir perfectissimus, префект преторија vir eminentissimus, што је очигледно била паралела сенаторској титули vir clarissimus.

Од Хадријана витезови замењују ослобођенике на двору и у царевим канцеларијама, а појављују се и у Хадријановом царском савету (consilium principis).

 

 

 

 

 

 

                                            

 

 

 

 

Хадријан је одржавао добре односе са сенатом, који му, међутим, никада није у потпуности веровао. Његова је спољна политика изгледала нехеројска, његов космополитизам неримски, а његове реформе сматране су мешањем у традиционалне надлежности сената. Поред тога, током последње две године своје владавине понекад се понашао ћудљиво и тирански.

Као и Август, није имао сопственог сина, па је грчевито трагао за наследником. Након што је погубио свог јединог мушког рођака, усвојио је 136. године Луција Цејонија Комода, који је узео име Луције Елије Цезар. Он је, међутим, ускоро умро, па је Хадријан 138. године изабрао богатог сенатора без деце, Тита Аурелија Антонина, коме је била 51 година.

Али, очигледно у намери да заснује династију, наредио је Антонину да и сам одмах усвоји два младића, 17-годишњег Марка Аурелија, нећака Антонинове жене, и Луција Вера, сина Елија Цезара. Када је Хадријан ускоро потом умро, сенат је одбио да га деификује. Да би то постигао, Антонин је морао уложити знатне напоре. Према некима, управо је због те оданости према поочиму Антонин добио надимак Пије (Pius = Побожни).

 

The Hadrian Aqueduct was started in 125 AD on the orders of the emperor and completed fifteen years later (140 AD), during the reign of Antoninus Pius.

The aqueduct consisted primarily of a underground tunnel, 25 km. long, which was constructed manually through solid rock by hundreds of slaves using simple tools such as chisels and hammers. The aqueduct was designed not only to transfer water towards the city but also to collect it through a number of smaller catchment works along the way. 

One of his aims was to was to serve a new Hadrianic quarter of the city (The City of Hadrian or Hadrianopolis) southeast of the ancient city - which covered current Zappeio, and extended from Kalimarmaro up to the Parliament building.

The Hadrian Aqueduct began at the foot of Mount Parnitha in the area of Tatoi, collected more water from Kifissia and transported it by gravity to a stone reservoir on the hill of Lycabettus in the city of Athens. This reservoir was referred to a Hadrian’s Reservoir ((dimensions 26.10 x 9.10m and 2m deep) and had an initial storage capacity of almost 500 cubic meters of water.

The Romans used to manufacture cisterns near the sources, in most of their aqueducts. In this way, the principle of communicating vessels was in force and, consequently, they maintained constant flow and pressure in their aqueducts. The transportation of water was realized using the so-called vaulted departments which, with a 1:1000 gradient, ensured constant flow.

The Aqua Alexandrina was a Roman aqueduct located in the city of Rome. It was constructed in AD 226 as the last of the ancient aqueducts in Rome. The Aqueduct was built under the reign of Emperor Alexander Severus to supply his enlargement of the Therme of Nero. Both the Therme and the Aqueduct have been renamed after Alexander.

The Aqua Alexandrina received its water from a spring at the foot of the hill Sassobello, within a swamp Pantano Borghese near the city of Gabii, now a part of Monte Compatri. The same spring supplies the still-in-use medieval Acqua Felice from 1586. The first 6,4 km of the total 22,4 km were tunneled underground, later on the surface, and 2,4 km also on brick arches.

The Aqueduct ended at Campus Martius at the Therme of Alexander, between the Pantheon and the Piazza Navona. The end of the Aqua Alexandrina was 50m above sea level. Depending on the season, the Aqueduct supplied 120.000 to 320.000 cubic meter of water per day.

Some of the arches are still standing today, crossing the busy Viale Palmiro north of Via Casilina in the district of Centocelle.

 

 

 

 

Akvamarin

 

             

                    

 

 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  

PREMA LEGENDI , NASTAO JE U KOVČEGU SA BLAGOM SIRENA. Oduvek se smatra srećanim kamenom za mornare.

 

Koristi se kao talisman za putovanja i krstarenja.

 

 

 

 

 

 

 

                           

 

 

 

 

 

 

 

Akvamarin ima boju vode koja daje život, ovaj kamen je povezan sa okeanom, pomaže nam da stupimo u kontakt sa prirodnim duhovima mora.

 

 

 

 

 

 

 

                                

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                                        

 

 

 

 

 

 

 

 

Ime Akvamarin izvedeno je iz latinske reči koja znači morska voda, i oduvek se smatra da on štiti putnike od morske bolesti i čudovišta.

 

 

 

 

 

 

 

                         

 

 

 

 

 

  

Морске  звезде  обухватају око 1700 врста. Ружичасте боје, морске звезде су најчешће петокраке, али има и оних са чак 40 кракова. Величина им варира од 1 cm до 1 m. Са доње стране имају ножице којима се крећу.

 

 

 

 

 

                    

 

                                      MORSKE ZVEZDE

 

 

 

 

 

                    

 

 

 

 

Хране се свим врстама шкољки и неким пужевима. Велике су граблјивице.Свој плен обавију крацима и на њега приљубе уста која се налазе са доње стране. Тада избаце желудац који жртву усиса. Дишу преко кожних шкрга. Имају добро развијено чуло мириса.

 

 

 

 

                        

 

 

 

 

Краци који отпадну са морске звезде, врло лако поново израсту. Код неких врста из отпалог крака може да се роди нова јединка и то је један од начина размножавања.

 

 

 

 

 

                                      

 

 

 

 

 

 

 

Сунђери су водене вишећелијске животиње из раздела Spongia (Porifera). Углавном су морски, сесилни организми са изузетком једне фамилије (по неким класификационим схемама, четири фамилије) са слатководним врстама.

 

 

 

 

 

                    

 

 

 

 

Први истраживачи/природњаци су сматрали сунђере биљкама, услед сесилног начина живота. Животињске особине сунђера су прво описане 1756. године, а потврђене 1765. године када је уочен и описан проток воде кроз тело сунђера и покрети отвора на телу. Сунђери су најчешће колонијални и асиметрични организми. Адулти не поседују нервни систем.

 

 

 

 

 

              

 

                       MORSKI  SUNĐERI

 

 

 

 

Хранљиве честице из воде доспевају у специјалне ћелије јединствене само за сунђере, познате као ћелије са огрлицом (хоаноците). Честице хране су представљене углавном бактеријама и другим микроорганизмима, као и делићима органске материје у распаду.

 

Честице захватају хоаноците, а интрацелуларно варење се одвија у самим хоаноцитама или чешће у тезоцитама (врста археоцита), којима хоаноците предају хранљиве честице. Поједини сунђери током филтрације улазе у симбиозу са појединим алгама и протистима. Изузетак међу сунђерима што се исхране тиче су представници фамилије Cladorhizidae који су карниворни, а хране се малим рачићима (варење плена је код њих екстрацелуларно).

 

 

 

 

 

                    

 

 

 

 

 

Као што се и очекује од најраније еволуционе гране животиња, фосилни остаци сунђера се налазе међу најстаријим фосилима Metazoa - потичу из касне (горње) Прекамбрије. Прецизније, сунђери су припадали већ Едијакара фауни (најстарији фосил сунђера је Paleophragmodictya из класе Hexactinellida). Од тада, редовно се срећу у свим фосилним налазима фауне мора. Описано је преко 900 фосилних родова и 3000 фосилних врста сунђера, док данас живи нешто преко 5000 врста из типа сунђер

 

 

 

 

 

 

                   

 

 

 

 

 

                 

                            

                                            KORALI

 

 

 

                             

 

 

 

                                     

 

 

 

 

 

 

 

                          MORSKI  KORALI

 

 

 

 

 

 

                                  

                                               

 

 

 

 

 

                                  

 

 

 

 

 

 

                                                             MORSKE ŠKOLJKE

 

 

VAN MARGINA , SLOBODNOM RUKOM

 

 

             

                    

 

 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

  

Било услед његове урођене неспособности, или због мана школског система,он није добио потстрека за духовно саморазвијање.

  

Полуителектуалац је човек који је уредно,па чак можда и с врло добрим успехом, завршио школу, али, у погледу културног образовања и моралног васпитања није стекао скоро ништа.

 

 

 Култура даје онај углед и ону моралну надмоћност која,тако рећи неосетно и не наилазећи на отпор побеђује.


 

Он уопште духовне вредности не разуме и не цени.Он све цени према томе колико шта доприноси  успеху,а успех узима ,сасвим материјалистички.

 

С осталим духовним вредностима одбацује и моралну дисциплину,али не сасвим, је  прекршаји те дисциплине повлаче  одговорност.Ипак,у моралном,као и у културном погледу он је у основи остао примитивац.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Неомекшан културом,а са ослабљеном моралном кочницом,он има сирове снаге на претек.

 

Школска диплома,као улазница у круг интелигенције,дала му је претерано високо мишљење о себи самом.У друштвеној утакмици тај дипломирани примитивац бори се без скрупула,а с пуним уверењем да тражи само своје право,које му је школа признала.Он потискује супарнике немилосрдно,као да не би били жива бића,него материјалне препоне.

 

 

 

обрасца;2.Да школа која се ограничава на давање знања,без упоредног васпитања карактера,није у стању спречити појаву таквог друштвеног типа као што је полуинтелектуалац.

 

 

 

Чим се човек издигне нешто мало изнад националног егоизма, њему постаје јасно да нација,сама собом,не представља оно што се у филозофији назива вредност.

 

Вредност јој могу дати само општи културни идеали којима би се она ставила у службу.

 

 

 

 

Др Слободан Јовановић: „О културном обрасцу“

 

 

 

П


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

Sagrada Família - Antoni Placid Gaudí

 

             

                    

 

 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

Antoni Placid Gaudí i Cornet Antonio; Rodjen je u Reusu ili Rindomsu, Spanija 25. juna 1852. godine, a umro u Barseloni, Katalonija, Spanija 10. juna 1926.godine.  katalanski arhitekta, najznačajniji predstavnik arhitektonskog pravca poznatog kao „modernizam

 

 

 

Al igual que en muchos lugares de Europa que fue en Cataluña, que siempre ha mantenido y conservado un cierto grado de independencia cultural y política en la historia española-romántico movimiento, Renaixenca también interés en el idioma catalán y la poesía, y la historia medieval y la arquitectura de la región.

 

 

 

 

 

 

 

                       

 

           Antoni Placid Gaudí

    

 

 

 

Još prije početka školovanja za arhitektu, Gaudí je radio za nekoliko arhitektonskih kancelarija, između ostalog kod tada poznatog arhitekte Franciska de Paula de Villara. Njegovo prvo veliko djelo se sastojalo u planiranju fabrike i naselja za radnike firme „Sociedad cooperativa La Obrera Mataronense“ (od 1878. do 1882. godine). Ipak, djelo nikad nije realizirano zbog nedostatka finansijskih sredstava. Godine 1878.,

Gaudí upoznaje bogatog industrijalca iz Barcelone po imenu Eusebi Güell. Poznanstvo s bogatim ljubiteljem umjetnosti je Gaudíju omogućilo realizaciju velikih djela kao što su Güell Pavillons (Paviljoni Güell), Palau Güell (Palata Güell) ili Park Güell.

 Još prije saradnje s Güellom, Gaudí je realizirao dva poznata djela: Casa Vicens (kuća Vicens) i El Capricho.

 

 

 

 

                 

             

 

 

 

 

 

U martu 1883. godine je preuzeo upravljanje izgradnjom crkve Sagrada Família (Sveta porodica), kojoj se u potpunosti posvetio između 1914. i 1926. godine. Među posljednjim dovršenim velikim djelima Gaudíja su Colònia Güell (kripta), te obnova dvije vlastelinske kuće u Barceloni: Casa Batlló i Casa Milà, koja je danas poznata uglavnom pod imenom „La Pedrera“.

 

 

 

 

                                

 

 

 

 

 

 

 

Kao i u mnogim mestima u Evropi to je bilo u Kataloniji, koja je uvek odrzavala i sacuvala izvestan stepen kulturne i politicke nezavisnosti u spanskoj istoriji- romantican pokret, Renaixenca predstavlja istovremeno zainteresovanost za katalonski jezik i poeziju, kao i srednjovekovnu istoriju i arhitekturu regiona. Spanski Modernisime koji se razvijao od ovog pokreta ka kraju 19. veka imao je presudan i odlucujuci uticaj na Gaudijevu imaginaciju i vodio ga do postovanja zanatstva i kao i iskrenosti srednjovekovne umetnosti, ka mehanickoj logici inspirisanoj Viole-le-Dikovom (Viollet-le Duc) koncepcijom srednjovekovne arhitekture i ka prirodi kao izvoru inspiracije, ne samo za dekorativne detalje vec i za strukture i konstrukcije isto tako dobro. U ovom kontekstu on se takodje zainteresovao za ideje Arts and Crafts pokreta sa kojim je dosao u kontakt kroz agenciju njegovog patrona, tekstilnog zanatlije Guella 1878. godine. Posle diplomiranja projektovao je Casa Vicens u Barseloni iz perioda 1885.-9. gde su njegovi strukturni eksperimenti, kao koriscenje parabolicnih lukova najevidentniji; kreirao je licni stil koji je formirao osnovu na njegovom kompletnom oslobadjanju od istoricizma.

 

 

 

 

 

 

                         

 

 

 

 

 

 

 

Godine 1883. Gaudi je dobio zadatak i narudzbu da nastavi radove na crkvi Sagrada Familia u Barseloni, gradjevine ogromne velicine.To progresivno razvija i domonopolizuje sve njegove aktivnosti, ali ta gradjevina je nazalost, ostala nedovrsena, cak do danas. Neogotski dizajn od Villara bio je vec u postanku, tako da je to Gaudi napustio, ali linije apside, jednim delom koji je sagradjen jos uvek su sadrzavale mnoge gotske uspomene, dok su venci i dekorativni detalji koji su nacrtani mnogo vise blizi detaljima iz prirode. Rad na Sagrada Familia nastavio je na Nativity facade na fasadi na istocnom transeptu. Ona se sastojala od 3 otvorena portala koji prodiru izmedju pravougaonika sa osnovom kule.

 

 

 

 

 

 

                     

                        

 

 

 

 

 

               

                                                  

 

 

                                                     SALVADOR  DALI

 

 

 

                                     

              

 

 

 

 

 

                                        

 

                                S.DALI - "ISKUŠENJE ST.SEBASTIJANA"

 

 

 

Prodorne kvadratne osnove kula postavljene su dijagonalno i uzdizu se na visinu 107m tj 350 stopa i zavrsavaju se u tanke zakrivljene kruzne karakteristicne detalje krunisane delovima kapriciozne igre sa prozimajucim presecenim povrsinama, prekrivenim mozaikom. Citav kompleks ima elemente zivog sveta i stvorenja modeliran je vecim delom od strane Gaudija ukljucujuci ogromne razlicite biljke i zivotinje, kao i gomilu velikih konkavnosti pored zabata.

Kao i u Casa Batllo u Paseo de Gracia, Barcelona, u periodu od 1905. do 1907., prirodne i organske forme, jednostavno ukljucuju vrste ornamenata specijalno izlozenog na zgradi, ide se dalje ka konstituisanju bitnih strukturalnih elemenata,kao kod slucaja stubova oblika kosti, ustalasava se fasada pokrivena raznobojnim mozaikom izgledajuci kao morski talas u zavrsnoj obradi, dok preklopljeni krov podseca na leda oklopnika ili kornjace. Ova vrsta efekta je prelaz izmedju skulptoralne plastike Gaudijevih ranih godina, u periodu od 1878. do 1991. godine i strukturalnog tipa karakteristicnog za njegov kasniji period. Strukturalna plasticnost bila je jedna od glavnih karakteristika sistema dizajna korisenog od strane Gaudija za Colonia Guell crkvu u Santa Coloma de Cervello pored Barselone u periodu 1898. do 1914. godine koja je bila planirana sa znacenjem zicanog modela u vidu vrpce predstavljajuci strukturalna rebra zgrade,proporcionalno rasporedjujuci teret na svaki deo rebra. Formiranje ovih nizova stubova dali su izvrnuti oblik stubovima zgrade. To dozvoljava tip lucne strukture bez potpore bilo koje vrste, tako da su svi pritisci preuzeti od pogodnih nagnutih stubova. Taj metod je kasnije koriscen kod projektovanja broda Sagrada Familie.

 

 

 

 

 

                         

              

 

 

 

 

 

 

U Guell parku, Barselona iz 1900. do 1914. godine Gaudi je napravio sistematsko koriscenje nagnutih potpora za zadrzane zidove i mostove. Vazna karakteristika ovog parka je obilna primena keramickog i staklenog mozaika, koji predstavlja izvanrednu celinu i ansambl snazne izrazajne apstraktne kompozicije. Casa Mila iz perioda 1905. do 1910. godine nazvan La Pedrera, kamenolom, je mozda Gaudijev najoriginalniji rad. Plasticno govoreci, sastoji se od velike kamene strukture organskog oblika, sa ritmom talasastih horizontalnih ivica, slicno obrvama i ustima, afinitet izmedju Gaudijevog rada i nadrealizma je ovde posebno evidentan.

 

 

 

 

 

 

                             

 

 

 

 

 

 

             

                                  

              

                                                       SALVADOR  DALI

 

 

 

 

                                 

 

 

 

 

 

 

 

Njegovo strukturalno remek delo je Sagrada Familia iz 1909. godine , ozidano i pokriveno talasastim membranama tankih cigli. Na kraju svoje karijere Gaudi je izjavio da prava, stroga linija pripada coveku, a jedna zakrivljena Bogu.

Kratko pre svoje smrti uveo je sistem univerzalne primene, bazirane na hiperboloidima i paraboloidima, mada njegovi projekti nisu nikad strogo geometrijski. Oni uvek obezbedjuju blisku vezu sa poznatim zivim oblicima, kostima, misicima, krilima i laticama i u drugim vremenima sa pecinama i cak zvezdama i oblacima.

Zbog svog povecano naglasenog individualizma, Gaudijeva arhitektura ne moze sluziti kao jezgro skole ili prateceg i sa rastucim privrzenostima ka Modernizmu .

 

 

 

 

Carnevale di Venezia

 

                  

                     

 

 

 

 

 

 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

 

 

LE MASCHERE DELLA COMMEDIA

DELL ARTE

 

 

Млетачка република (Republica de Venexia)  средњевековна аристократска република.

1205. - 1358 била je  на врхунцу моћи и као највећа поморска средоземна сила с правом је називана "господарицом мора".

 

 

CARNEVALE DIEDE IMPULSO AD UN NUMERO CRESCENTE DI SPETTACOLI MASCHERATI ALLESTITI NEI TEATRI PRIVATI DELLA CITTA.

 


 

 Gli eventi erano spesso allestiti e finanziati da famiglie nobili veneziane, le quali intravidero presto l’esigenza di affidare le rappresentazioni, sempre più elaborate, a grandi artisti e veri professionisti della recitazione.

 

 

 

 

 

 

                        

 

 

                            VENECIJANCKI  LAV

 

 

 

 

The Carnival of Venice (Italian: Carnevale di Venezia) is an annual festival, held in Venice, Italy. The Carnival starts around two weeks before Ash Wednesday and ends on Shrove Tuesday (Fat Tuesday or Martedì Grasso), the day before Ash Wednesday.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Млетачка република (Republica de Venexia[1]) је била средњевековна аристократска република.

До X века је признавала власт Византије, кад јој је формално призната независност, након чега се нагло развила и ојачала захваљујући развитку трговине. У тежњи за експанзијом према Истоку постала велики непријатељ Византије и била главни учесник у њеном рушењу 1204. и оснивању Латинског царства.

Од XI до XIII века проширила је власт на један део Ломбардије, Далмацију, Албанију, Пелопонез, Крит, Кипар и егејска острва; у XV веку под њену власт пали су градови Падова, Вићенца, Верона, Бреша, Бергамо и др.

Експанзија на Јадран почиње 1000. год. када је дужд Петар II Орсеоло  освојио  већи део некадашње Римске провинције Далмације. Нарочиту корист извукла је после IV крсташког рата када је добила део Цариграда, Мореју, јонска острва и неограничено право трговине; 1205. - 1358. њену врховну власт признао је и Дубровник; тада је била на врхунцу моћи и као највећа поморска средоземна сила с правом је називана "господарицом мора".

 

 

 

 

                                   

 

                        NOVAC MLETAČKE REPUBLIKE

 

 

 

 

            

 

 

    KARTA MLETAČKE REPUBLIKE

 

 

 

                             

 

                         VENECIJA

 

 

 

Опадање њене моћи, као и моћи свих трговачких градова у Средоземљу почело је у XVI в. открићем Америке и поморског пута за Индију, јер су се поморски путеви и светска трговина померили са Средоземног мора на Атлантски океан; од XVI в. губи источне поседе, које јој отимају Турци (Кипар 1571, Крит 1669. и др.). Независност је коначно изгубила Кампоформијским миром 1797, којим ју је Наполеон I уступио Аустрији, а 1805. - 1815. припојио је својим поседима у Италији; 1815. - 1866. поново припадала Аустрији, а 1866. ушла у састав уједињене Италије.

 

 

 

 

                            

 

 

                                    

 

 

 

 Venetian masks

 

 

Masks have always been a central feature of the Venetian carnival; traditionally people were allowed to wear them between the festival of Santo Stefano (St. Stephen's Day, December 26) and the start of the carnival season and midnight of Shrove Tuesday. They have always been around Venice. As masks were also allowed on Ascension and from October 5 to Christmas, people could spend a large proportion of the year in disguise [1]. Maskmakers (mascherari) enjoyed a special position in society, with their own laws and their own guild.

 

 

 

 

 









 

 

 

 

 

 

 

Venetian masks can be made in leather or with the original glass technique. The original masks were rather simple in design and decoration and often had a symbolic and practical function.

Nowadays, most of them are made with the application of gesso and gold leaf and are all hand-painted using natural feathers and gems to decorate.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Bauta (sometimes referred to as baùtta) is the whole face, with a stubborn chin line, no mouth, and lots of gilding". One may find masks sold as Bautas that cover only the upper part of the face from the forehead to the nose and upper cheeks, thereby concealing identity but enabling the wearer to talk and eat or drink easily. It tends to be the main type of mask worn during the Carnival. It was used also on many other occasions as a device for hiding the wearer's identity and social status. It would permit the wearer to act more freely in cases where he or she wanted to interact with other members of the society outside the bounds of identity and everyday convention. It was thus useful for a variety of purposes, some of them illicit or criminal, others just personal, such as romantic encounters.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

In 18th century, the Bauta had become a standardized society mask and disguise regulated by the Venetian government. It was obligatory to wear it at certain political decision-making events when all citizens were required to act anonymously.

 

Only citizens had the right to use the Bauta. Its role was similar to the anonymizing processes invented to guarantee general, direct, free, equal and secret ballots in modern democracies.

 

It was not allowed to wear weapons along with the mask, and police had the right to enforce this ruling.

 

 

 

 

    

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Le maschere della Commedia dell'Arte

 

Carnevale diede impulso ad un numero crescente di spettacoli mascherati allestiti nei teatri privati della città. Gli eventi erano spesso allestiti e finanziati da famiglie nobili veneziane, le quali intravidero presto l’esigenza di affidare le rappresentazioni, sempre più elaborate, a grandi artisti e veri professionisti della recitazione.

Questi spettacoli in luoghi privati erano inizialmente riservati ad un ristretto pubblico di famiglie nobili. Verso la metà del 1500, seguendo il grande sviluppo e la richiesta di questo genere artistico, a Venezia aprirono numerosi altri piccoli teatri, rivolti anche ad un pubblico popolare.

 

Verso l’inizio del 1600, con l’incremento del numero e della qualità delle compagnie teatrali, formate ormai da artisti professionisti ed apprezzate anche fuori città, si svilupparono vere e proprie attività legate al mondo della commedia teatrale, delle arti sceniche e dell’artigianato dei costumi e delle maschere.

 

 

 

 

 

 

 

 

Emersero numerosi e talentuosi autori teatrali, diventando celebri rappresentando opere sempre più raffinate e complesse. La definizione di commedia dell’arte nasce proprio a Venezia e risale al 1750, quando il drammaturgo e librettista Carlo Goldoni lo introduce all’interno della sua commedia Il teatro comico.

 

 

 

FENIČANI - POMORSTVO

 

             

                    

 

 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

FENIČANE SMATRAMO PRVIM MEDITERANSKIM NARODOM KOJI JE POČEO GRADITI LAĐE POGODNE ZA PLOVIDBU.

GRCI SU IH  NAZVALI PO LJUBIČASTOJ BOJI KOJU SU DOBIJALI OD JEDNE VRSTE ŠKOLJKI.

 

Oni su stvorili novi tip lađe, koji se kasnije upotrebljavao isključivo za ratne svrhe.

 

 

 

Poreklo Feničana je nepoznato. Odakle su došli, jesu li tu živeli pre i pod kojim okolnostima  jesu pitanja na koja arheolozi još nisu dali odgovor.

 

 

 

 

 

                          

 

 

 

 

 

 

Teorije kažu da su oni direktni potomci Kanaanaca, koji su naseljavali ovo područje prije njih.

Neki drevni zapisi govore da su došli s Indijskog okeana Herodot je tvrdio u nekim svojim spisima da su narodi koji govore semitskim2750. p. n. e. utemeljili svoja prva naselja na ovom prostoru.

 

 

 

 

                    

 

                           FENIČANSKI UTICAJ I KOLONIJE

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Čamci Egipćana bili su skoro isto toliko široki kao i dugi, a piroge Vavilonaca bile su cilindrična oblika, obične korpe obložene blatom.

 

Mogle su se upotrebljavati kao ratni brodovi, ali u suštini to su bile trgovačke lađe.

 

Feničani su pak sasvim napustili stari uzor. Gradili su sasvim duge i uske brodove, koji su uslijed toga bili mnogo brži nego bačvaste lađe, u kojima su njihovi susedi sporo plovili duž obala svojih širokih reka.

 

Konkretnog dokaza, kojim bih potkrepili ovu tvrdnju nema. Postoji velik broj slika egipatskih i grčkih i rimskih i kritskih lađa, ali osim nekoliko komada kovanog novca i par asirskih skulptura nema ništa, što bi dalo detaljnu sliku feničke ili kartaške trgovačke lađe. No, okolnosti govore njima u prilog.

 

 

 

 

 

                      

 

 

 

 

 

 

 

 

 

   SATELITSKI SNIMAK POSTOJBINE FENIČANA 

 

 

 

Oni su osnovali kolonije u svakom delu Sredozemnog mora. I Cadiz u Španiji i Marseille u Francuskoj, i većini gradova na Sardiniji i Korzici, i Kartagina na severnoj obali Afrike, sve su to bile feničke naseobine mnogo pre nego što su pripadale Grcima i Rimljanima.

Imamo pouzdanih dokaza, da su Feničani prošli kroz Herkulove Stubove (moderni Gibraltar) mnogo pre nego se neko drugi odvažio na tako dalek put. Ima isto tako verodostojnih dokaza, da su plovili do Scilly Islands, na jugu Engleske, i tamo menjali mediteransku robu za  KALAJ   iz Cornwalla. Čudno je, da im, nikad nije bilo dopušteno stupiti na englesko tlo, jer su uživali vrlo loš ugled.

Velšani su radije s njima trgovali na neutralnom (i po svoj prilici nenastanjenom) zemljištu. Inače bi njihovi poslovni prijatelji iz daleke zemlje, kao zaključak poslovanja, oteli njihove žene i kćeri, da ih zatim prodaju trgovcima robljem u Africi, Španiju i Siriji.

 

 

 

 

 

                

 

 

 

 

 

Plovili su dalje od maglovitog carstva nepoznatih ostrva Severnog mora. Pretpostavlja se da su plovili do Baltika.

 

Baltičko more je u staro doba bilo prava riznica za svakog uspešnog trgovca.

Baltik je bio domovina smole, koju su rimske gospođe upotrebljavale za bojenje kose. Kad je crvena kosa već jednom bila u modi, svaka je rimska matrona morala bojiti kosu.

Stoga su najstariji trgovački putevi, koji vode iz sjevernog dijela Europe u južni, bili oni kojima su išli torbari s tovarima jantara na leđima.

 

 

 

 

 

                              

 

 

 

                          FENIČANSKA  LAĐA 

 

 

 

 

Feničani se nisu zaustavili na Baltiku. Herodot priča o feničkoj mornarici, koju je egipatski faraon Nek II. iznajmio za put oko cijele Afrike, i prema tome bi fenički moreplovci bili uživali u pogledu na Table Bay dvadeset vekova prije nego što je Vasco da Gama dao ovom kraju današnje ime Rt Dobre Nade.

 

Poznato je da su Kartažani, koji su bili samo fenički kolonisti, istražili zapadnu obalu Afrike sve do Rta Blanco, hiljadu i pet stotina milja južno od Gibraltara, i da su osnovali više trgovačkih središta u onom kraju.

 

Oni su takođe otkrili i Kapverdska ostrva, hiljadu i sedam stotina godina prije no što su se Portugalci pojavili na pozornici.

 

 

 

 

 

                        

 

 

                                             PISMO FENIČANA

 

 

 

Feničani ne bi mogli sve to postići još u vreme, kad se Grci nisu počeli ni kretati, da nisu imali neku bolju vrstu lađe, i to ne na vesla nego na jedra, jer nikako se nije moglo prijeći one udaljenosti samo pomoću ljudske pogonske snage.

 

Emil Cioran - cinik u čijoj je senci Pariz

 

             

                    

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

Mišljenja, da; ubeđenja, ne. To je polazište intelektualne gordosti.

Razgovori sa Sioranom uzbudljivo su putovanje kroz istoriju, filozofiju, metafiziku, ali možda, pre svega, obračun sa samim sobom i svetom koji ga okružuje.

 

 

 

Emil M. Sioran (1911–1995), rođen je u selu Rasinari u Karpatima, u Rumuniji, kao sin pravoslavnog sveštenika. Na rumunskom njegovo prezime Čoran,  znači onaj koji čuva crne ovce. Iako je bio sin sveštenika, nije verovao u Boga, ali se Bogu stalno obraćao. Knjiga njegovih razgovora „Sioran” – knjiga je u kojoj Sioran govori o Sioranu.

 

 

 

                                 

 

 

 

Sioran je mislilac koji može dvostruko da deluje, zavisno od prirode onoga koji ga čita. Slabe obeshrabruje, ali jake nagoni da prihvate najveće životne probleme. Njegova filozofija odbacuje sve moguće iluzije, deluje oslobađajuće na ljude sklone da žive u iluzijama, ali ne i na one koji su slabi i skloni neaktivnosti: njih može odvesti u propast.

Lepotom slika, finoćom zapažanja i toplinom iskaza, Sioran ipak pokušava da na sebi svojstven način vrati veru u ljudsku vrstu. Sioranovi razgovori su njegovo prvo kompletno i autobiografsko predstavljanje, pokušaj samoposmatranja, objašnjavanja straha, ljubavi i života.

Sioran je bio poslednji veliki cinik 20. veka. Uticaj njegovog dela u direktnoj je suprotnosti sa njegovim načinom života, usamljenošću, odnosom prema javnosti i onim što obično nazivamo slavom. Stanovao je u potkrovlju, u blizini Luksemburškog parka i tvrdoglavo odbijao da učestvuje u javnom životu. Između ostalog, odbio je nagradu Francuske akademije u iznosu od deset hiljada franaka. Nije dozvolio ni da ga kandiduju za Nobelovu nagradu. Najčešće se hranio po jevtinim studentskim menzama.


 

 

                                   

 

 

 

 

Čovek je slobodan, osim po onome što je u njemu duboko. Na površini, čini šta hoće; u skrovitijim slojevima, volja je reč lišena smisla.

 

 

Da bismo razoružali zavidljivce, morali bismo se na ulici pojavljivati na štakama. Jedino prizor našeg srozavanja može da donekle očoveči naše prijatelje i naše neprijatelje.

"Ja sam slabić, nisam u stanju da podnesem patnju da budem srećan".

Da bih u nekog proniknuo, da bih ga doista upoznao, dovoljno mi je da vidim kako reaguje na ovo Kitsovo priznanje. Ako ne shvati smesta, nema svrhe da se dalje trudim.

Kada moramo da donesemo neku odluku od životnog značaja, najopasnije je pitati za savet druge s obzirom na to da, izuzev nekoliko zabludelih duša, nema nikog ko nam iskreno želi dobro.

 

 

                      

                     

 

 

 

 

Bliski prijatelj Semjuela Beketa i Ežena Joneska bio je pravi spomenik avangarde i svoje vlastite sudbine.

 

 

 

Uvek se iznenadim kad vidim u kojoj su meri niska osećanja živa, normalna, otporna. Kada ih iskusimo, osećamo se razdragani, ponovo uklopljeni u zajednicu, na ravnoj nozi sa bližnjima.

Ako čovek lako zaboravlja da je proklet, to je stoga što je proklet oduvek.

Nemati više ničeg zajedničkog sa ljudima osim činjenice da ste čovek!

Jedna doista naša baština: časovi u kojima nismo ništa radili... Oni nas oblikuju, oni nas individualizuju, oni nas čine nesličnima.

Pošto nikada nisam saznao za čim idem po ovom svetu, još uvek čekam onog ko bi mogao da mi kaže za čime ide on sam.

Ono što odvraća od očajanja: zatvorilti zadugo oči da bi se zaboravila svetlost i sve što ona otkriva.

U divljenju, kao i u zavisti, oči se naglo pale. Kako razlikovati jedno od drugog kod onih u koje nismo sigurni?

Taj tako veličanstveno promašeni univerzum! - to je ono što u sebi ponavljamo kada smo raspoloženi za ustupke.

 

 

 

 

                                          

 

 

 

 

Razmetanje ne ide zajedno s fizičkim bolom. Čim nam se telo oglasi, svedeni smo na svoje normalne dimenzije, na najuvredljiviju, najrazorniju izvesnost.

Oduvek se umire, a smrt ipak nije izgubila ništa od svoje svežine. U tome i počiva tajna nad tajnama.

U svim godinama otkrivamo da je život zabluda. Samo, s petnaest godina, reč je o otkriću u koje ulazi drhtaj strave i malčice čarolije. Vremenom, to otkriće, degenerisano, okreće se u očiglednu istinu, i tako zažalimo za dobom kada je ono bilo izvor nepredviđenoga.

U proleće dok sam šetao parkom psihijatrijske bolnice u Sibiuu, u Transilvaniji, prišao mi je jedan "pansionar". Razmenili smo nekoliko reči, potom mu rekoh: "Dobro je ovde." "- Razumem. Vredi bili lud", odgovorio mi je. "Ali ipak ste u nekoj vrsti zatvora." "- Ako hoćete, ali tu se živi bez imalo brige. Štaviše, približava se rat, znate to kao i ja. Ovo mesto je sigurno. Ne mobilišu nas a, zatim, ludnica se ne bombarduje. Na vašem mestu, odmah bih se dao zatvoriti."

Zbunjen, zadivljen, napustio sam ga i potrudio se da više saznam o njemu. Uverili su me da je zaista lud. Lud ili ne, nikad mi niko neće dati pametniji savet.

Svaki put kada naiđem makar samo na jednu budističku izreku, obuzme me želja da se vratim toj mudrosti koju sam pokušao da usvojim u toku dosta dugog vremenskog razdoblja i od koje sam se delimično, neobjašnjivo odvratio. U njoj počiva ne toliko istina, nego nešto bolje... i njome se pristupa onom stanju u kojem smo čisti od sveta, na prevom mestu od iluzija. Nemati više nijednu, a da se ipak ne rizikuje slom, zaroniti u razočaranje, izbegavši pri tom ogorčenost, oslobađati se svakog dana malo više zamagljenja u kojem se vuku te horde živih.

Čovek će nestati, bilo je to dosad moje čvrsto uverenje. U međuvremenu sam promenio mišljenje: on mora nestati.

Ako su odnosi među ljudima tako teški, to je zato što su stvoreni da jedni drugima razbijaju njušku a ne zato da imaju "odnose".


 

 

                   

 

 

 

Mišljenja, da; ubeđenja, ne. To je polazište intelektualne gordosti.

 

Čovek se utoliko više vezuje za neko biće ukoliko je njegov nagon za održanje nesiguran, da ne kažemo ništavan.

Nisam sreo nijedan jedini poremećni duh koji je neradoznao za boga. Treba li iz toga da se zaključi da postoji veza između traženja apsolutnog i raspada mozga?

Bilo koji crv koji bi se smatrao prvim među sebi ravnima smesta bi dostigao status čoveka.

Velika, jedina originalnost ljubavi jeste da čini da se sreća ne razlikuje od nesreće.

Tek što smo izgubili jednu manu, kada se se druga žuri da je zameni. Naša ravnoteža je po tu cenu.

Svojstvo bola jeste da se ne stidi što se ponavlja.

 

 

Napustivši rumunsko govorno područje i preselivši se u

francusko ubrzo je postao jedan od najvećih stilista

francuskog jezika. Time se Emil Sioran pridružio

velikanima poput Jozefa Konrada i Vladimira Nabokova.

Pa ipak, raskid sa maternjim jezikom veoma mu je teško

pao. Iako ne osobito plodan, on je za petnaest godina

objavio više knjiga eseja, zapisa i aforizama: "Kratak

pregled raspadanja" (1949), "Silogizmi gorčine" (1952),

"Iskušenje da se postoji" (1956), "Istorija i utopija" (1960),

"Pad u vreme" (1964) i "Rđavi demijurg" (1969) kao i

nekoliko studija i članaka o piscima i misliocima

(Makijaveli, Žozef de Mestr, Pol Valeri, Sen Džon Pers).


 

Oštroumni kritičar mnogih društvenih zala i čovekovih nedostataka, on i u svoje stavove o indiferentnosti unosi uzbuđenost i polet, koji njegov stil čine duboko ličnim i zavodljivim.

 

Lepotom slika, finoćom zapažanja i toplinom iskaza, Sioran se donekle iskupljuje za jednostranost i neprihvatljivost svog nihilizma.

 

 

 

Α Ρ Γ Ω

 

                  

                     

 

 

 

 

 

 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

PRVI VELIKI BROD KOJIM SU GRCI ZAPLOVILI NA OTVORENO MORE JE ARGO ,NAZVAN PO NJEGOVOM GRADITELJU.BOGINJA ATINA UGRADILA JE U LAĐU KOMAD DRVETA OD DODONSKOG HRASTA ,KOJE JE UMELO PRORICATI BUDUĆNOST.

POSADU BRODA JE ČINILO PEDESET JUNAKA KOJI SU SE NAZIVALI ARGONAUTIMA A TO SU : JASON,TIFIS,LINKEJ,HERKUL,PELEJ,OTAC AHILOV,TELEMON,OTAC AJANTOV,KASTOR I POLIDEUK,SINOVI ZEVSOVI,NELEJ,OTAC NESTOROV,ADMET,MELEAGAR, TEZEJ,PIRITOJ,HILA,OILEJ I DRUGI.

 

 

 

 

      

 

                                    Α Ρ Γ Ω

 

 

PUTOVANJE JE TRAJALO ČETIRI MESECA. VRAĆAJUĆI SE SA ZLATNIM RUNOM PREMA LUCI JOLKA , IZNENADIŠE SE KADA SE NA NJIH SPUSTI UŽASNA TAMA.JASON PODIŽE RUKE PREMA NEBU I POMOLI SE APOLONU DA IH IZBAVI.APOLON SE SPUSTI SA OLIMPA NA JEDAN MORSKI GREBEN PA STADE PREKO MORA ODAPINJATI SVOJE SJAJNE SREBRNE STRELE . U TOM ISPREKIDANOM SJETLUCANJU OBASJA MORNARIMA MALO OSTRVO , DO KOJEGA DOPLOVIŠE I USIDRENI DOČEKAŠE ZORU.

 

 

LAĐU ARGO ,JASON KOD KORINTSKE PREVLAKE POSVETI POSEJDONU,

I KAD SE VEĆ ODAVNO RASPALA U PRAH,

UZDIŽE SE I ZASVETLI MEĐU ZVEZDAMA NA JUŽNOJ STRANI NEBESKOG SVODA .

 

 

 

PAULO KOELJO - Paulo Coelho - ADMIRAL KRUGA PLEMENITIH

 

                    

                 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

"KADA NASTOJIMO DA BUDEMO BOLJI NEGO ŠTO SMO, SVE OKO NAS TAKODJE POSTAJE BOLJE."

"PONEKAD TREBA PUSTITI DA VODA SAMA TEČE."

 

                                                                         Paulo  Coelho

 

 

                      

 

 

Tajna je u sadašnjosti; ako obratiš pažnju na sadašnjost, možeš je poboljšati. A ako poboljšaš sadašnjost, biće bolje i ono što će ti se kasnije dogoditi. Zaboravi budućnost i živi svaki dan svog života prema poukama Zakona i s verom da Bog brine o svojoj deci. Svaki dan nosi u sebi Večnost.  

Snovi postaju neostvarljivi samo zbog jedne stvari: straha od neuspeha.

 

 

                                       

 

 

 

Svi znaju da vole, jer su se rodili s tim darom. Neki to rade prirodno dobro, ali većina treba da ponovi gradivo, da se ponovo seti kako se voli, i svi – bez izuzetka – imaju potrebu da gore u vatri svojih proživljenih emocija, da ožive neke radosti i boli, uspone i padove, sve dok ne postignu onu nit vodilju koja stoji iza svakog novog susreta; da tamo postoji jedna nit i, dakle, tela uče jezik duše.

Kada čovek dublje zagleda u dušu sveta lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada... I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj...i samo postoji taj trenutak...

 

 

 

                                

 

                                                                  Paulo  Coelho

 

      ADMIRAL KRUGA PLEMENITIH MEDITERRANEO SEA ART ACADEMY
 

 

 

Bez obzira na ono što čini, svako na zemlji uvek igra glavnu ulogu u istoriji sveta.

Ljubav je uvek nova. Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu-uvek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili u raj, ali uvek nas nekamo odvede.Treba je prihvatiti, jer je ona hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umret ćemo od gladi, gledajući bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove.Treba ići za ljubavlju gde god ona bila, čak i kad to znači sate, dane, nedelje razočaranja i tuge. Jer,u času kad krenemo u susret ljubavi,i ona kreće u susret nama. I spasi nas.

Uvek je neuporedivo lakše verovati u sopstvenu dobrotu, nego se sukobiti sa drugima i boriti se za svoja prava. Sigurno je lakše otrpeti uvredu, ne uzvrativši je, nego smognuti hrabrost i upustiti se u borbu sa jačim od sebe; uvek možemo reći da nas bačeni kamen nije pogodio, a onda tek noću, u samoći, dok nas sustanar ili supružnik spava, oplakivati u potaji, svoj kukavičluk.

Kada viđamo uvek ista lica, na kraju ona postaju deo našeg života. A kada postanu deo našeg života, onda žele i da nam ga izmene. I ako ne bude po njihovom, nije im pravo. Jer, svaki čovek ima tačnu predstavu kako bi trebalo da živimo svoj život. A nikad nemaju pojma kako treba da prožive sopstveni život.

Ljudi veoma rano saznaju razlog svog postojanja. Možda zbog toga oni tako rano i odustaju.  

Ako kreneš obećavši ono što još nemaš, izgubićeš volju da ga stekneš.  

Možda je Bog i stvorio pustinju da bi ljudi mogli da se osmehnu urminim palmama.  

Bilo šta na licu zemlje može da ispriča priču svih stvari. Ako bi otvorio neku knjigu na bilo kojoj stranici, ili pogledao u nečiji dlan, ili u karte, ili let ptica, ili bilo šta, svaki čovek bi pronašao neku vezu sa onim što trenutno proživljava. Zapravo, stvari nisu pokazivale ništa, nego su ljudi, posmatrajući stvari, otkrivali način da se prodre u Dušu Sveta. 

Treba se izlagati opasnostima. Čudo života možemo istinski razumeti jedino ako dopustimo da se dogodi nešto neočekivano.

Svakog dana Gospod nam daruje – zajedno sa Suncem – jedan trenutak kada je moguće izmeniti sve ono što nas čini nesrećnim. Svakog dana nastojimo da obmanemo sami sebe kako nismo prepoznali taj trenutak, kako on ne postoji, kako je današnji dan istovetan jučerašnjem i kako će biti jednak sutrašnjem. Ali, onaj ko obrati pažnju na dan koji traje, otkriva čarobni trenutak. On može biti skriven u času kad izjutra otključavamo vrata, u onoj kratkotrajnoj tišini koja naglo nastupi posle ručka, u hiljadu i jednoj stvari koje nam izgledaju isto. Taj trenutak postoji – trenutak kad nas sva snaga zvezda namah prožme i omogući nam da činimo čuda.

Jadan je onaj koji se plaši da se izloži opasnostima. Jer on se možda nikada ne vara, nikad ne razočarava, niti pati poput onih koji slede neki svoj san. Ali kad se osvrne za sobom – a svi se mi uvek osvrćemo za sobom –  začuće glas svog srca kako mu govori: „Šta si učinio sa čudima koje je Bog posejao duž tvojih dana? Šta si učinio sa sposobnostima koje ti je tvoj Učitelj poverio? Zakopao si ih duboko u neku jamu, iz straha da ih ne izgubiš. Dakle, to je tvoje jedino nasledje: izvesnost da si proćerdao svoj život“.

Jadan onaj ko bude slušao takve reči. Jer će tada poverovati u čuda, ali uzalud. Čarobni trenuci njegovog života otišli su u nepovrat.

Paulo Koelljo

Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala

 

 

 

                  

 

 

 

 

Paulo Koeljo (Paulo Coelho) je rodjen u Rio de Zaneiru 1947. godine. U Brazilu se afirmisao kao pisac tekstova za hitove koje je pevao cuveni rok pevac Rail Seisas; njegove kompozicije izvodile su i sve velike zvezde brazilske muzicke scene sedamdesetih i osamdesetih godina.

Paulo Koeljo je proucavao magiju i okultizam od svoje 25. godine. Posto je pesice presao put hodocasnika dug 830 km do Santjaga de Kompostele, napisao je 1986. godine knjigu Dnevnik jednog carobnjaka, koja je ubrzo postala bestseler u Brazilu. Nakon Alhemicara (1988), koji je njegov prvi svetski bestseler, Koeljo je objavio i knjige: Brida (1990), Valkirije (1992), Maktub (1994), Peta Gora (1996), Prirucnik za ratnika svetlosti (1997), Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala, Knjiga o sreci, Veronika je odlucila da umre... Dela Paula Koelja prevedena su na 50 jezika i objavljena u 93 zemlje u ukupnom tirazu od 20 miliona primeraka.

Samo Alhemicar, sa kojim je ovaj "najcitaniji latinoamericki pisac posle Markesa" (The Economist) stekao svetsku slavu, prodat je u tirazu od 15 miliona primeraka. Americko drustvo knjizara proglasilo je roman Alhemicar najboljom knjigom za mlade u 1994. godini, francuski casopis Elle knjigom godine 1995, u Jugoslaviji je dobio nagradu "Zlatni bestseler" Televizije Beograd i "Vecernjih novosti" 1995. i 1996.

Francuska vlada dodelila je Paulu Koelju najvise odlikovanje u oblasti kulture: Vitez reda knjizevnosti i umetnosti. Njegova dela izvanrednog poetskog stila, koja podsticu nasu sposobnost da sanjamo, posredstvom jezika koji se ne obraca nasem razumu, vec nasim srcima - donela su mu reputaciju jednog od 15 najpopularnijih pisaca na svetu...

 

 

 

                                          

 

 

 

  • Detalj iz njegove biografije kao odgovor na pitanje zašto je napisao knjigu "Veronika je odlučila da umre":

"Tokom njegovih tinejdžerskih godina Paulo Koeljo je bio zatvoren u mentalnu bolnicu u Rio de Žaneiro tri puta. Bio je stidljiv i zatvoren mladić koji je očajnički pokušavao da postane umetnik. Kada je zadnji put naputio bolnicu 1967, Paulo je sebi obećao da će jednog dana napisati o svom iskustvu. Veronika je odlucila da umre je rezultat tog obećanja."

  •  
  • Odgovor Paula Koelja na pitanje "kako vidite svoj uspeh"

Na veoma apstraktan način. Pročitao sam iternacionalne novinske članke, primio sam pozivnice za razne događaje, ali kao pisac nisam bio u istoj, direktnoj vezi kao sto pevač bude sa svojom publikom. Vidim ovo kao nešto jako pozitivno jer mi dopušta da imam isti intimni nivo u mom poslu kao sto sam imao kad sam počeo svoju karijeru.

Kada pišem knjigu, pišem je za sebe, pokušavajući da odgovorim na pitanja koja sam postavljao sebi tokom celog svog života; znam da što sam bliži svojoj duši, bliži ću biti onom što Jung naziva "svetskom dušom". Ali ja razumjem moj uspjeh, i pokušavam da ostvarim profit od onoga što ja vidim kao najfascinantniju stvar u životu: ljudski kontakt. Ovo olakšava moj dolazak u stranu zemlju jer već ima ljudi sa istim afinitetim.

Nikada se nisam osećao kao stranac i to je nesto jako dobro. Štaviše to mi daje nadu: ima mnogo ljudi tamo negde koji pokušavaju da prevaziđu sopstvene granice i izgrade nešto značajnije.

 

 

 

                                      

                                                          TADEJ

 

 

"Kakvim se mislima bavimo - takav nam je život. Ako su nam misli mirne i tihe - eto nam mir."

 

 

 

 

 

Mediterranean Sea Salt

 

                     

                 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

Morska voda je mešavina natrijuma, kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa, odnosno minerala koji se nalaze u krvi čoveka, a važni su za rad svake ćelije. Ona osvežava, jača mišiće, stimuliše cirkulaciju i rad srca, tonizuje kožu čineći je glatkom, opušta predstavljajući najbolji lek protiv stresa. Aerosol (raspršena so u vazduhu) deluje podsticajno na nervne završetke u koži, pomaže suzbijanju otoka i povoljno utiče na gornje disajne puteve.

 

 

 

             

             

 

 

 

Mediterranean Sea Salt is harvested in the South of Italy, where they have been producing salt since 200 B.C. Mediterranean sea salt, also called Sel de Mer, is known for its mild flavor and bright white crystals. It is naturally high in magnesium, which acts as a natural anti-caking agent, but this very high quality salt is 100% natural and contains no additives of any kind. Available in fine and coarse grain sizes.

Dovoljne količine soli, kao najboljeg izvora natrijuma i hlora, neophodne su za pravilno funkcionisanje ljudskog i svih drugih živih organizama. Morska so smatra se najukusnijom i najzdravijom jer sadrži jod, važan za rad štitne žlezde, brom koji je neophodan nervima i kalijum koji pomaže koncentraciji i mentalnom radu.

 

 

 

                                

 

 

 

Morska so se izdvaja iz morske vode u solanama, tako što se u proleće morska voda pušta u posebne bazene. Tokom proleća i leta voda isparava, a na dnu ostaje morska so koja se u jesen “bere”. Morska so je najzdravija i najukusnija, jer, pored uobičajenih minerala, sadrži i jod. Najukusnijom od svih soli smatra se Fleur de sel. Ona je prilično skupa, jer se pre berbe soli rukom skida površinski sloj morske soli koja se nataložila u solani.
U ishrani je najzdravija morska so, jer sadrži jod koji utiče na pravilan rad štitne žlezde, brom koji je neophodan nervima i kalijum koji pomaže u koncentraciji i mentalnom radu.

Obična kuhinjska so sadrži veoma male količine ovih minerala. Morska so je od davnina lek protiv stresa i celulita, a samim tim i eliksir za zdravu i lepu kožu. Za razliku od obične kuhinjske soli, koja iz ćelija izvlači vodu i tako kožu čini suvom, mlitavom i starom, morska so je ne isušuje već je hrani. Osim minerala i mikroelemenata, morska so u tragovima sadrži važne aminokiseline i vitamine. Snažno utiče na razmenu materija u koži i potkožnom tkivu, podstičući metabolizam i izlučivanje štetnih materija.

 

 

 

      

 

 

 

 

 

 

          

 

 

 

MORSKA VODA


Slana morska voda pomaže kod nadraženosti sluznice nosa ili šmrcanja usled alergijskih reakcija i prehlade. Potrebno je samo morsku vodu udisajem uvući prvo u jednu, pa u drugu nozdrvu. So iz vode peče, ali nosnu šupljinu dezinfikuje.

 

Kupka od morske soli ima višestruki pozitivni efekat, ne samo na kožu nego i na ljudski organizam u celini. Kombinacija morske vode i mirisnog, slanog vazduha pravi je melem za dušu i telo, zato priuštite sebi slanu kupku iako niste na moru.

 

Hladna slana voda će vas odmoriti i osvežiti (dve pune supene kašike sipajte u kadu punu vode), a ako ne volite hladnu vodu, može i topla. Ovakva kupka će vas smiriti i odmoriti, oslobodiće vaš organizam od štetnih materija, nahraniti ga mineralima i još će vam ojačati imunološki sistem i poboljšati cirkulaciju. Vreme provedeno u kadi ne bi trebalo da bude duže od 15 minuta.

 
Lekovita maska za telo
 
Jednom nedeljno možete pripremiti i masku za telo. Pomešajte dve šolje morske soli sa šoljom maslinovog ulja, a po potrebi dodajte i malo vode. Masku u kadi kružnim pokretima umasirajte u kožu tela, ostavite da deluje desetak minuta, a potom je isperite vodom.

 

 

 

                      

 

 

 

Ocean salt

 

Pure Ocean all-natural gourmet sea salt is free of any additives or anti-caking agents, making it the most flavorful and highest quality grinder salt available. Produced especially for use in salt grinders and salt mills, the pure sea salt crystals grind easily and are less hydroscopic (absorbs less moisture) than mechanically dried salts. This all-natural solar sea salt is Atlantic Sea salt harvested from the pristine blue waters of the Brazilian coast. The crystals are naturally evaporated and purified, and then shipped to Europe to be crushed and screened to the optimal grinder size.

 

 

 

                             

 

 

Termin haloterapija dolazi od grčke reči „halos”, što znači energija soli. - Reč je o snazi dejstva regenerisanih negativnih jona koje nose mikročestice soli. Takvi joni prisutni su više od 50 odsto na morskoj obali, u špiljama, u prašumama. .U prirodi se regenirušu joni u blizini vodoskoka i vodopada.

 

. • So najefikasnije stabilizuje otkucaje srca. Izuzetno je značajna za regulisanje krvnog pritiska zajedno sa vodom.
• Bitna je za izbacivanje viška kiseline iz ćelije tela, posebno iz mozga.
• Životno važna za regulisanje nivoa šećera u krvi, nužna kod dijabetesa.
• Neophodna je za nervne ćelije i njihovu komunikaciju i obradu informacija, rad ćelija - od začeća do smrti.
• Izuzetno je bitna za čišćenje pluća od sekreta, posebno kod astme i cistične fibroze, kao i za čišćenje zapaljenja sinusa.
• So je jak prirodni antihistaminik - antialergijski lek.
• Pouzdano se zna da so ima suštinsku ulogu u prevenciji grčeva mišića.
• Nezamenljiva je njena uloga za održavanje čvrstoće strukture kostiju. Osteoporoza je pretežno rezultat nedostatka vode i soli u organizmu.
• Za regulisanje prirodnog sna nužna je so. Ona je prirodni hipnotik.
• Važna je i uloga soli u prevenciji varikoznih vena i širenja kapilara po nogama.

 

                  

 

 

 

REM - RAPID EYE MOVEMENT - ЏЕРИ

 

                     

                    

 

 

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

FAZA AKTIVNOG SANJANJA U TOKU SNA , KOJU KARAKTERIŠU BRZI POKRETI OČIJU - REM I ODREĐIJU JE TETA MOŽDANI TALASI FREKVENTVOG OPSEGA OD 3 Hz DO 8Hz .

FREKVENTNI OPSEG TETA MOŽDANIH TALASA ODGOVARA MENTALNIM STANJIMA KOJA SU MISTIČNA ZONA KOJU OBIČNO DOŽIVLJAVAMO KADA SE BUDIMO IZ SNA ILI TONEMO U SAN,OPTIMALNI NIVO ZA DUBOKE MISLI, MEDITACIJU,KREATIVNOST , INTUICIJU I DRUGE EKSTRASENZORNE SPOSOBNOSTI.

 

 

 

 

                     

 

 

 

 

                                         

 

                                             Џ Е Р И

 

 

 

 

SVESNO DOVOĐENJE U MENTALNO STANJE TETA OPSEGA POSTIŽE SE DIJAFRAGMATSKIM DISANJEM SA BRZINOM OKO 6 UDISAJA U MINUTI,PODIZANJEM PERIFERNE TELESNE TEMPERATURE I TEHNIKOM IMAGINACIJE.

 

ESCAPE INTO THE BLUE - διαφεύγουν στον μπλε

 

 

                     

                    

 

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

"NIJE VAŽNO ODAKLE SAM SVE DOK ZNADEM KUDA PUTUJEM" - BRANIMIR- DŽONI  ŠTULIĆ

 

 

 

 

 

                     

 

                 διαφεύγουν στον μπλε

                       

 

                               

                              

 

 

                         

 

 

 

         

 

                

 

 

                                

 

 

 

 

                                           

PABLO PICASSO - SLIKAR KOJI JE OSLOBODIO LINIJU

 

 

 

                     

                    

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

SLIKAR KOJI JE OSLOBODIO LINIJU.

SVEST O SVOJOJ VREDNOSTI I OSEĆANJIMA STVARA  OTPOR MANIPULACIJI.

FIGURATIVNO I KOLORISTIČKI PABLOVE  SLIKE SU U TEMATSKOM SLOJU SASVIM ODREĐENE.

OŠTRO OKO , SIGURNA RUKA U POKRETU,VELIKO SRCE -ČOVEK SA PETLJOM , APOLON  UMETNOSTI  - PABLO PICASSO. 

 

 

 

 

    

 

 

 

  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

             

 

 

 

 

 

 

 

       

         Don`t worry be happy-Bob Marley

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

BOJA NARA - SERGEJ PARADŽANOV

 

                     

                    

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

Film pripada jednom od kultnih ostvarenja XX veka. Reditelj Paradžanov prikazuje život jermenijskog trubadura Sajata Nova kroz njegovu poeziju.

 

 

 

 

                    

                                              

 

                                           SERGEJ  PARADŽANOV

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Interesantan detalj je da u filmu glumac Sofiko Kiaureli tumači šest uloga, među kojima su i muški i ženski likovi.

 

 

 

 

                        

 

 

 

 

 

 

                              

 

                     

                              KADAR  IZ  FILMA  -  " BOJA  NARA "

 

 

 

Sayat Nova (1968)
Boja nara
Scenario i režija : Sergei Parajanov


Uloge : Sofiko Dzigarkhanyan, Melkon Aleksanyan


Biografska priča o pesniku, slika njegove poezije I ličnosti, vizuelna lepota. Njegovo odrastanje, otkrivanje ženskih formi, ljubav, manastir I smrt, sve kroz magični svet Parajanova.

Pesnik umire ali njegova muza je besmrtna.

 

 

 

 

 

 

         

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                     

 

                                PLAKAT  ZA  FILM

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Jacques Cousteau and Dolphin Intelligence

 

                       

                    

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

FILIP  KUSTO  JE  NASTAVIO ISTRAŽIVANJA SVOGA OCA ŽAKA  NA PROJEKTU PROUČAVANJA PONAŠANJA DELFINA U VEĆIM JATIMA , INSTITUTE OF SEA WATER  MEDITERRANEO SEA ART CLUB.

 

 

Delfini su društvene životinje, koje žive u jatima. Na mestima sa obiljem hrane, jata mogu privremeno da se udruže formirajući agregacije od preko 1000 delfina. Pripadnost jatu nije striktna, česta je međurazmena. Doduše, životinje mogu razviti jake međusobne veze. Među sobom komuniciraju nizom različitih vrsta coktanja, zvižduka i drugih zvukova. Koriste takođe i ultrazvuk za eholokaciju.

 

 

 

 

                         

 

                                           ŽAK  KUSTO

 

 

 

 

                       

 

 

 

 

Delfini često skaču iznad površine vode često izvodeći prave akrobacije, mada za sada ne postoji neko definitivno naučno objašnjenje za ovakvo ponašanje.

 

Poznati su po svom prijateljskom odnosu prema ljudima, u vodi im često prilaze sa naznakom da žele igru sa njima. Postoje mnoge priče o delfinima koji su štitili brodolomnike od ajkula.

 

Jato delfina je navodno spasilo i jedan ribarski čamac. Nakon što su osetili podvodna komešanja za vreme cunamija iz 2004. godine, delfini su čamac odvratili od plovidbe na pučinu.

 

 

 

 

 

                  

                     

  

 

 

 

 

 

Dolphin Intelligence Evolved Differently From Primates

 

 

Millions of years ago, terrestrial life broke off from marine life forms leading to their respective evolutions according to natural selection in their particular habitats. Man evolved along the lines for survival in air filled space to walk, climb, develop handheld tools, and to form societies involving a strict hierarchal structure. Dolphins, on the other hand, evolved to maneuver in water filled space that increased swimming abilities, tight social co-operative "pods", and a highly developed means of communication utilizing clicks and whistles.

 

 

 

 

         

 

                                      FILIP  KUSTO

 

              

        

     

 

 

 

                           

 

 

 

 

   

 

 

 

 

 

Jacques Cousteau noticed that dolphins could swim up to fifty miles per hour, swim in groups, sometimes in the hundreds, and enjoy performing feats, such as "surfing" before the prow of his boat, never the wake, giving each other turns while doing so. They had also developed techniques for hunting where they would swim in circles and catch fish for food in bubble traps. All this cunning and play denoted learned behaviors that enhanced survival, through intelligence.

 

 

 

 

                   

 

 

 

                              

 

 

Physical and Emotional Sensitivity Denote Dolphin Intelligence

 

 

The skin of the dolphin is smooth and sensitive to the touch. Jacques Cousteau noticed this when his crew went to capture dolphins to bring back to study on land. The dolphins' skin would bruise and abrade when the clamp grabbed them above the tail fin. Also, he observed that in the wild the dolphins would bump and rub up against each other to send physical messages of comfort and support. When contact with them was attempted by jumping in to swim with them and to get close, the dolphins would quickly swim away in a panic.

 

 

 

                

                

 

 

 

 

On one particular day in 1953, Cousteau came upon a solitary dolphin with its snout sticking up out of the water. It was unusual for a dolphin to be alone like this. Evidently, the creature was ostracized by its companions for some unknown breaking of a social rule or tenet.

 

 

The dolphin offered no resistance when taken aboard for study. All vital signs were normal and no trauma was evident. The dolphin died a few hours later. Cousteau determined that it died from loneliness and grief over being expelled by the group.

 

 

 

 

Behavior and Social Interaction is Conducive in the Study of Dolphin Intelligence

 

 

 

 

Conducting experiments with dolphins has to be done in a systematic and scientific manner because of their high intelligence. It has been recorded where a dolphin turned the tables on an examiner by not responding to reward, leading the examiner to surmise that it was just coincidence that the dolphin responded to a stimuli previously. However, when the stimuli was finally removed, the dolphin began to exhibit the action needed for the reward and kept doing it until it was given. These behaviors portray that the dolphin was toying with the examiner and had to use reasoning powers to fulfill the results.

 

 

 

 

                  

 

 

 

Jacques Cousteau noted one time that when a lone dolphin was brought back to land for study, it would act lethargic and despondent. However, after several hours of researchers swimming with and physically touching the dolphin, it responded by nudging and rubbing up against them, substituting them for other dolphins in its pod. The conclusion drawn was that a dolphin is social in nature and will think about things in order to survive.

 

 

 

           

 

   

 

 

  

 

 

 

 

 

 

 

Dolphin intelligence has been proven and documented far above and beyond the parameters of just performing stunts and tricks as seen in marine parks through observation and scientific testing. Stunts and tricks are the domains of instinctual responses.

 

Dolphins can think logically and have reasoning abilities. Their brains in relation to their body size is greater than that of man. Their vulnerabilities and emotions rival those of humans. They are co-operative and resourceful. Even under great stress, they do not exhibit anger. Jacques Cousteau found them to be his friends.

 

 

 

 

Source:

Cousteau, Jacques - Yves and Diole, Philippe. Translated from the French by Bernard, J. F. The Undersea Discoveries of Jacques - Yves Cousteau: Dolphins



 

 

 

 

 

 

ARHIPELAG KIKLADI - POSEJDONOV PROLAZ

 

 

 

                       

                    

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

  

Архипелаг Киклади налази се у центру Егеја, између Спорада и Крита, и између Пелопонеза и Анадолије. Име су добили по приближно кружном распореду острва (киклос на грчком значи круг). У центру овог круга се налази Делос, острво које је сматрано светим завичајем бога Аполона. Друга већа острва су: Миконос, Парос, Милос, Сифнос, Аморгос, Тинос, Серифос и Санторини.

 

 

 

 

 

                                   

 

 

                                     POSEJDON

 

 

На Кикладима је цветала је цивилизација која је 2000 година претходила класичној Грчкој цивилизацији, а неколико векова пре Минојске цивилизације на Криту.

 

Кикладска цивилизација посебно је позната по равним фигурама, углавном женских ликова, исклесаним обсидијаном[1] од белог мермера. Ове фигуре се називају Кикладски идоли. Оне су пронађене у подручју од Португала до делте Дунава[2], што говори о динамизму ове цивилизације.

 

                                        

 

                                   

                    

                                       POSEJDONOV    PROLAZ

 

 

Кикладска цивилизација је неолитска цивилизација која је комбиновала елементе настале на грчком копну пре 4000. године п. н. е. То се види по доказима о гајењу дивљег хмеља, узгоју коза, оваца и свиња, и ловљењу туне копљима из малих чунова. Археолошка налазишта на Кеи сведоче о прераади бронзе.

 

 

На већини Кикладских острва живело је до пар хиљада људи. У познијем добу кикладски бродови су имали по 50ак веслача. Када се појавила Минојска цивилизација градова-палата на Криту, цивилизација на Кикладима је пала у заборав, са изузетком острва Делос које је задржало значај светилишта током целе антике.

 

 

 

                                      

 

 

 

 

                           

 

 

                        DELFINI  -  ČUVARI  POSEJDONOVOG  PROLAZA

 

 

 

 

Стара Кикладска цивилизација развијала се од 3000. године п. н. е. Њена прва фаза је била култура Грота-Пелос, коју је наследила култура Керос-Сирос. Средња Кикладска цивилизација наступила је око 2500. године п. н. е. У доба касне Кикладске цивилизације (око 2000. године п. н. е), постојало је блиско преплитање Кикладске и Минојске цивилизације.

 

 

                         

 

 

                       

 

Тукидид и Херодот су првобитне становнике Киклада звали Лелези. Писали су да они потичу из југозападне Мале Азије, т. ј. области познате као Карија. Тукидид тврди да их је потиснуо митски краљ Минос, Херодот каже да су то били Јонци и Дорци.

 

 

 

            

 

 

 

 

                

 

 

 

Киклади су острвље у средишњем делу Егејског мора , југоисточно од обале грчког копна, а у близини већег острва Евбеје и обале Атике.  Јужно од Килада налази се Крит.

Највеће острва Киклада је Наксос, а већа су: Андрос, Милос и Парос.

 

Сва острва су планинска, често каменита и сушна. Једино су мање котлине и долине плодне и зелене током целе године.

 

 

               

 

 

 

                

 

                             

                                               SANTORINI

 

 

 

Клима на Кикладима је средоземна. Острва спадају у сушни део Грчке, где су лета дуга и жарка, без већих падавина, док су зиме благе. Богатсво подземних вода зависи од близине копна, па се ка југу осећа све већи недостатак воде.

 

Današnja arheološka iskopavanja na Delosu, su najveća na Mediteranu, radove vodi Francuska škola iz Atine. Delos je bio sveto mesto hiljadama godina prije nastanka klasične Grčke mitologije, on je je rodno mesto Olimpijskih bogova; Apolona i Artemide.

 

 

 

 

                                         

 

 

 

Кикладе чини велики број релативно малих острва - чак 220, од чега је велики број мали и ненасељен ( Мања острва Санторинија и Мали источни Киклади).

 

 

 

 

 

T.S.I. - POSTAVKE HIPOTEZA

 

 

 

 

 

                     

                    

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

ELEKTROMAGNETNA   HIPOTEZA

 

PREMA OVOJ POSTAVCI , LJUDSKI MOZAK IMA SPOSOBNOST DA STVARA, PRIMA I EMITUJE ELEKTROMAGNETNU ENERGIJU PROMENLJIVE TALASNE DUŽINE PRENETU KROZ PROSTOR OD JEDNE DO DRUGE PSIHE.

 

GRAVITACIONA  HIPOTEZA 

 

PREMA NIKOLI PORSENA, ČOVEK JE OBDAREN GRAVITACIONIM POLJEM KOJE SAČINJAVA "DVOJNIKA" U KOJEM JE SMEŠTENA NJEGOVA SVEST.

 

 

 

                                            

 

 

                        RAZLAGANJE SVETLOSTI NA SPEKTAR

                             

 

                

                

 

 

 

GRAVITACIONA  SILA I  ELEKTROMAGNETNA POLJA SUPERZVEZDA I CRNIH RUPA DELUJU NA FOTONE SVETLOSTI.

 

 

 

                

 

   

 

                        

 

 

 

HIPOTEZA O PARALELNIM DIMENZIJAMA EGZISTENCIJE MATERIJE.

 

MATEMATIČKI PRORAČUNI I ISTRAŽIVANJA NA POLJU MODERNE FIZIKE VODE KA POJMU REALNOSTI EGZISTENCIJE MATERIJE U N-TOJ DIMENZIJI, KA UMNOŽENIM SVETOVIMA UPOREDNIM ILI PREPLETENIM SA NAŠIM, ALI NE DOKUČIVIM ZA NAŠA ČULA KOJA NEMOGU DA IH PERCIPIRAJU, JER  SU FREKVENCIJE NA KOJIMA EGZISTIRAJU,VIBRIRAJU, MENJAJUĆI ENERGETSKU VISINU,VAN FREKVENTNOG OPSEGA NAŠIH ČULA .

 

PRETPOSTAVKA JE DA POSTOJE TAČKE SPAJANJA MEĐU DIMENZIJAMA, GDE BI  PRELAZ IZ JEDNE U DRUGU DIMENZIJU BIO MOGUĆ , NA ŠTA UKAZUJE PRIMER PRIRODE FOTONA SVETLOSTI KOJI EGZISTIRAJU U VIŠE DIMENZIJA, RAVNI FREKVENTNIH OPSEGA .

 

ŽAK PREVER

 

 

 

 

 

 

                     

                    

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

MLADO DOBRO VREME

 

BISTRE SU BILE REKE

ČISTO JE BILO MORE

LEPINJE BILE MEKE

ZIMA JE BILA ZIMA

ZABORAVLJENE BITKE

A LJUBAV SLATKA SVIMA.

 

 

 

 VOLJNO

 

STAVIO SAM KAPU U KAVEZ

I IZAŠAO SA PTICOM NA GLAVI

ŠTA

NEMA VIŠE SALUTIRANJA

UPITA MAJOR

NE

NEMA VIŠE SALUTIRANJA

ODGOVORI PTICA

PARDON

IZVINITE MISLIO SAM DA JE TREBALO SALUTIRATI 

REČE MAJOR

O NIŠTA NE MARI SVAKO MOŽE DA SE PREVARI

REČE PTICA.

 

 

 

 

          

 

 

 

 

 

 

IZGUBLJENO VREME

 

ISPRED FABRIČKE KAPIJE

RADNIK JE ODJEDNOM STAO

LEP DAN GA JE ZA KAPUT POVUKAO

A KAD SE OKRENUO

I UGLEDAO SUNCE

NA BLEŠTAVOM NEBU

CRVENU I OKRUGLU NASMEJANU KUGLU

PRIJATELJSKI MU JE 

NAMIGNUO

RECI DRUŽE SUNCE

BI L TI BILO ŽAO

KAD BIH DAN OVAKAV

SVOME GAZDI DAO ?

 

 

TEORIJA SPOZNATE IZUZETNOSTI

 

 

 

 

                       

                    

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

"HTEO SAM DA DOKAŽEM ATINJANIMA DA ME SE SMRT NIMALO NIJE TICALA , DOK ME SE VEOMA TICALO DA NE NANESEM NEPRAVDU I GREH LEONTU" ,REČI SU SOKRATOVE.

 

 

 

TEORIJA SPOZNATE IZUZETNOSTI 

 

 

 

 

IZUZETNOST  JE  SKUP VRLINA ČIJIM SE APSOLUTNIM VREDNOSTIMA TEŽI I MANIFESTUJE SE ENERGIJOM KOJA DELUJE KAO SILA.

PRIRODA  SILE  STVORENE ENERGIJOM IZUZETNOSTI NIJE DESTRUKTIVNA.SILA DELUJE DVOSMERNO OD IZVORA I PREMA IZVORU.SILA OD IZVORA SE PREPOZNAJE KAO PLEMENITA SUPERIORNOST A PREMA IZVORU KAO BLAŽENSTVO.

IZUZETNOST JE SVOJSTVENA SVIM BOŽIJIM STVORENJIMA (STVORENIM OD STRANE DOBRA PO SEBI) A SPOZNAJNOST JE SVOJSTVENA SVESNIM .

 

 

 

                         

 

 

 

 

PROCES  SPOZNAJE  JE  MISAONI PROCES SAGLEDAVANJA, RAZUMEVANJA I PRIHVATANJA ODREĐENE POJAVE ,PROCESA ILI IDEJE.

 

JEDAN OD TEORIJSKIH OSNOVA , TEORIJE SPOZNATE IZUZETNOSTI JE HRIŠĆANSKI PRINCIP SVETOG APOSTOLA PAVLA , KOJI GLASI:  " AKO JEDETE , AKO PIJETE, AKO ŠTA DRUGO ČINITE, SVE NA SLAVU BOŽJU ČINITE".

SPOZNAJOM IZUZETNOSTI DOLAZI SE DO ZAUZIMANJA VOLJNOG ETIČKOG STAVA I KONCENTRACIJOM NASTAJE PSIHO-FIZIČKO STANJE KOJE SE USMERAVA U ENERGIJU SILE TE ISTA OKRUŽUJE IZVOR SILE I AKTIVNO DELUJE PREMA OKRUŽENJU, KAO I PREMA IZVORU KOJI JE EMITUJE ,TAKO DA NEMOŽE  BITI I NIJE DESTRUKTIVNE PRIRODE, VEĆ JE PRE SVEGA PLEMENITO  SUPERIORNA .

TOM PRILIKOM STVORENA SILA NIJE SAMA SEBI SVRHA , VEĆ JE U FUNKCIJI VRLINE , ČIJIM SE APSOLUTNIM VREDNOSTIMA TEŽI.KRAJNJA JE SVRHA SILE SPOZNATE IZUZETNOSTI JE  SPOZNAJA DOBRA I TEŽNJA KA DOBRU .

TEORIJA SPOZNATE IZUZETNOSTI  ( U DALJEM TEKSTU -  "T.S.I." )SE OSLANJA NA POSEBNU TEORIJU RELATIVITETA I TEORIJU NEUROFIDBEK-A , MEĐUSOBNOG DEJSTVA I RAZMENE ENERGIJE,ENERGIJSKIH POLJA I FRENVENCIJA, ELEKTROMAGNETNE PRIRODE BIOPOLJA, TE FREKVENCIJA NA KOJIMA OSCILIRA , EGZISTIRA MATERIJA, HIPOTEZI ANTIMATERIJE I DUALISTIČKE PRIRODE METERIJE UNIVERZUMA,ČESTIČNO-TALASNE.

 

       

 

        TEORIJSKA  OSNOVA  NEUROFIDBEKA

 

(POVEZANOST   FREKVENCIJA  MOŽDANIH  TALASA  I  MENTALNIH  STANJA)

 

 

NEUROFIDBEK JE ZASNOVAN NA DVE OSNOVNE PRETPOSTAVKE:

1-DA ELEKTRIČNE AKTIVNOSTI MOZGA - MOŽDANI TALASI ODRAŽAVAJU ODREĐENA MENTALNA STANJA I

2-DA SE TE AKTIVNOSTI MOGU TRENIRATI.TRENINGOM SE MOŽE NAUČITI POSTUZANJE INHIBIRANJA ODREĐENE MOŽDANE FREKVENCIJE I TAKO VOLJNO POSTIZANJE ŽELJENIH MENTALNO-EMOTIVNIH STANJA.

 

POSTIZANJE VEŠTINE BRZE I LAKE PROMENE FREKVENTNOG OPSEGA I BRZOG PRELASKA IZ JEDNOG U DRUGI U SKLADU SA ZAHTEVIMA REALNOSTI ILI ODREĐENIH OKOLNOSTI, ŠTO JE OBUHVAĆENO U NEUROFIDBEK PROTOKOLIMA TRENINGA .

  

 

 

                         

 

       FREKVENCIJE  MOŽDANIM  TALASA  -  EEG  SPEKTAR

 

 

 

 

                                   

 

 

 

 FREKVENCIJE  MOŽDANIM  TALASA - MENTALNA STANJA

 

BETA -13-36 Hz- ODGOVARA STANJU POVIŠENE SVESNOSTI ,KONCENTRACIJE I FOKUSIRANE PAŽNJE.

 

ALFA-8-13 Hz- ODGOVARA STANJU RELAKSACIJE,KREATIVNE AKTIVNOSTI I NE FOKUSIRANE PAŽNJE.

 

TETA- 3-8 Hz- ODGOVARA STANJU DNEVNOG SANJARENJA, POSPANOSTI I DUBOKIH MISLI.

 

DELTA-0,5-3 Hz- ODGOVARA STANJU SNA , SANJANJU.

 

DELTA-0,5-2 Hz- ODGOVARA STANJU MEDITACIJE,

DUBOKOG SNA -SNA BEZ SNOVA.

 

GAMA-36-42 Hz- ODGOVARA STANJU HIPERSVESNOSTI,INTENZIVNOG STRESA, BESA I PANIKE. 

 

 

 

FREKVENCIJA MOŽDANIH TALASA OD 7 Hz , VEZANA JE ZA METOD VIZUALIZACIJE.

 

FREKVENCIJA MOŽDANIH TALASA NAZVANA -SMR- (OPSEGA OD 13-15 Hz) JER SE POJAVLJUJE U SENZORIMOTORNOM REGIONU POVEZANA JE  SA  INHIBIRANJEM MOTORNIH ODGOVORA . 

 

T.S.I. - POSTAVKE   HIPOTEZA

 

 

ELEKTROMAGNETNA   HIPOTEZA

 

PREMA OVOJ POSTAVCI , LJUDSKI MOZAK IMA SPOSOBNOST DA STVARA, PRIMA I EMITUJE ELEKTROMAGNETNU ENERGIJU PROMENLJIVE TALASNE DUŽINE PRENETU KROZ PROSTOR OD JEDNE DO DRUGE PSIHE.

 

GRAVITACIONA  HIPOTEZA 

 

PREMA NIKOLI PORSENA, ČOVEK JE OBDAREN GRAVITACIONIM POLJEM KOJE SAČINJAVA "DVOJNIKA" U KOJEM JE SMEŠTENA NJEGOVA SVEST.

 

 

 

                                            

 

 

                        RAZLAGANJE SVETLOSTI NA SPEKTAR

                                      

 

 

                  

 

 

 

GRAVITACIONA  SILA I  ELEKTROMAGNETNA POLJA SUPERZVEZDA I CRNIH RUPA DELUJU NA FOTONE SVETLOSTI.

 

 

 

                

 

   

 

                      

 

 

 

HIPOTEZA O PARALELNIM DIMENZIJAMA EGZISTENCIJE MATERIJE.

 

MATEMATIČKI PRORAČUNI I ISTRAŽIVANJA NA POLJU MODERNE FIZIKE VODE KA POJMU REALNOSTI EGZISTENCIJE MATERIJE U N-TOJ DIMENZIJI, KA UMNOŽENIM SVETOVIMA UPOREDNIM ILI PREPLETENIM SA NAŠIM, ALI NE DOKUČIVIM ZA NAŠA ČULA KOJA NEMOGU DA IH PERCIPIRAJU, JER  SU FREKVENCIJE NA KOJIMA EGZISTIRAJU,VIBRIRAJU, MENJAJUĆI ENERGETSKU VISINU,VAN FREKVENTNOG OPSEGA NAŠIH ČULA .

 

PRETPOSTAVKA JE DA POSTOJE TAČKE SPAJANJA MEĐU DIMENZIJAMA, GDE BI  PRELAZ IZ JEDNE U DRUGU DIMENZIJU BIO MOGUĆ , NA ŠTA UKAZUJE PRIMER PRIRODE FOTONA SVETLOSTI KOJI EGZISTIRAJU U VIŠE DIMENZIJA, RAVNI FREKVENTNIH OPSEGA .

                                     

                                   

 

METODI T.S.I. SU SISTEMATIZOVANI A  METOD PSIHIČKE SAMOODBRANE , AUTOGENOG TRENINGA I VIZUELIZACIJE OBUHVAĆEN JE PROTOKOLOM 32 .

 

 

 

                                    

 

 

 

T.S.I.  PRIHVATA PLATONOVO UČENJE O IDEJAMA U TRI NIVOA SPOZNAJE I TO 1 - NAUKU, KOJA PREDSTAVLJA PERFEKTNO POIMANJE NEPROMENLJIVIH KONCEPATA, ODNOSNO IDEJA(BIĆE), 2- MIŠLJENJE, KOJE DOPUŠTA DA SE O ČULNOM SVETU IMAJU RAZLIČITI STAVOVI (PROMENLJIVOST), 3- NEZNANJE , KOJE JE NEGACIJA IDEJE (BIĆA) - NE TEŽI SE UZROKU STVARI.

BIĆE JE STVORENO OD IDEJA;NEPROMENLJIVO JE I VEČNO KAO ŠTO SU I IDEJE NEPROMENLJIVE I VEČNE.PROMENLJIVOST MEĐUTIM (KOJA JE NA POLA PUTA IZMEĐU BIĆA I NE BIĆA), PREDSTAVLJA ČULNI SVET, SVAKODNEVNI, I O KOME MOŽEMO IMATI OPREČNA MIŠLJENJA A DA SE NE ODSTUPA OD OPŠTIH PRINCIPA I PRINCIPA T.S.I.

OSNOVI T.S.I. SU OLIČENI U TRI OSNOVNA STAVA SOKRATOVE MISLI I TO:  1- MAJEUTIKA, 2-UNIVERZALNO     I                                             3- KRITČKA SAVEST  (INTUICIJA-ANĐEO ČUVAR).

 

1-MAJEUTIKA- PRIZNAVANJE POSTOJANJA ISTINE I TEŽNJA SPOZNAVANJA ISTINE, KAKO BI SE POUZDANO SAZNALO SA KOJE STRANE SE NALAZI DOBRO-VRLINA.PRITOM SE PRIMENJUJE METOD POSTAVLJANJA PITANJA, KOJOM PRILIKOM SE ODBACUJE SKUP PREDRASUDA,LAŽNIH IDEJA I PRAZNOVERJA KOJA OPSEDAJU NAŠ UM.

 

2-UNIVERZALNO- INSISTIRATI NA UNIVERZALNOJ DEFINICIJI ETIČKIH VREDNOSTI PROCESA ILI POJMA.

 

3-KRITIČKA SAVEST- (INTUICIJA-ANĐEO ČUVAR) -PREMA SOKRATOVIM REČIMA KOJE JE ZAPISAO PLATON:"TO JE UNUTRAŠNJI GLAS KOJI SLUŠAM OD DETINJSTVA ;I SVAKI PUT KADA SE JAVI, POKUŠAVA DA JE ODVRATI OD NEKE NAMERE, NIKADA DA ME NAVEDE.SAVETUJE MI NAROČITO DA SE NE BAVIM POLITIKOM". 

 

 

 

                        

 

 

 

 

IZUZETNOST , PSIHO-FIZIČKU ENERGIJU KAO SILU SVOJU , JE SPOZNAO I PRIMENJIVAO SOKRAT O ČEMU POSTOJI PLATONOV ZAPIS PO SVEDOČENJU SAVREMENIKA ALKIBIJADA IZ 432 GODINE P.N.E. IZ BORBI U RATU ATINJANA I BEOĆANA TE OPSADE POTIDEJE: "SOKRAT JE KORAČAO GLEDAJUĆI PONOSNO OKO SEBE , ODMERAVAJUĆI MIRNO PRIJATELJE I NEPRIJATELJE, POKAZUJUĆI SVIMA SPREMNOST DA SE BRANI JUNAČKI UKOLIKO BI SE NEKO USUDIO DA GA DOTAKNE".

 

ALKIBIJAD TAKOĐE SVEDOČI DA JE SOKRAT POVREMENO ZAPADAO U KATALEPTIČKA STANJA , KAO ŠTO SE DEŠAVA POJEDINIM ŠAMANIMA U INDIJI. IZVESNO JE , U SVAKOM SLUČAJU ,DA JE BIO SASVIM INDIFERENTAN PREMA KOMFORU ONDAŠNJEG NAČINA ŽIVOTA . I LETI I ZIMI NOSIO JE HITON ILI NAJVIŠE TRIBON, OGRTAČ KOJI JE IMAO OBIČAJ DA ODENE NA GOLO TELO I NABORA GA NA DESNOM RAMENU.O SANDALAMA ILI VUNENOM DŽEMPERU NI GOVORA, DAKLE PRIMER  I PREDSTAVNIK FILOZOFSKOG PRAVCA STOICIZMA KOJI JE U OSNOVI T.S.I.

 

T.S.I. SE OGLEDA U PRIMERU ČVRSTOG MORALNOG STAVA SOKRATA U POZNATOM DOGAĐAJU , KADA JE KRITIJA , VOĐA VLADE TRIDESETORICE TIRANA, NAREDIO SOKRATU I ČETVORICI ATINJANA DA DOVEDU IZ SALAMINE U ATINU DEMOKRATU LEONTA DA BI GA POTOM OSUDIO NA SMRT.UMESTO DA SE POVINUJE NAREDBI , SOKRAT SE VRATIO KUĆI KAO DA MU NIŠTA NIJE REČENO, IAKO JE ZNAO DA NE IZVRŠENJE NAREĐENJA MOŽE DA GA STANE ŽIVOTA.NO SREĆA PO SOKRATA ŠTO JE KRITIJA UBRZO UMRO. U ODBRANI SAM SOKRAT OVAKO OBJAŠNJAVA TAJ DOGAĐAJ:"HTEO SAM DA DOKAŽEM ATINJANIMA DA ME SE SMRT NIMALO NIJE TICALA, DOK ME SE VEOMA TICALO DA NE NANESEM NEPRAVDU  I GREH LEONTU".

 

SOKRAT VERUJE U BESMRTNOST DUŠE I SMATRA DA SAMO ONOM KOJI JE PROVEO ŽIVOT U POŠTENJU I UMERENOSTI MOŽE DA BUDE DOZVOLJENO DA VIDI PRAVU ZEMLJU.

PRAVA ZEMLJA PO SOKRATU IZGLEDA POPUT KOŽNE LOPTE PODELJENE NA DVANAEST DELOVA PO KOJOJ SE PRELIVAJU NEOBIČNE BOJE.PONEGDE JE SJAJNA POPUT ZLATA, A NEGDE BELJA OD SNEGA, DRUGDE OPET SREBRNASTA ILI PURPURNA .NJENA UDUBLJENJA, PUNA VODE ILI  VAZDUHA, GLEDANA SPOLJA, SJAJE SE NAJRAZNOVRSNIJIM SPEKTROM.

TAKO ISTO I DRVEĆE, PLODOVI,CVEĆE,KAMENJE I PLANINE PRAVE ZEMLJE BLISTAJU SE I PROZIRU , DA U POREĐENJU SA NJIMA POSTAJU SASVIM BESJAJNI OVI KAMENČIĆI KOJI NA NAŠOJ ZEMLJI IMAJU VELIKU VREDNOST. U TIM PREDELIMA BLAŽENI LJUDI ŽIVE NA OBALAMA VAZDUHA KAO ŠTO MI OVDE ŽIVIMO MA OBALAMA MORA .

DO OVIH ZAKLJUČAKA, STAVOVA I  VIZIJA SOKRAT JE DOŠAO VIŠEGODIŠNJIM DUBOKIM PROMIŠLJANJEM .

 

 

 

                         

 

 

 

PRIMER T.S.I. JE I ARISTID (NAZVAN PRAVEDNI), ATINSKI VOJSKOVOĐA I DRŽAVNIK IZ  PETOG VEKA P.N.E. PROSLAVLJEN NA MARATONSKOM POLJU . PLUTARH JE ZAPISAO DA SE NEKI ATINJANIN ANALFABETA, KADA JE HTEO UREZATI ARISTIDOVO IME NA OSTRAKONU (KERAMIČKOJ PLOČICI) , KAKO BI GA PREDLOŽIO ZA PROTERIVANJE IZ ATINE, OBRATIO UPRAVO NJEMU POŠTO JE BIO PISMEN .

NA ARISTIDOVO PITANJE DA LI POZNAJE ČOVEKA KOGA ŽELI DA POŠALJE U IZGNANSTVO, ATINJANIN JE ODGOVORIO DA GA NE POZNAJE , ALI DA JE NJEMU VEĆ DOSADILO DA SLUŠA KAKO JE TAJ ČOVEK PRAVEDAN; NA TO JE ARISTID UPISAO SVOJE IME I NI REČI NIJE IZUSTIO.

                               

 

 

 

 

 

 

                                  

 

 

JUAN RULFO - KNJIŽEVNI IZBOR KLUBA

 

 

 

 

                       

                    

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

" BILO JE ONO DOBA DANA KADA SE DECA U SVIM SELIMA SVETA IGRAJU NA ULICI,ISPUNJAVAJUĆI PREDVEČERJE SVOJIM POVICIMA.KADA JOŠ TAMNI ZIDOVI ODBIJAJU ŽUTOCRVENE SUNČEVE ZRAKE."

 

GOVOREĆI O PROZI HUANA RULFA , KARLOS FUENTES KAŽE DA ON ZATVARA" ZAUVEK I TO ZLATNIM KLJUČEM,TEMU MEKSIČKE REVOLUCIJE,DOTAD OBRAĐIVANU DOKUMENTARISTIČKI; SEME KOJE SU POSEJALI MARIJANO ASUELA I MARTIN LUIS GUSMAN, ON PRETVARA U DRVO , SUVO I GOLO, NA KOME VISE NEKAKVI PLODOVI TUROBNOG SJAJA: DVOGUBI PLODOVI, BLIZANCI, KOJE ONAJ KO ŽELI DA ŽIVI MORA PROBATI, SVESTAN DA SADRŽE SOKOVE SMRTI".

 

 

              

 

 

 

 

 

 

 

 

SEĆAJUĆI SE PRVOG ČITANJA PERDA PARAMA , GABRIJEL GARSIJA MARKES KAŽE: "TE NOĆI NISAM MOGAO DA ZASPEM DOK NE PROČITAM KNJIGU PO DRUGI PUT ZAREDOM ;OD ONE STRAHOVITE NOĆI KAD SAM PROČITAO KAFKIN "PREOBRAŽAJ", NIKAD NISAM BIO TAKO POTRESEN.

 

 

                     

                                           JUAN  RULFO

 

 

 

" PEDRO PARAMO "  JE JEDAN OD NAJBOLJIH ROMANA LATINOAMERIČKE KNJIŽEVNOSTI , ALI I SVETSKE KNJIŽEVNOSTI" , IZJAVIO JE HORHE LUIS BORHES.

 

 

" BILO JE ONO DOBA DANA KADA SE DECA U SVIM SELIMA SVETA IGRAJU NA ULICI,ISPUNJAVAJUĆI PREDVEČERJE SVOJIM POVICIMA.KADA JOŠ TAMNI ZIDOVI ODBIJAJU ŽUTOCRVENE SUNČEVE ZRAKE.

TO SAM ,BAREM ,JOŠ JUČE VIDEO U SAJULI, U ONO ISTO VREME .VIDEO SAM I LET GOLUBOVA KOJI SU SEKLI NEPOMIČNI VAZDUH, MAŠUĆI KRILIMA KAO DA SU HTELI DA SE ODVOJE OD DANA. UZLETALI SU I PADALI NA KROVOVE, DOK SU DEČJI POVICI LEBDELI U VAZDUHU I DELOVALI KAO POPLAVELI OD VEČERNJEG NEBA."

 

 

 

 

SONET

 

 

                     

                    

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

Francesco Petrarca

 

 

.XI.


Lassare il velo o per sole o per ombra


Nosite, gospo tu koprenu krasnu
na suncu i u sjeni,
otkad žudnju vidjeste u meni
s koje mi svako ino htijenje zgasnu.

Dok slatke misli u sebi sam krio,
što željama su slomile mi pamet,
lice već viđah samilošću sjati;
al kad vas Amor upozori na me,

Kose je plave veo obavio,
a nesta pogled koji ljubav prati,
Što vrh sveg od vas žuđah sad mi krati

taj veo tako kleti,
što, na smrt moju, i zimi i ljeti
očiju divnih krije svjetlost jasnu.

 

 

 

Frančesko Petrarka (20. juli 1304 - 18. juli 1374). Italijanski humanista. Istoričar.

Čeveni italijanski humanista Frančesko Petrarka je rođen u malom gradiću Arecu u južnoj Italiji kao sin dvorskog notara. Svoje rano detinjstvo je proveo u selu Incisa blizu Firence. Otac Petrarke, gospodin Petrarko je pobegao iz Firence 1302. zajedno sa Danteom zbog kuge koja je tada vladala Italijom. Najveći period svog detinjstva Petrarka provodi u Avinjonu gde se čitava porodica preselila na insistiranje pape Klimenta V, koji je 1309. došao u ovaj grad posle raskola u papstvu.

Petrarka je studirao u gradu Montpelijeru (1316-1320) i Bolonji (1320-1326), na insistiranje svog oca pravo. Ipak, Petrarka se prevashodno interesovao za pisanje i za čitanje latinske poezije. Nakon smrti oca, vraća se u Avinjon i radi kao dvorski savetnik. Rad mu je obezbeđivao i dosta vremena da se posveti pisanju. Prvo njegovo delo "Africa", (Afrika)je bila neka vrsta latinskog epa o rimskom vojskovođi Skipiju Afričkom. Zbog svojih dela, primio je na Kapitolu (u Rimu) pesnički lovorov venac i tako je postao prvi čovek kome je pripala čast da se okiti ovakvim priznanjem. Maštao je o ujedinjenju Itlije, pa je tu svoju želju izrazio u pesmi "Moja Italija", i pozdravio je ustanak Kole di Rijencija 1347. godine. Petrarka je putovao po celoj Evropi i radio je kao papski izaslanik jedno vreme. Prilokom svojih putovanja sakupljao je latinske dopise, citate i prerađivao ih. Objavio je prvi prevod Homera na latinskom jeziku, kao i Ciceronova pisma, za koje se sumnjalo da uopšte postoje. Njegovo najčuvenije istorijsko delo jeste "De Viris Illustribus"(Poznati ljudi). Tu je Petrarka spomenuo 21. heroja rimske istorije od Romula do Cezara i od Aleksandra Velikog, Pira i Hanibala. Delo je posle njegove smrti upotpunio njegovg učenik Lombardo, koji je dodao još 12 biografija, i tako zaključio hronološku seriju sa carem Trajanom.Drugo njegovo istorijsko delo je bilo "Rerum Memorandarum Libri" (Knjiga Sećanja). Tu je Petrarka objavio prikupljene istorijske anegdote, ali mu je delo ostalo nedovršeno. 26. aprila 1336. Petrarka, zajedno sa svojim bratom i svojim prijateljima se penje na vrh Mont Ventoksa u Italiji na 1.909 m nadmorske visine. Uskoro je pisao svom prijatelju Frančesku Dionođiju i obavestio ga da mu je pošlo za rukom da osvoji vrh Mont Ventoksa. Ovo penjanje Petrarke na vrh Mont Ventoksa 26. aprila se samatra i pretečom alpinizma, a sam Petrarka prvim alpinistom.

Zbog učešća u crkvenom životu, zabranjen mu je brak. Uskoro je raščistio sa crkvom i venčao se sa jednom nepoznatom ženom koja mu je rodila sina i ćerku.

Petrarkim sin je rođen u Avinjonu i zvao se Đovani, a ćerka Frančeska se rodila u Vakluzi. Ćerka mu je bila udata za plemića Frančeska Brosana, koji će kasnije pročitati prvi Petrarkin testament. 1362. ćerka dolazi u posetu svome ocu u Veneciji da bi se spasla kuge.

Posle kraćeg boravka u Veneciji, Petrarka boravi jedno vreme u Padovi, da bi se zatim zauvek uklonio iz društvenog života. Do kraja svog života se bavio pisanjem u malom mestašcu Arki gde je i umro 1374.

Slavu kao pesnik-humanista Petrarka je stekao svojim zbirkama kancona i soneta gde opisuje svoju ljubav prema Lauri, na jedan drugačiji način nego što je Dante opevao svoju Beatriče.

 

 

XI
Lassare il velo o per sole o per ombra

Nosite, gospo tu koprenu krasnu
na suncu i u sjeni,
otkad žudnju vidjeste u meni
s koje mi svako ino htijenje zgasnu.

Dok slatke misli u sebi sam krio,
što željama su slomile mi pamet,
lice već viđah samilošću sjati;
al kad vas Amor upozori na me,

Kose je plave veo obavio,
a nesta pogled koji ljubav prati,
Što vrh sveg od vas žuđah sad mi krati

taj veo tako kleti,
što, na smrt moju, i zimi i ljeti
očiju divnih krije svjetlost jasnu.

Analiza:
Pesnik primećuje da ga Laura ne voli. Laura je odbila Petrarku kada je
videla da je on voli. Pesnik je to prikazao tako da je rekao kako se ona
velom sakrila. Tim velom je sakrila svoje oči koje su pesniku najdraže kod
Laure. Pesnika su najviše privlačile njene oči, koje su njemu bile poput
sunca (svetlost koja mu daje život, snagu...). Stilske figure koje se
pojavljuju su metafora i epitet.

XXXI
Questa anima gentil che si disparte

Ta blaga duša što putovat treba
u drugi život, prije hore zvana,
bude li tamo dužna čast joj dana,
u najdičnijem bit će dijelu neba.

Između Marsa stane li i treće
svjetlosti, Sunce pasti će u sjenu,
jer da bi mogle gledat lijepost njenu,
blažene duše njoj hrlit sve će.

Pod četvrtim li svodom bude stala,
tri ostale će manje lijepe biti,
a samo njoj će pripast čast i hvala;

u petom krugu neće boraviti;
znam, bude li se dalje uspinjala,
Jupitera sjaj će i svih zvijezda skriti.

Analiza:
Petrarka shvata da će Laura umreti pre nego što bi trebala.
Prikazuje je kao svetlost, što je i pre već činio pošto je svetlost

često upotrebljavana za prikaz idola, moći, predmeta obožavanja i slično,
te govori kako će ta svetlost sjati jače od svih ostalih odnosno da će sva
ostala svetla pasti u senu. Naravno to govori da će se desiti samo ako joj
bude dana čast koju ona u njegovim mislima zaslužuje. Stilske figure koje
se pojavljuju su gradacija, hiperbola i epitet.

XXXII
Quanto piu m’avvicino al giorno extremo

Kako se bliže moji zadnji časi,
a život ljudski redom kratko traje,
vidim da vrijeme ni hipa ne staje
i lažna nada pomalo se gasi.

Mislima velim: o ljubavi niti
zborit ne smijemo, jer u svakom trenu
snijeg kao novi nestaju i venu
snage nam tijela; mirni ćemo biti:

s njim će sve nade prestati da žive,
s kojih smo bili u zabludi dugo,
sve što veseli, boli, srdi, plaši;
te ćemo spoznat da često i drugog
privlače stvari lažljive i krive;
uzalud da su uzdisaji naši.

Analiza:
Pesnik primećuje da neće još dugo živeti. Život svakog čovjeka je
prekratak. Vreme uvek teče i ni na trenutak se ne zaustavlja pa tako
pesnik gubi "lažnu" nadu koja ga je do sada tešila. Petrarka shvata da u
svakom trenu ima sve manje i manje energije za život i da je ne sme
rasipati. Govori da će s prestankom gibanja, odnosno kada napuste svoje
telo, nestati svi osećaji. Zadnji stih se može protumačiti na više
načina. Jedan način bi bio da je ono što oni sada govore, još pre smrti,
uzaludno jer uzaludno jer će postojati uvek oni drugi koje privlače krive
stvari bez obzira na to što oni kažu, a drugo je da njihovi uzdisaji nakon
što umru su uzalduni, odnosno uzaludno im je to što se čude krivim
stvarima koje drugi rade i mole boga da to zanemari. Od stilskih figura
pojavljuje se epitet.

CCCXL
Dolce mio caro et precioso pegno

O slatki znače, milo moje blago,
što Raj te čuva, Narav mi te diže,
ah, sućut tvoja zašto kasno stiže,
života moga potpora i snago?

Bar u snu tvojeg viđenja sam prije
dostojan bio; sad puštaš da patim
pomoći lišen: ta tko mi je krati?
A znam da srdžbe tamo gore nije:

zbog koje ovdje srca milostiva
stradanjem drugog katkada se slate,
te Amor svladan u svom carstvu biva.

Ti što me vidiš i ćutiš mi muke,
i jedina mi možeš skončat jade,
prikazom svojom stišaj mi muke.

Analiza:
Laura je mrtva i raj je čuva. Pesnik je tužan jer je više ni u snu ne vidi
kao pre pa se zapitao zašto bi to Laura njemu napravila kada u raju
nema srdžbe. Pesnik misli da je Laura jedina koja vidi njegove muke i da
mu ona jedina može pomoći da ih se reši ako mu se prikaže. Delimično
je u pravu jer ako pati za njom najbolje će mu trenutno pomoći da mu se
prikaže, no onda će još više patiti kada mu se za stalno prestane
prikazivati. On sebi sam jednini može pomoći. Mora sam prihvatiti da je više
nema u ovom životu i krenuti dalje sa svojim životom. Od stilskih figura
se javlja epitet.

CCCLXI
Dicemi spesso il mio fidato speglio

Zrcalo vjerno govori mi moje,
duh trudan, koža izborana cijela
i oslabljena snaga, spretnost tijela:
Ostario si, očevidno to je.

Valja da Narav svi slušaju ljudi
jer vrijeme ne da sporit snagu njenu.
Ko voda vatru što gasi u trenu,
tad se iz duga, mučna sna probudih:

i vidim da nam život leti bijedan
i da nam kob je samo jednom sklona;
i usred srca glas mi zvoni jedan

Od nje što lijepih lišena je spona,
al, živa, bila stvor je izvanredan,
te svim je slavu, mnim, uzela ona.

 

 

 

 

Dante Alighieri

 

Vi što idete...


Vi što idete tako tužnog lika,
bol pokazujuć, svrnuv oči, niče,
otkud idete da vam blijedo lice
ko da je same samilosti slika?
Dičnu nam gospu vidjeste li, žene,
kako od plača oči joj se vlaže?
Recite ono što mi srce kaže
kada vas vidi tako rastužene.
Idete l' s mjesta koje izaziva
toliku tugu, stante sa mnom malo,
što god s njom bilo, nek mi se ne skriva.

Na oku vidim da je suzom sjalo, od
plača lik vam zgrčen tako biva da već
od tog mi srce drhtat stalo.

 

        

 

                                

 

                                          Dante Alighieri

 

 

 

Guidu Cavalcantiju

Guido, htio bih da ti se, Lapo i ja
ko začarani nađemo u lakom
brodiću, da po vjetru plovi ma kom
i po našoj nas volji morem njija;
i da oluja nikad ne zavija
i nemirnim ne zapriječi nas zrakom,
već jedna želja da raste u svakom:
da zajedno nam uvijek biti prija.
I gospe Vannu i Lagiu i s njima
onu što trideseta je po redu
da taj čarobnjak dobri kraj nas stvori,
i samo da se o ljubavi zbori,
da im je lijepo u svakom pogledu,
kao što mislim bilo bi nam svima.

 

 


Otmjenom srcu

Otmjenom srcu i ljuvena žara
prepunoj duši, kojim riječi ove —
— a na odgovor svaka od njih zove —
Amora pozdrav, njima gospodara.

Trećinu bjehu skoro prošli sati
vremena kad sja svod zvjezdani cio;
javi se Amor, a takav je bio
da na sam spomen užas mi se vrati.

Nasmijan Amor držao sred dlana
srce je moje, a spavala žena
u naručju mu, svilom omotana.

Budi je. Srce goruće joj dade;
čedna ga ona jela zaplašena,
a njega vidjeh tad da plakat stade.

 

Sonet o pravdi

Ako li vidiš da me u plač vodi
nevolja nova što mi dušu bije,
rad pravde koja vazda pri tebi je,
Gospode, tih me suza oslobodi:

onoga kazni svojom rukom svetom
koji ubija pravdu, dok ga brani
tiranin, čijim otrovom se hrani,
otrovom što ga rasu cijelim svijetom.

I takav leden strah on eto zada
vjernima tvojim te ni riječ ne zbore,
a ti, iz kojeg sjaj i ljubav sije,

tu krepost, koja gola leži sada,
ovitu svojim velom digni gore,
jer bez nje mira na zemlji nam nije.

 

 

У осамнаестој години Данте је срео Гвида Кавалкантија, Лапо Ђианија, Ћина да Пистоја и нешто касније Брунета Латинија. Они су заједно постали вође литерарног покрета "Слатки нови стил" (Dolce Stil Nuovo). Брунето је касније добио посебан помен у Божанственој комедији због онога чему је научио Дантеа.

У том периоду је срео и Беатриче Портинари, кћерку Фолка Портинариа. Тешко је одгонетнути од чега се састојала ова љубав, али се догодило нешто веома битно за италијанску културу. У знак ове љубави Данте је оставио свој траг помогавши песницима и писцима да открију тему љубави која никада до тада није била толико наглашена. Љубав према Беатриче је очигледно постала разлог за поезију и живот.

Када је 1290. Беатрис умрла, Данте је покушао да нађе спас у латинској литератури. Познато је да је у то доба читао Ботетиусова филозофска дела и Цицеронову De amicitia. Његова страст за филозофијом је касније била критикована у "Чистилишту" кроз лик Беатрис.

Данте је такође у једном периоду био војник и 1289. године учествовао у бици код Кампалдина (11. јуна), са фиорентинским витезовима против Ареца. Такође је постао и љекар и фармацеут. Он није желио да се бави тим професијама, али је закон донесе 1295. године захтијевао да племићи који желе да раде у јавној служби морају бити чланови неког еснафа, тако да је Данте приступио апотекарском еснафу да би се могао бавити политиком. Изабрао је апотекарски еснаф јер су се у то доба књиге продавале у апотекама.

Бавити се политиком није било лако када је папа Бонифације VIII планирао да војно освоји Фиренцу. 1301. године Шарл де Валоа, брат Филипа IV краља Француске, је посјетио Фиренцу јер га је папа именовао миротворцем за Тоскану. Али градске власти су одраније папине амбасадоре лоше третирале, тражећи независност од папиног утицаја. Такође могло се очекивати да ће Шарл де Валоа добити и друга, незванична наређења. Градски савјет је послао делегацију у Рим, са намјером да дознају папине намјере. Данте је био вођа ове делегације.

Бонифације је отјерао остале представнике и тражио од Дантеа да сам остане у Риму. У исто вријеме (1. новембар 1301.) Шарл де Валоа је ушао у Фиренцу са Црним Гуелфима. који су у сљедећих шест дана разорили град и убили скоро све своје непријатеље. Нову власт су чинили Црни Гуелфови, а Канте де Габриели ди Губио је именован за градоначелника. Данте је осђен на двогодишње изгнанство и велику новчану казну. Пјесник је још увијек био у Риму гдје му је папа сугерисао да остане. Он није био у могућности да плати казну и на крају је осуђен на доживотно изгнанство.

 

 

 

Don`t worry be happy-Bob Marley

 

NAUTICAL INSTRUMENTS

 

 

 

 

 

 

 

                     

                    

 

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

NAUTIČKI  MERNI  INSTRUMENTI  VEKOVIMA KORISTE SIGURNOJ PLOVIDBI  OKEANIMA I MORIMA , KOMPASI ,BAROMETRI ,MAPE , DURBINI , NAVIGACIONI INSTRUMENTI... ITD.

 

MNOGE NAUTIČKE INSTRUMENTE JE MOGUĆE VIDETI  POSETOM VIRTUELNOM MUZEJU U STOKHOLMU - : " NAUTICAL ANTIQUES MUSEUM SHOP IN GAMLA STAN ,STOCKHOLM".

 

 

 

 

            

 

 

         

 

 

 

       

 

 

 

         

 

 

       

 

 

 

                                 

 

 

 

    

 

   

           

                               

   

 

 

   

 

 

  

   

 

 

 

   

 

  

 

PURPUR, TIRKIZ, ALABASTER

 

                     

                    

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

MARCO  AURELIE JE ROĐEN U RIMU 121 g.n.e. U PATRICIJSKOJ PORODICI. TITULU BUDUĆEG CEZARA MU JE DODELIO IMPERATOR HADRIJAN , A VASPITAVAO GA JE DEDA  ANTONIN  PIJ, TAKOĐE IMPERATOR.

DOBROĆUDAN ,FILOZOF,DOŠAO NA PRESTO U ČETRDESETOJ GODINI ŽIVOTA , POZNAT PO SVOM DELU "RAZMATRANJA O SAMOM SEBI" ,GOVORI"KAKO BRZO, U JEDNOM TRENU,NESTAJU SVE STVARI, TELA U PROSTORU I NJIHOVO SEĆANJE U VREMENU" ILI "SVE ŠTO SE DEŠAVA , DEŠAVA SE PO PRAVDI".

 

PREDSTAVNICI NOVOG STOICIZMA SU POTEKLI SA ITALIJANSKOG TLA , SENEKA, EPIKTET I MARKO AURELIE , ŽIVELI SU U RIMU .PRVI PATRICIJ, DRUGI ROB, TREĆI IMPERATOR.

 

POZNATO JE DA JE MARKA OKRUŽIVALO SEDAMNAEST UČITELJA .VASPITAVAN JE KAO STOIK, POPUT SOKRATA , IAKO IMPERATOR SPAVAO JE NA ZEMLJI I SEBE LIŠAVAO OVOZEMALJSKIH UDOBNOSTI.



 

                          

                                     MARCO AURELIE

 

 


 

 

 

                            

 

 

MARKO AURELIE NE OZNAČAVA SAMO KRAJ STOICIZMA , VEĆ I CELOKUPNE GRČKE FILOZOFIJE.JEDNOM REČJU BIO JE SETAN IMPERATOR; OD PRAVOG STOICIZMA ,NASLEDIO JE MORALNU STROGOST PONAŠANJA.

 

 

 

 

    

 

 


 

 

     

 

  

PURPUR,TIRKIZ I BOJA ALABASTERA - CARSKE  BOJE  MEDITERANA.

 

 

 

 

   

                              BOJA   PURPURA

 

        

      TIRKIZNA BOJA MORA         ALABASTER                                                                                                                                                    

 

ZA VREME JEDNOG OD RATNIH POHODA, 181 G.N.E.  OBOLEO JE OD KUGE,ALI OD TOGA NIJE PRAVIO DRAMU: LEGAO JE U KREVET, POKRIO LICE ČARŠAVOM I MIRNO SAČEKAO SMRT.

    

 

 

                 

   

 

                                        sunny juice bar

 

ROSES OF THE WIND - RUŽE VETROVA

 

 

                     

                    

 

 

 

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

 

 

IAKO SU RUŽE VETROVA OBELEŽAVANE NA POMORSKIM KARTAMA , IPAK PRVA ZA KOJU SE ZNA UCRTANA JE GODINE 1375 NA KATALONSKOM ATLASU.

 

JEVREJSKA DIJASPORA JE U TO DOBA SA IBERIJSKOG POLUOSTRVA , ODRŽAVALA PRISNE VEZE SA LUKAMA AFRIKE I MALE AZIJE , PRE SVEGA SA JAFOM I HAIFOM.

ISPOČETKA SU  NA TIM RUŽAMA NA KARTAMA MEDITERANA PREOVLADAVALE CRNA, CRVENA I ZELENA BOJA A ZATIM SU DOŠLE DRUGE BOJE.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PO REČIMA CLAUDIJA MAGRISA IZNETIM U PREDGOVORU .NA SREDOZEMNOM MORU SU POZNATI I KLASIFIKOVANI VETROVI : BURA,JUGO,OLUJA,MAESTRAL ILI MISTRAL,LEVANAT PULENAT,ŠIROKO,TRAMONTANA-TRAMUNTANA,LAHOR,NEVERIN,BURIN .BREVIJAR DAJE PRIKAZ RUŽE VETROVA OD IV-XVI ,VEKA,OBJAVLJENE U ČASOPISU "IMAGO MUNDI" (VII,STOCKHOLM 
1950),IZLOŽENE U AMALFIJU.

 

 

RUŽE VETROVA SU NAROČITO UCRTAVALI NA SVOJIM KARTANA MORNARI , SMATRAJUĆI DA DONOSE SREĆU I SPAS NA PLOVIDBI POPUT AMAJLIJA ILI PULENA NA PRAMCIMA BRODOVA 

 

 

 

 MEDITERANSKA OBALA I RASTINJE.

 

 

 MEDITERANSKI GRAD

 

 MEDITERANSKA OBALA I RASTINJE.

 

 

    LAVANDA.

 

 

   

SREDOZEMNO MORE - MAPE

 

 

 

 

 

 

                     

                    

 

 

 

 

                        MEDITERRANEO    SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

GEOGRAFSKA KARTA PODMORSKOG RELJEFA SREDOZEMNOG MORA JE URAĐENA NAKON VIŠEGODIŠNJEG NAUČNOG SNIMANJA I PROUČAVANJA RELJEFA MORSKOG DNA POMOĆU NAJSAVREMENIJIH INSTRUMENATA . MAPA PODMORSKOG RELJEFA JE ZNAČAJNA  PREVASHODNO  RADI BEZBEDNE PLOVIDBE KAO I DALJEG ISTRAŽIVANJA FLORE I FAUNE PODRUČJA MEDITERANA.

 

 

 

 

 

 GEOGRAFSKA KARTA PODMORSKOG RELJEFA SREDOZEMNOG MORA

 

 

 

 

 

   

 

                       GEOGRAFSKA KARTA MEDITERANA

 

 

 

    

GEOGRAFSKA  KARTA   MEDITERANSKOG  PODRUČJA  KOJU  JE OBJAVIO  ŽAK  KUSTO , SA STANOVIŠTA UTICAJA KLIME,TE JEDINSTVENOSTI RASPROSTRANJENOSTI FLORE I FAUNE.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                         

 

 

LAV AMALFIJSKI - MORANTE ŠIŠO

 

             

                     

 

 

 

 

 

 


 

                

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 


 

 

 

 

 

 

PORODICA MORANTE ŠIŠOA JE PRIPADALA STAROJ NAPULJSKOJ BURŽOAZIJI .

PEDESETIH GODINA ŠIŠO JE BORAVIO UGLAVNOM NA AMALFIJSKOJ OBALI , AMALFI JE GRAD I MORSKO KUPALIŠTE U BLIZINI SALERNA, U SREDNJEM VEKU NEZAVISNA REPUBLIKA I VELIKA POMORSKA SILA.

ŠETAJUĆI SE AMALFIJSKIM POZITANOM, EKSKLUZIVNIM LETOVALIŠTEM , DŽENTLMEN - SKITNICA , LEPOG IZGLEDA, UGLAĐENIH MANIRA,REZERVISAN ,BEZ NOVCA U DŽEPU PROVODIO JE DANE NA PLAŽI OD APRILA DO OKTOBRA, A SA PRVIM HLADNOĆAMA JE ISČEZAVAO .

PRIČALO SE DA JE NEGDE U KORTINI ILI SESTRIJEREU, KAO GOST NEKE DAME KOJU JE UPOZNAO TOKOM LETA , ŠTO JE UGLAVNOM BILO NE OSNOVANO.

 

 

 

          

                     AMALFI                                       GRB   AMALFIJA

 

 

 

 

ŠIŠO MORANTE , JE BIO KINIK . KINICI  DOBRO POISTOVEĆUJU SA LIČNOM SLOBODOM I DA NE BI SUVIŠE ZAVISILI OD SPOLJAŠNJEG SVETA, SVODILI SU SVOJE OSNOVNE POTREBE NA NAJNEOPHODNIJE.

 

 

 

 

 

 

 

KADA JE POZNANIK ŠIŠOU HTEO DA POKLONI JEDAN ŽUTI PULOVER , ODGOVORIO JE "HVALA, ALI ŽUTO MI NE STOJI LEPO  , OSIM TOGA OVDE SE UVEČE NOSI PLAVO".

NIJE IMAO OSEĆAJ POSESIVNOSTI I DRŽAO JE DO SVOJE ČASTI I DOSTOJANSTVA .

 

 

 

  

                                      AMALFI                                            

 

 

 

 

GODINE 1961 VITORIO KAPRIOLI JE SNIMIO KULTNI FILM "LAVOVI NA SUNCU" U KOME SU GLUMILI ŠIŠO,FRIKI,ZAZA,KOKO I KONFETIELO.ŠIŠO JE JEDNOM DOBIO HILJADU LIRA OD FRANKE VALERI , ČUVENE ITALIJANSKE POZORIŠNE GLUMICE, DA BI KUPIO PAKLO CIGARETA , ALI SE ODMAH VRATIO SA CIGARETAMA I RUŽOM U RUCI , ZA FRANKU.

 

IAKO NIJE IMAO NOVCA NIKADA GA OD NIKOGA NIJE POZAJMLJIVAO  .  KADA JE ODLAZIO U POSETU SVOJIM ROĐACIMA NA ISKIJU , ZASIĆIVAO SE SMOKVAMA UZBRANIM DUŽ PUTA DA BI IZBEGAO POZIV ZA RUČAK.LEGENDARNI ŠIŠO MORANTE JE UMRO SAM U BOLNICI U SVOJOJ 55 GODINI , NA SAMI DAN BOŽIĆA.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Град Амалфи налази се у јужном делу Италије, на свега 20 км западно од Салерна. Град је налази на Сорентинском полуострву, које раздваја Напуљски и Салернски залив.

 

 

Град је друго по важности насеље полуострва, смештено на јужној страни, на Салернском заливу, на тзв. Амалфитској обали. Изнад града веома стрмо се издиже планина Латаро, која затвара града са копна и која је онемогућила развој града у веће насеље. Са друге стране, град стога има дивне погледе на море.

 

Амалфи, мада одувек мало насеље, имало је у раном средњем векуБлиским Истоком и Византијом. Разлог овоме треба тражити у положају града, у јужном делу Апенинског полуострва, а мaње изложеног упадима варвара, као и заклоњености града од околине окомитим планинама, па је прилаз граду био углавном са мора, веома важно место у историји. Наиме, Амалфи је био први западни град који је имао јаке трговачке везе са Африком.

 

 

Трговина Амалфија је била на врхунцу у 8. веку, а њени трговци били су чувени трговци на Средоземљу. Међутим, развојем северних крајева Амалфи губи трку у 10. веку, када на сцену ступају Пиза, Ђенова и Венеција. 1075. г. град губи самосталност и пада у зачеље историје.

 

 

 

RAZGOVORI U HLADU SVETOG KEDRA LIBANSKOG

 

 

                     

                    

 

 

 

 

                        MEDITERRANEO    SEA   ART   CLUB

 

 

 

Amin Maluf:   Leon Afrikanac

 

“Kako bismo bili sigurni da se mir nece sklopiti,  moramo biti mirovni posrednici!”

 

                                                   Papa Lav X -    1521.godine.

 

 

               

                                                                                                          

                                                                       KEDAR  LIBANSKI

        

Sa jedne strane Sulejman,sultan I kalifa,mlad,ambiciozan, s neogranicenom vlascu u rukama,kome je stalo da se zaborave zlocini njegovog oca,I da sebe prikaze kao dob-rog coveka.S druge strane Karlo,spanski kralj,jos mladji I nista manje ambiciozan,ciji je dolazak na presto Svetog Rimskog Carstva placen suvim zlatom.A spram ova dva coveka,najmocnija na svetu,papska drzava-sa dzinovskim krstom I patuljastom sabljom.

 

 

        

 

KEDAR  NA ZASTAVI  LIBANA       

 

   

 

Naravno,Sveta Stolica nije jedina koja se plasi njihovog saveza.

Tu je I kralj Fransoa, koji se dovija da izbegne koma-danje svoje kraljevine.Tu je I Henri od Engleske,potpuno odan njegovoj svetlosti,no predaleko da bi bio I od kakve pomoci.

 

 

Zakljucili smo da bi trebalo zakljuciti pregovore sa Otoma nima.Sigurno je da treba izgraditi most izmedju Rima I Carigrada.

Treba se pre svega pomiriti s francuskim kraljem,sto nece biti lako.Francuzi vec 30 godina pokusavaju da osvoje Italiju.S pravom ih smatramo odgovornima za nesrece sto u crno zavijaju poluostrvo I optuzujemo ih da donose samo epidemije I pustos.

 

Takodje treba ubediti Veneciju,Milano I Firencu da zabo-rave na svoje svadje,kako bi se oduprli imperijalcima.

 

Ako bi se papa u to upustio otvoreno I prebrzo,na njega bi se obrusilo hiljade kritika kardinala iz Spanije I Nemacke

Treba postupati mudrije:Cekati pogodne prilike,videti ka-ko rade Francuzi,Mlecani,I ostale hriscanske sile.

 

 

 

                                                            

 

 

 

Naizgled KlementVII bese opunomocio Firentinca Gvicar dinija za misiju mirovnog posredovanja.Poslednjih mese- ci mnogo se krvi prolilo.Careve trupe su pokusale da za-uzmu Marselj,zasipajuci grad stotinama djuladi,bezuspe-sno! Kralj Fransoa je uzvrati udarac osvajanjem Milana I opsadom Pavije.Pretilo je suceljavanje dve vojske u Lom-bardiji.Papina duznost je bila da predupredi novo krvo-prolice.Njegova duznost,ali ne I njegov interes!

 

Posto je samo suparnistvo dveju hriscanskih velesila ostavljalo mesta Svetoj stolici za kakvu-takvu nezavisnost.

 

  

 

 

                         

 

                             

                                                          

                                                                               

 

Godine 1524. od granica Persije do obala Magreba;do srecnog Jemena; proteze se jedno-jedino Carstvo Velikog Turcina-Sulejmana Velicanstvenog!

 

Zajednicki interes sultana I pape je u tome sto ni jedan ni drugi ne bi zeleli videti kako se carstvo Karla V siri po celoj Evropi I po Berberiji.Zato vode istu bitku.

Turska flota je dobila naredjenje da se umesa ako imperi-jalci ponovo pokusaju da uzmu Marselj.

Francuzi su zarobili Uga de Monkadu,coveka cija je voj-ska pokusala da osvoji Alzir,ali je potucena,od Turaka. Ako Turci napadnu Madjare,ciji je kralj Lajos zet cara Karla V,Fransoa im to niposto nece zameriti,kao ni ako opkole Bec,kojim upravlja carev rodjeni brat.Francuskog kralja ce kritikovati njegovi velikasi ako pusti Otomane da osvajaju hriscanske zemlje,ali zauzvrat,sultan je spreman dam u da pravo da nadgleda sudbinu crkava Jerusalima I hriscana na Levantu.

 

Vera razdvaja Rim I Carigrad,ali interes,plemenit ili po-dao,je ono sto ih spaja.Carske trupe su pred Pavijom pre-gazile vojsku francuskog kralja.Fransoa je zarobljen.Bilo je jasno da Francuzi vise nece moci jos za dugo da se suprotstavljaju carevim ambicijama.

 

Klement VII je poka-zao veliku naklonost prema francuskom kralju,te je mo-rao podneti svoj deo poraza.Samo jos cudo moze spasiti Rim.

 

 

                                                             

                                                         

 

 

 

       

Car je ovog puta bio resen da ide do kraja protiv fran-cuskog kralja,kome bese vratio slobodu u zamenu za je-dan pisani sporazum,koji je fransoa brze-bolje proglasio nistavnim,cim je presao Pirineje,a zatim da krene I na papu,saveznika” jednog krivokletnika”.

 

Carske trupe pocele su se pregrupisavati oko Milana, Trenta I Napulja.Da bi im se odupro,papa je mogao racu-nati samo na junastvo”crnih ceta”I njihovog zapovednika Medicija.

 

Ocenivsi da glavna opasnost dolazi sa severa, Djovani Medici ode za Mantovu,resend a spreci neprija-telja da predje reku Po. Avaj,Karlo V je imao saveznika I unutar Papske drzave!Jedan klan zvani”imperijalista”ciji je vodja bio cardinal Pompeo Kolona.U septembru, iskori-stivsi udaljenost”crnih ceta”,taj cardinal upade u cetvrti Borgo I Trastevere na celu pljackaske druzine koja zapali nekoliko kuca,uzvikujuci po javnim trgovima da ce: ”osloboditi Rim od papine tiranije”.

 

Klement VII pobeze u zamak Sent Andjelo,gde je bio zabarikadiran dok su Kolo-nini ljudi pustosili palatu Svetog Petra.Papa je naposletku bio primoran da prihvati sve Kolonine zahteve.Potpisao je pogodbu kojom se obavezuje da ce se povuci iz”Lige pro-tiv cara”I da nece primeniti nikakve kaznene mere protiv gresnog kardinala.

 

Naravno,cim napadaci behu daleko, papa svima dade do znanja kako uopste ne dolazi u obzir da postuje nekakav ugovor nametnut silom,zastrasiva-njem Isvetogrdjem.Sutradan posle napada,dok je Klement VII grmeo protiv cara,u Rim stize vest o pobedi koju je sultan Sulejman odneo na Mohacu 26.maja 1526.

 

 

              

 

SATELITSKI SNIMAK - LEVANT - POGLED NA LIBAN I ISTOČNI   MEDITERAN , OPSESIVNI CILJ SVIH IMPERIJA  I KOLEVKA TRI RELIGIJE.

 

 

Papa I Gvicardini su tvrdili da“odgovornost za poraz hris-canstva u celosti pada na cara Karla V,koji ratuje po Ita-liji,umesto da brani hriscanske zemlje od Turaka I sva-ljuje krivicu na francuskog kralja,umesto da se bori pro-tiv jeresi u Nemackoj!Sto bi Nemci pritekli u pomoc Ma-djarima,kad im Luter od jutra do mraka ponavlja:”Turci su kazna koju nam Bog salje!Suprotstaviti se njima,zna-cilo bi suprotstaviti se volji Stvoritelja!”

 

Pobeda Otomana promenice tok sudbine?Mozda je to ono cudo koje je papa ocekivao?Ipak,nema cuda!

Vodja”crnih cete”Djovani Medici je ubijen dok je ocajni-cki pokusavao da spreci spajanje na severu Italije dve mocne carske vojske:jedne sastavljene pretezno od Kasti-ljanaca,koja se nalazila kod Milana;I druge,daleko opas-nije,koju su cinili nemacki placenici”Landsknehti”sve sami Luterani iz Bavarske,Saksonije I Frankonije.

 

Oni be-hu presli Alpe I osvojili Trentino,cvrsto ubedjeni da moraju obaviti bozansku misiju:”Kazniti papu-krivca za izopacenost hriscanstva!”10.000 razularenih jeretika juri-salo je na papu pod zastavom jednog katolickog cara. Takva bese posast koja je pogodila Italiju te godine.

 

Godine 1527.careva vojska zauzela je Vatikan,iako je pre toga potpisan mirovni sporazum I isplacen otkup od 60.000 zlatnika.Papa je postao zarobljenik Karla V- Rimskog Cara!

 

 

 

                                         

           

 

 

 

 

Либан је био један од главних региона Феничана чија је поморска трговина и економија цветала више од 2.000 година, од  2.700 до 500. п. н. е. Феничанска цивилизација се развила на данашњем подручју Либана и Сирије. Финичанска цивилизација је била први облик морске шпедиције и економије, која се раширила Медитеранном, првог миленијума п. н. е. Мада у то време, границе држава нису биле јасно дефинисане, сматра се да је град Тир био најјужнија тачка Феничана. Сарепта, градић између Сидона и Тира, је један од најистраженијих градића из Феничанског периода. Иако су људи овог регона сами себе називали Кананима, назив Феничани је постао познат услед Грка који су их звали Фоники, што на грчком значи љубичаста боја (грчки φονιξ). Хемијска боја која је у античко време коришћена за бојење текстила се такође звала Феникс. Тако да су Феничани убрзо постали познати у то време као 'Љубичаст народ'.

 

Феничани, највероватније семитски народ, су се служили феничанским језиком, касније названим пунским језиком, јер је латинска (римска) реч за љубичасту боју пуницеус (Puniceus). Упркос многим писањима, књиге које су писали нису у великом броју преживеле до данас. Феничанске колоније северне Африке су биле извор многих чињеница и сазнања о феничанској култури. Свети Августин је познавао у малој мери пунски језик којим су се Феничани служили и понекад их је користио при објашњавању сродних речи на хебрејском језику. Име његове мајке, Света Моника, се сматра пунског порекла. Регион је био територија Римског царства у провинцији Сирије. Током средњег века био је важна географска тачка многобројим освајањима крсташа. Након одласка крсташа пада у руке Османског царства.

 

                     

 

 

Kedrovi su izuzetno visoka zimzelena stabla,široke i robusne krošnje,a grane su nepravilno raspoređene oko stabla.Kod nas se uglavnom sreću na velikim zelenim površinama,jer je upravo prostor to što im je potrebno.Prilikom sadnje ove vrste treba voditi računa o prostoru koji im je neophodan upravo zbog njihovih dimenzija.

 

Ova vrsta kedra koja je možda i najotpornija na uslove sredine,veoma je prilagodiva vrsta,zemljište ne bira,otporan je na mrazeve i sušne periode,mada bi mu najviše odgovarali sunčani položaji.Sporog je prirasta,ali je zato veoma dugovečna vrsta.Vredno pomena što se tiče ove vrste,jeste to da je cedrus libani ,ili libanski kedar,nacionalno drvo Libana,a svoje mesto ima i na nacionalnoj zastavi ove zemlje.

 

 

Sukob Merovinga I Karolinga

 

Krajem V veka nove ere Rimska crkva je bila u teskom polozaju.Da bi ojacala,proglasila je franackog kralja Klovista iz loze Merovinga za cara Svetog Rimskog Carstva.Klovist je dobio zvanje Novus Constantinus.

Od tada su Germani prihvatili Rimsku crkvu,a I ona se cvrsto vezala za njih.Rimska crkva se zavetovala da ce zanavek priznavati jedino Klo-vistovu,dakle,Merovinsku lozu.Slicno starozavetnom zavestanju caru Davidu,taj zavet sa Merovinzima nije mogao biti opozvan,raskinut,niti izigran.Ali,679.godine po nalogu Rimske crkve ubijen je merovinski kralj Dagobert II.Za novog kralja proglasen je Pipin III,(Pipin Mali) unuk Da-gobertovog ubice.Rimska crkva je to odobrila.800. godine ta izdaja je krunisana postavljanjem Karla Velikog iz Karolinske loze za cara Svetog Rimskog Carstva.Krivokletstvom je Merovinsku krvnu lozu zamenila Karolinska.Podele izazvane krsenjem ovog zaveta dovele su do vekovnog nevidljivog rata,koji traje I sada,a ubio je milione ljudi.Voljno ili nevoljno, svesno ili nesvesno,svi smo mi uvuceni u tu bespostednu borbu izmedju Rimske crkve I Sionskog Priorata.Sionski Priorat,ili Sionski red, osnovao je Gotfri Bujonski 1099. godine, posle osvajanja Jerusalima.Gotfri Bujon-ski bio je iz loze Merovinga.Red je dobio ime po Sionskom bregu juzno od Jerusalima. Kada su krstasi osvojili Sveti grad, na bregu su jos stajale rusevine stare vizantijske saborne crkve zvane”Majka svih crkava”.Na tom mestu je po zapovesti Bujonskog sazidana utvrdjena opatija I smatra se da je Sionski red bas u njoj zasnovan.U radu reda se sa hriscanstvom prozimala istocnjacka mistika.Zahvaljujuci tim tajnim znanjima svojih clanova,Priorat je stekao veliku moc.Vitezovi Templari su mu bili vojna snaga I upravna ruka.Vremenom su u planove Priorata utkani interesi razlicitih grupa,ali su ostala do danas dva osnovna cilja:1.Uspostavljanje Svetog Rimskog Carstva,na ciji bi tron bili vraceni Merovinzi;2.Osvajanje svetske vlasti;

Da bi pred ljudima opravdali tako velike zadatke,smislili su zaista vaseljenski razlog:Proglasili su da Merovinzi vode poreklo od Isusa I Marije Magdalene,a time I od Davida,cijem je potomstvu sam Gospod zavetovao carsku vlast. Vezujuci svoje ciljeve za “Svetu krv”,Sionski priorat rusi temelje hriscanske vere I sam sebi daje odlucujucu ulogu u oblikovanju sveta.

 

 

UN FILM DI GABRIELE SALVATORES

 

 

 

                     

                    

 

 

 

 

 

 

                        MEDITERRANEO    SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

 

 

In tempi come questi la fuga e l unico mezzo per mantenersi vivi e continuare a sognare

 

                                                (Henry Laborit)

       

 

 

 

  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

    


 

 

 

TEORIJSKE OSNOVE KONCEPTA LUCIDNE SIMETRIJE LIKOVNIH ELEMENATA

 

 

 

                         

                     

 

 

 

 

 

                        MEDITERRANEO    SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

KOMPOZICIJA SVOJIM ODNOSOM MASA I PRAZNIH PROSTORA TREBA DA BUDE ODREĐENA TAKO DA PRAZNI PROSTORI SUGERIŠU ILI STVORE ILUZIJU PRISUSTVA MASE I OBRNUTO.

LUCIDNOM SUGESTIVNOŠĆU IZRAŽAJNIH SREDSTAVA IZAZVATI PRIVID EGZISTENCIJE ELEMENATA,NJIHOVIH ODNOSA ILI ODSUSTVA ISTIH A SVE SA CILJEM DA SE IZAZOVE EMOCIJA, INICIRA  KREATIVNOST POSMATRAČA , PODSTAKNE AKTIVNOST .

ESTETIKU KOJA SE ZASNIVA NA OPOZICIJI FORME I SADRŽINE KONCIPIRATI TAKO DA  SE POSTIGNE LUCIDNOM SIMETRIJOM LIKOVNIH    ELEMENATA .    STVORITI  ,   IZAZVATI     UTISAK KRETANJA, INERCIJE, SNAŽNE EMOCIJE ,PRIVID PROSTORA,RITMA BOJE, FORME.

 

ORGANIZOVANJE KOLORITA U SLICI - TEORIJSKI STAVOVI

 

MNOGE CELINE IAKO DOBRO CRTANE I ZNALAČKI KOMPONOVANE,NE PROIZVODE ZADOVOLJAVAJUĆI UTISAK AKO NISU KOREKTNO HARMONIZOVANE.OSNOVNE BOJE SU SAME PO SEBI HARMONIZOVANE MA KAKO BILE POSTAVLJENE  DOK SEKUNDARNE , SLOŽENE BOJE TREBAJU BITI POSTAVLJENE PO ONOM REDU KOJI SE NALAZI U SPEKTRU DA BI SE MOGLE HARMONIZOVATI.AKO SE JEDNA OD OVIH BOJA  ELIMINIŠE IZ TAKVOG REDA,HARMONIJA JE NARUŠENA.

ČINJENICA JE DA SE SENKA LAKO KOLORIŠE KOMPLEMENTARNIM MRLJAMA.CRVENA FIGURA HARMONIZOVANA JE ZELENIM SENKAMA, A BELA BELA , NARANDŽASTO  PLAVIM  KONTURAMA.

MLETAČKI SLIKARI SU NAJČEŠĆE HARMONIZOVALI CRVENO I ZELENO, LJUBIČASTO I ŽUTO,PLAVO I NARANDŽASTO.SLIKANE POVRŠINE TREBA DA BUDU RAZLIČITIH VALERA PORED RAZLIKA U BOJI, TAKOĐE JE POTREBNO IZBEGAVATI PONAVLJANJE VALERA ISTIH BOJA NA SUSEDNIM BOJENIM POVRŠINAMA.

USLOVI ZA STVARANJE SLIKE: 1 PROPORCIJA MASA, 2 IZBOR MOTIVA, 3 OPOZICIJA VALERA , 4 EKSPRESIVNA SNAGA GEOMETRIJE I 5 PRIMENA KONCEPTA LUCIDNE SIMETRIJE LIKOVNIH ELEMENATA. 

 

KONTRASTI OBLIKA UZ KONTRASTE VALERA ISTIČU LIKOVNU MISAO, POSEBNO VODITI RAČUNA O KONTRASTU TAMNO-SVETLO NA POZADINI.VALERI SU  VAŽNO SREDSTVO ZA KONCEPCIJU SLIKE  U SVIM GRANAMA LIKOVNE UMETNOSTI GDE SE OPERIŠE SA POVRŠINOM.JASNA JE I OPŠTE PRIHVAĆENA UMETNIČKA MISAO DA SUŠTINU LEPOTE ČINI NAČIN NA KOJI JE JEDNA STVAR IZRAĐENA A NE NJEN SADRŽAJ.

DRAMATIKU MOTIVA OSTVARUJU ODNOSI ELEMENATA, FORME,BOJE ,VALERA, A NE MOTIV ILI NJEGOV SADRŽAJ.VIZIALNI UTISAK NE ZAVISI OD DRAMATIČNOSTI SADRŽAJA NEGO OD DINAMIKE ELEMENATA I NJIHOVIH ODNOSA.

 

 

TEORIJSKI STAVOVI, PRINCIPI-

 

 -  FIGURATIVNO I KOLORISTIČKI  SLIKE TREBAJU BITI U  TEMATSKOM SLOJU SASVIM ODREĐENE.

ODBRANA SOKRATOVA

 

                         

                     

 

 

 

 

                        MEDITERRANEO    SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

FEBRUAR JE ,399. GODINA PRE HRISTA, JOŠ MRKLA NOĆ, HILJADE ATINJANA KREĆU NA AGORU.AKO JE NEKI ATINJANIN BIO UBEĐEN DA BI KAKAV SUGRAĐANIN MOGAO BITI ŠTETAN PO POLIS, BILO JE DOVOLJNO DA ODE NA AGORU I NAPIŠE IME SVOG NEPRIJATELJA NA POSEBNOJ PLOČICI OD KERAMIKE, ZVANOJ (ostracon) .KADA BI BROJ PLOČICA DOSTIGAO ŠEST HILJADA,OSOBA ZA KOJU SU ISPISANE , IMALA JE DESET DANA VREMENA DA SE POZDRAVI SA ROĐACIMA I PRIJATELJIMA I POTOM KRENE U IZGNANSTVO .

 

   

 

               

 

 

 

KAZNA JE MOGLA TRAJATI OD PET DO DESET GODINA, ZAVISNO OD BROJA POTPISA.OVU PRAKSU UVEO JE KLISTEN PRAVI OSNIVAČ ATINE, KAO NAČIN PROTIV KULTA LIČNOSTI..PRAVDA JE U VREME PERIKLA BILA OVAKO ZAMIŠLJENA:arhonti- DEVET NAJVIŠIH DRŽAVNIKA , SU NA POČETKU GODINE BIRALI ŠEST HILJADA ATINJANA PREKO TRIDESET GODINA STAROSTI  I TAJ SKUP NAZIVALI helijeja .ODAKLE SU ZA SVAKO SUĐENJE UZIMALI PO PET STOTINA SUDIJA.

 

"HELIJASTI" , OBJAVLJUJE PISAR,"BOGOVI SU IZABRALI VAŠA IMENA DA BISTE OSUDILI ILI OSLOBODILI SOKRATA , SINA SOFRONIKSA, OD OPTUŽBE ZBOG BEZBOŽNIŠTVA KOJOM GA TERETI MELET,SIN MELETA".

"SUDIJE ATINJANI , JA MELET SIN MELETA , OPTUŽUJEM SOKRATA DA KVARI OMLADINU I NE PRIZNAJE BOGOVE KOJE GRAD PRIZNAJE ,DA SE MEŠA U STVARI KOJE GA SE NE TIČU ,DA ISTRAŽUJE ONO ŠTO JE ISPOD ZEMLJE I IZNAD NEBA,I DA GOVORI SA SVAKIM I O SVAČEMU,DA VERUJE U DEMONE I PRAKTIKUJE RELIGIOZNE KULTOVE NAMA TUĐE.ZBOG OVIH KRIVIČNIH DELA ZAHTEVAM OD ATINJANA DA GA OSUDE NA SMRT".

 

 

 

                    

 

 

 

        "A SADA REČ IMA SOKRAT .SIN SOFRONIKSA".

 

"NE ZNAM KAKAV JE VAŠ UTISAK .O ATINJANI ,O ARGUMENTIMA MOJIH TUŽITELJA.TOLIKO SU UBEDLJIVI DA BIH GOTOVO I JA POVEROVAO, SAMO KADA NE BIH ZNAO ISTINU.HOĆU DA VAM ISPRIČAM JEDAN SLUČAJ KOJI SE DESIO U MLADOSTI MOM VRLOM PRIJATELJU HEROFONTU,KADA JE OTIŠAO U DELFE I POSTAVIO PROROČIŠTU PITANJE "IMA LI NA SVETU UČENIJEG ČOVEKA OD SOKRATA?" . I ZNATE  LI ŠTA JE ODGOVOTIO APOLON PITIJSKI? "NE POSTOJI ČOVEK UČENIJI OD SOKRATA".MOŽETE ZAMISLITI MOJE ČUĐENJE KADA MI JE HEROFONT PRENEO ODGOVOR PROROČIŠTA, ŠTA JE TO SAKRIVENO IZA OVE ENIGME, JER JA ZNAM DA NE ZNAM NI MALO NI MNOGO.

DA BIH RAZUMEO PORUKU PROROČIŠTA KRENUO SAM JEDNOME OD ONIH KOGA SMATRAJU UČENIM, RADILO SE O NAŠEM POLITIČARU, ČIJE VAM IME NEĆU KAZATI. TAJ ČOVEK JE SAMO DELOVAO MUDRO, A U SUŠTINI TO UPOŠTE NIJE BIO.KADA SAM OVO HTEO DA MU PREDOČIM ,POČEO JE DA ME MRZI.ONDA SAM SE UPUTIO NEKOLIKIM PESNICIMA ,UZEO SAM NJIHOVE PESME,ZAPRAVO ONE KOJE SU MI SE ČINILE NAJBOLJE,I UPITAO IH ZA OBJAŠNJENJE.O SUGRAĐANI.... STIDIM SE DA VAM KAŽEM ISTINU... NIKO GORE NIJE RASUĐIVAO O POETSKOM SASTAVU OD SAMIH AUTORA.

POSLE POLITIČARA I PESNIKA OBRATIO SAM SE UMETNICIMA I POGODITE ŠTA SAM OTKRIO?. POŠTO SU VIČNI U SVOJOJ PROFESIJI, MISLE DA ZNAJU I DRUGE STVARI,JAMAČNO VAŽNIJE I TEŽE.I TADA SAM SHVATIO ŠTA JE PROROČIŠTE HTELO DA KAŽE:"SOKRAT JE NAJUČENIJI MEĐU LJUDIMA , JER JE JEDINI KOJI ZNA DA NE ZNA". U MEĐUVREMENU SAM NAVUKAO MRŽNJU PESNIKA,POLITIČARA I UMETNIKA, I NIJE SLUČAJNO ŠTO ME DANAS U SUDU OKRIVLJUJE MELET PESNIK,ANIT POLITIČAR I UMETNIK, I LIKON GOVORNIK".

POŠTO JE DOBIO DOZVOLU OD STAREŠINA VEĆA ANIFONT SE PRIBLIŽAVA SOKRATU I PRUŽA MU ČINIJU SA SMOKVAMA I ORASIMA.PROCESI U ATINI SU TRAJALI PO CEO DAN I SUDIJAMA JE BILO ZABRANJENO DA SE UDALJE.DO VEČERI JE MORALA, U SVAKOM SLUČAJU DA SE DONESE PRESUDA.

"GRAĐANI ATINE ,EVO ŠTA SU ODLUČILI HELIJASTI:220 BELIH GLASOVA I 280 CRNIH GLASOVA.SOKRAT ,SIN SOFRONIKSA , OSUĐEN JE NA SMRT!".

"AKO BIH JA ISPOLJAVAO PRETERANU PRIVRŽENOST ŽIVOTU , POSTAO BIH PATETIČAN I POREKAO U JEDNOM TRENUTKU SVE ONO ŠTO SAM CELOG ŽIVOTA PROPOVEDAO".SOKRAT PRIHVATA ČAŠU SA OTROVOM I NE PODRHATAVAJUĆI NI TRENUTKA ISPIJA NADUŠAK.OVAJ ODLUČNI GEST POTRESA SVE PRISUTNE .

 

                       

 

 

POSLE NEKOLIKO DANA ATINJANI SE KAJU ŠTO SU SOKRATA OSUDIJI NA SMRT : U ZNAK ŽALOSTI ZATVARAJU GIMNAZIJE,POZORIŠTA,GIMNASTIČKE DVORANE ,ŠALJU U IZGNANSTVO ANITA I LIKONA,I OSUĐUJU MA SMRT MELETA.

 

 

KALIPSO

 

                           

                     

 

 

 

 

                        MEDITERRANEO    SEA   ART   CLUB

 

 

   

 

KALIPSO  je bio korveta preuređena u mobilnu laboratoriju za podvodna istraživanja, koja je postala simbol Kustoa i njegovih avantura. Prvobitna namena Kalipsa bila je čišćenje mina za Britansku kraljevsku flotu 1941. Posle rata, poklonjena je francuskoj vladi i postao je feri-brod između Malte i ostrva Gozo; tako je i nazvan po nimfi Kalipso, čije je ostrvo Ogigija mistično povezano sa Gozoom. Godine 1950. irski milioner Tomas Loel Ginis kupio je Kalipso i dao ga Kustou za simboličnu sumu od jednog franka godišnje. Nesrećnim slučajem, potonuo je 1996. u Singapuru, ali je kasnije izvađen.

 

 

                                                                                 

 

                             

                                    

                                    Jacques  &  Philippe  Cousteau

 

 

 

Kako bi finansirao svoja putovanja i približio podvodni svet producirao je mnoge filmove od kojih su Svet tišine (Le monde du silence, 1956) i Svet bez sunca (Le monde sans soleil, 1966) dobili Oskara za najbolje dokumentarce.  Od knjiga koje je napisao najpoznatije su „Živo more“ (1963), „Delfini“ (1975) i „Svet okeana“ (1985). Kusto je 1968. dobio ponudu da snimi „Podvodni svet Žaka Kustoa“ i narednih osam godina Kusto radi na seriji upoznavajući ljude sa raznovrsnim bogatstvima podvodnog sveta.

 

 

                     

                                                            KALIPSO

 

 

 

 

                               

 

 

 

Godine 1974. osniva Kustoovo društvo (Cousteau Society) kako bi zaštitio okeanski svet. Danas broj članova te organizacije iznosi preko 300.000.

 

                 

                GIBRALTAR  I  CEUTA -   VRATA SREDOZEMNOG MORA                              

                          

  

                                           KALIPSO

 

 

 

 

 

Kusto je nagrađen medaljom slobode od strane regana 1985, a 1989. dobio je počasno članstvo na francuskoj akademiji.

 

 

                                   

                                                                  OKEAN

 

Океан je  владао свим морским водама, укључујући Медитеранско море и Атлантски океан, највеће двије водене масе познате Старим Грцима. Временом, како се географија развијала, Океан је постао владар мање познатих вода Атлантика, а Посејдон, из млађе генерације богова, владао је Медитераном.

 

Океан се разликује од Понта, бога морских дубина и „унутрашњих мора“ која су била доступна људима. Океан је, као бог „спољнег мора“, људима недоступног, био након Зевса најдостојанственији бог.

 

 

 

 

 

 

 

MORSKE ŠKOLJKE

 

 

                         

                     

 

 

 

 

                        MEDITERRANEO    SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

BLAGO DUBOKIH  MORA I OBALA.VELIČINA ŠKOLJKE MOŽE IZNOSITI OD 3 MM DO TEŽINE OD 200 KG.U TROPSKIM MORIMA ,GDE JE VODA TOPLA I BISTRA, RASTU KORALI KOJI LIČE NA ŠUME OD MALOG RUŽIČASTOG,ŽUTOG I BELOG DRVEĆA.

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

TOPLA MORA SU PUNA ŽIVOPISNIH ŠKOLJKI,MORSKIH ZVEZDA , SUNĐERA I MNOGIH DRUGIH OBLIKA ŽIVOTA .

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                     

 

 

                                                        SUNĐERI 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                                         sunny juice bar

KRUG ,KVADRAT, TROUGAO - PIT MONDRIJAN

 

 

 

                         

                     

 

 

 

 

 

                                MEDITERRANEO    SEA   ART   CLUB

 

 

 

 

 

"AKO JE MOTIV SAMO IZGOVOR DA BI SE SLAVILA BOJA, MOŽDA BI GA SE TREBALO ODREĆI?"

"PRAVOG UMETNIKA PODSVESNO SU UZNEMIRAVALE LINIJE,BOJE I NJIHOVI MEĐUSOBNI ODNOSI, A NE ONO ŠTO ONE MOGU PRIKAZIVATI".

 

 

 

 

    

 

 

 

        BRODVEJSKI  BUGI-VUGI  -  1942-1943

 

 

 

 

 

                             

 

 

 

 

 

 

 

         KOMPOZICIJA SA SVETLOPLAVOM,CRVENOM I ŽUTOM  - 1937

 

 

 

 

 

NEOPLASTICIZAM -  MONDRIJANU SU VIDLJIV SVET I NJEGOVE MATERIJALNE STVARI I PREDSTAVE O LEPOM I ISTINITOM VARLJIVI I NEPOUZDANI .POUZDAN JE SAMO APSOLUT A NJEGA JE MOGUĆE SAMO SIMBOLIZOVATI, USLOVNO OZNAČITI NEKIM OPŠTIM POJMOVIMA(DUH,ISTINA,LJUBAV)  ILI  APSTRAKTNIM FORMAMA (KRUG,KVADRAT,TROUGAO).

 

 

 

 

"PRVO ŠTO JE TREBALO PROMENITI U MOM SLIKARSTVU BILA JE BOJA.ZAMENIO SAM PRIRODNU BOJU ČISTOM,JER SAM SHVATIO DA NA PLATNU NIJE MOGUĆE PRIKAZATI BOJU PRIRODE".

 

ŽAN POL SARTR

 

 

 

                

                  

 

                 

               

 

 

 

                     MEDITERRANEO  

 

 

 

 

UMETNIČKO DELO PREDSTAVLJA AKT POVERENJA U SLOBODU ČOVEKA.

 

 "TRAŽILI SU OD MENE DA SE PONAŠAM U SKLADU SA KRITERIJUMIMA  NOBELOVE FONDACIJE I ISPUNIM NJIHOVE USLOVE , TO MENE JEDNOSTAVNO NE ZANIMA"

 уз образложење да је увек одбијао званичне почасти, и да не жели да се равна са институцијама.

 

1964.godien francuski pisac i filozof Žan Pol Sartr odbio je Nobelovu nagradu za književnost.

 

„За свој рад који је, богат у идејама и пун духа слободе и трагања за истином, извршио широк утицај на наше време“,

 

 

 

    

          

                Žan Pol Sartr

                                                                   

 

 

 

 

DRUGO IME ZA SLOBODU

 

 

DŽONI ŠTULIĆ - DRUGO IME ZA SLOBODU

 

 

              

                  

 

                 

               

 

 

 

              MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

 

                  

 

 

 

 

 

 DŽONI ŠTULIĆ  JE  POČASNI DOPISNI ČLAN MEDITERRANEO SEA ART CLUB-A .OSIM ŠTO JE POČASNI MADA NE IZVESNO, DŽONI JE I DOPISNI ČLAN IAKO JOŠ NIŠTA NIJE DOPISAO KLUBU , A SVA JE PRILIKA DA I NEĆE .DEFINITIVNO JE LEGENDARNI DISIDENT , SINONIM ZA NEPRIHVATANJE NAMETNUTIH KVAZI NORMI I OBRAZACA , OSOBA OD MAGLE , IZVOR I CILJ , VOLŠEBNIK , MISTIK .

 

 

 

                                                  

 

 

 

"DANAS SHVATAM DA NEMAM PRIJATELJE"

 

"NE SEĆAM SE NIČEGA IZ PROŠLOG ŽIVOTA, SAMO MI SE PONEKAD ČINI DA IMAM DEŽA VI"

 

 

 

 

 

 

 

 

 

     

 

   

" NIJE VAŽNO ODAKLE SAM SVE DOK ZNADEM KUDA PUTUJEM "

         

AMARCORD

 

              

                  

 

                 

 

 

 

                     MEDITERRANEO  

 

 

 

 

 

 

FILM    FEDERIKA  FELINIJA

 

 

 

ANTOLOGIJSKI FELINIJEV FILM KOJI NAM PRIKAZUJE  ŽIVOT OBIČNIH LJUDI IZ  MALOG ITALIJANSKOG GRADA NA OBALI MORA IZMEĐU DVA RATA , NJIHOVE LJUBAVI , NADE STRAHOVE I ILUZIJE .

 

 

 

 

 

 

                  PLAKAT ZA FILM AMARCORD

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  

Amarcord is a 1973 Italian comedy-drama film directed by Federico Fellini, a semi-autobiographical coming-of-age tale that combines poignancy with bawdy comedy. It tells the story of a wild cast of characters inhabiting the fictional Borgo based on Fellini's hometown of Rimini in 1930s Fascist Italy. Amarcord is Romagnolo for "I remember".

 

Titta's sentimental education is emblematic of Italy's "lapse of conscience".] Fellini skewers Mussolini's ludicrous posturings and those of a Catholic Church that "imprisoned Italians in a perpetual adolescence"] by mocking himself and his fellow villagers in comic scenes that underline their incapacity to adopt genuine moral responsibility or outgrow foolish sexual fantasies.

 

The film won the Oscar for Best Foreign Language Film, and was nominated for two Academy Awards: Best Director and Best Writing, Original Screenplay.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  

Amarcord e l'elemento autobiografico

 

Amarcord è senza dubbio il più autobiografico dei film del regista riminese: il titolo stesso è un'affermazione e una conferma di ciò, "a m'arcord", "mi ricordo" ed è proprio questo che Fellini ricorda attraverso gli occhi del suo alter ego (che per una volta non è Mastroianni ma Titta, ossia Bruno Zanin), il suo paese, la sua giovinezza, i suoi amici e tutte le figure che gli giravano attorno.

 

L'elemento autobiografico nell'arte di Fellini, comunque, è senza dubbio quello preponderante, basti pensare a Intervista, Roma ed a I Vitelloni: quest'ultimo caso, può essere considerato il "seguito" di Amarcord: i ragazzi sono cresciuti, i problemi sono altri, ma possiamo sempre riconoscere in Moraldo, il giovane che alla fine del film abbandona il paese natale per andare a vivere in una grande città, il giovane Fellini, che abbandona Rimini verso Roma.

 

Un ulteriore vena di "passato" la troviamo nelle musiche del maestro Nino Rota: musiche dolci, leggere come i ricordi che accompagnano e mostrano agli occhi degli spettatori.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Una scena del film con (da sinistra) Pupella Maggio, Armando Brancia, Giuseppe Ianigro e Ciccio Ingrassia

Il ritorno di Fellini in Romagna si celebra dunque attraverso i piccoli accadimenti di una Rimini in pieno trionfalismo fascista tutt'altro che esaltato. Il ventaglio di una vita si apre nella coralità di un'opera degna del miglior Fellini, non a caso premiato con l'Oscar. Grazie alla collaborazione dello scrittore Tonino Guerra, davanti agli occhi dello spettatore sfila una ricchezza tale di volti e luoghi, divertimenti e finezze, malinconie e suggestioni, da far apprezzare il film a tutto il mondo.

 

Attraverso i toni della commedia venata di malinconia, Amarcord distilla generosamente umori e sensazioni. In alcune interviste Fellini ha dichiarato che nel film risaltano l'asfittica condizione sociale, la miseria culturale e la limitatezza ideologica in cui il fascismo aveva relegato l'Italia.

 

Tutto ciò è riconoscibile nel film ma, come sottolinea Mario Del Vecchio, è la sostanza poetica che salta agli occhi. I protagonisti di Amarcord, e soprattutto le figure di contorno, non solo sono caricature di altrettante persone colte in un particolare momento storico; piuttosto, sono tipi universali, che vanno oltre la dimensione temporale per diventare immortali come, appunto, la poesia.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

KAZIMIR MALJEVIČ - SLIKAR -VOLŠEBNIK

                

                  

 

 

 

 

                                MEDITERRANEO   

 

 

 

      KAZIMIR   MALJEVIČ  -  SUPREMATIZAM-

 

 

PREOBRAZIO SAM SE U NULU FORME I IZVUKAO    SEBE  IZ  VRTLOGA BESMISLICE AKADEMSKE UMETNOSTI.

 

     

 

  

     KAZIMIR MALJEVIČ- AUTOPORTRET

 

 

 

 

                                  CRNI  KVADRAT

  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ANDALUSIA

 

 

              

                  

 

 

 

 

                                MEDITERRANEO    SEA   ART   CLUB

 

 

 

Andalusia      -    vrata  Mediterana

 

 

 

               

         ANDALUSIA                                                       ZASTAVA ANDALUZIJE

 

 

          KARTA ANDALUZIJE 

 

 

             KARTA ŠPANIJE

 

Klima Andaluzije je mediteranska, iako nemaju svi predjeli istu klimu.

Padavine se smanjuju sa zapada prema istoku; najkišovitije mjesto je Sierra de Grazalema (2.138 mm godišnje), a najsuše mjesto u Evropi je Rt Gata, sa 117 litara godišnje Sierra Morena, prirodna granica između kastiljske visoravni i Andaluzije, sa osamljenom planinom Sierra Madrona koja doseže 1.300 metara u svojoj najvišoj tački (Bañuela). Unutar ovog sistema treba istaknuti klanac Despeñaperros, koji tvori prirodnu granicu sa Kastiljom. 

 

 

1048 godine su hrišćani zauzeli Toledo sa pretežno arapskim stanovništvom ali za razliku od drugih gradova španskog uticaja u Toledu tada nije bilo progona ne hrišćanskog stanovništva .dakle u XXI,XXII i XXII veku u toledu je započeo period renesanse a čiji se početak često vezuje za Italiju, zajedno su živeli i radili jevreji,arapi i hrišćani.

Karakteristično je da su sa svih strane evrope tada u Toledo dolazili umetnici,naučnici,istoričari, kako bi u svojevrsnim forumima , ili manjim ne formalnim grupama sa arapskog prepisivali i prevodili na latinski drevne prise i često originale starogrčnih matematičara,naučnika,filozofa,Aristotela,Platona.

Kasnije u vreme inkvizicije kada su arapi saterani u gradski geto ,pojavila se karakteristična arhitektura arapskih kuća koje su sve odreda spolja bile bez prozora sa samo jednim vratima,zbog straha od progona .

Unutrašnjost dvorišta kuće je bila četvorougaona,šetougaona ili osmougaona , sa malim intimnim , prekrasno uređemin unutrašnjim dvorištem, sa malom fontanom i svi prozori , te vrata  kuće su gledala na unutrašnje dvorište,koje je bilo centrom porodičnog okupljanja.

Građani arapskog geta su svoja slavlja , venčanja ,u gradu slavili na hrišćanski način a potom u unutrašnjosti svog dvorišta slavili venčanja i svečanosti po svojim običajima .

 

 

 

 

 

    KARTA ANDALUZIJE

 

 

Betijski kordiljeri, razvijaju se paralelno sa mediteranskom obalom. Najviši vrhovi Andaluzije nalaze se na Sierra Nevadi, gdje se nalaze i najviši vrhovi Pirenejskog poluotoka: vrh Mulhacén (3478 m) i vrh Veleta (3392 m).

 

 

         

 

 POGLED SA ŠPANSKE OBALE NA GIBRALTAR.

 

   

 

 

Dolina rijeke Guadalquivir koja se nalazi između gore spomenutih cijelina; to je ravničarski predjel koji se otvara prema Zaljevu Cádizna jugozapadu

 

 

Moisés Maimónides

 

 

             MAJMONIDES

 

Mojsije Majmonid (hebrejski: Moše ben Majmon (משה בן מימון), arapski: Musa Ben Mejmun, latinizovano: Majmonides) (1135 - 1204) je bio srednjovekovni jevrejski filozof, teolog, matematičar, astronom i lekar.

Moše ben Majmon je rođen u Kordobi 1135. godine. Iz rodne Španije beži zbog verskih progona u Maroko i Egipat, gde je u Kairu držao predavanja iz filozofije, teologije i medicine, i bio lični Saladinov lekar na egipatskom dvoru. Sastavio je svojevrsnu "Hipokratovu zakletvu" svoga vremena, odnosno "Molitvu jednog lekara iz 12. veka".[6]

Preminuo je 1204. godine.

Napisao je više astronomskih i matematičkih rasprava i 18 medicinskih traktata s teorijama znatno ispred vremena u kojem je živeo.[7] Dela je pisao na judeo-arapskom, a najvažnija su:


  • "Svetlost" i

  • "Vodič zbunjenima"

Majmonidesova etika se zasniva na veri u slobodu čovečije volje i njegovo delanje. Smatrao je Aristotela najvećim filozofom i nastojao veru dovesti u sklad s antičkom filozofijom. U najvažnijem filozofskom delu "Vodič zabludjelih" pokušao je da zasnuje religiju na razumskim osnovama, što je izazvalo žestoku osudu ortodoksnih pristalica judaizma. Neke njegove knjige su spaljene.

 

  

Don Kihot

 

 

    

 

 

 

Pisac Migel de Servantes Zemlja ŠpanijaŠpanija Jezik španski Žanr Satira
Parodija
Viteški roman Izdavač Juan de la Cuesta Datum objavljivanja 1605., 1615. OCLC 57055153

Prvi deo je objavljen 1605. godine pod punim naslovom Veleumni plemić Don Kihot od Manče (šp. El ingenioso hidalgo Don Quixote de la Mancha). Drugi deo, pod nazivom Drugi deo veleumnog plemića Don Kihota od Manče (šp. Segunda parte del ingenioso hidalgo Don Quixote de la Mancha), objavljen je 1615. godine.

 

 

                 VETRENJAČE U  MANČI

 

Prvi deo je objavljen u Madridu o trošku Fransiska de Roblesa (šp. Francisco de Robles), štampan u štampariji Huana de la Kueste (šp. Juan de la Cuesta), krajem 1604. godine. U prodaji je bio u januaru 1605. godine, i bio je pun štamparskih grešaka zbog brzine koju je nametao izdavački ugovor. Ovo izdanje opet je štampano iste godine i u istoj štampariji, tako da u stvari postoje dva različita izdanja iz 1605. godine. Knjiga je ubrzo doživela veliku popularnost i vrlo brzo su se pojavila piratska izdanja štampana u Valensiji i Lisabonu. Sledila su izdanja u Aragonu i Portugalu za koja je Robles kupio prava u februaru. Međutim, kako je Servantes zadržao samo prava na štampanje u Kastilji, nije imao skoro nikakve koristi od popularnosti i brojnih izdanja svog dela. Do avgusta 1605. godine već su izašla dva izdanja u Madridu, dva u Lisabonu i jedno u Valensiji. Godine 1607. izašlo je jedno izdanje u Briselu (fr. Bruxells) a 1608. godine Robles je štampao još jedno izdanje u Madridu. Godine 1610. pojavilo se jedno italijansko izdanje, a 1611. još jedno izdanje je štampano u Briselu.

Prvo izdanje drugog dela je izašlo iz iste štamparije kao i prvi deo, krajem 1615. godine. Vrlo brzo je isto izdanje štampano u Briselu i Valensiji (1616) i Lisabonu (1617). Zajedničko izdanje prvog i drugog dela pojavilo se prvi put u Barseloni 1617.

 

Pretpostavlja se da ideja o sredovečnom plemiću koga su zaludeli viteški romani u stvari i nije nova i da se verovatno prvi put pojavila u obliku jedne od Servantesovih Uzornih noveli (šp. Novelas exemplares) koja je kružila u rukopisu pod naslovom Veleumni plemić od Manče (šp. El ingenioso caballero de la Mancha) i da je roman u stvari proširenje ove novele koja je, po rečima samog Servantesa u prologu prvog dela, nastala prilikom jednog od njegovih boravaka u zatvoru. Na ovu pretpostavku nas navode aluzije na veliku popularnost ovog dela koje nalazimo kod Servantesovih savremenika kao što su Fransisko Lopez de Ubeda (šp. Francisco López de Úbeda) i Lope de Vega (šp. Lope de Vega).

Godine 1920. Ramon Menendes i Pidal [3](šp. Ramón Menéndez y Pidal), poznati španski filolog, istoričar i folklorist, iznosi svoju teoriju o tome kako je inspiraciju za ovo delo Servantes našao u Međuigri romansi (šp. Entremés de los romances) nepoznatog autora u kojoj se govori o jednom seljaku koji se zaludeo čitanjem viteških knjiga i odlučio da napusti ženu i da, isto kao i Don Kihot, krene u avanturu kao lutajući vitez i da ispravlja krivde, brani nezaštićene i spasava device.

 

 

 

 

Migel de Servantes Saavedra

 

 

      

                     Migel de Servantes Saavedra

 

Migel de Servantes Saavedra (šp. Miguel de Cervantes Saavedra; Alkala de Enares, 29. septembar 1547. — Madrid, 23. april 1616) je bio španski <