ημερολόγιο του πλοίου

09. 16. 2011 8:44 am      

39°14′47″N 09°03′27″E

Οι φίλοι μου προσμένουν σήμερα μια φωτογραφία. Μα εγώ αλλού αρμενίζω. Από το πρωί σήμερα αλλού τελείως. Πήρα ένα μήνυμα. Αχάραγα χαράματα. Της πιο μεγάλης νύχτας του χρόνου. Και πόνεσα και έκλαψα. Για έναν πόνο ξένο, για έναν πόνο γνώριμο.

Κι έπιασα κι έγραφα μετά. Το μεγάλο της ζωής μου ταξίδιο. Το ξαναδιάβασα και είπα, όχι. Αυτό είναι για μένα. Δεν είναι για άλλων το περνοδιάβαινε στα ιντερνέτια. Κι έμεινε και η φωτογραφία. Και θα μείνει και άλλο. Όσο να περάσει και τούτη η φουρτούνα της ψυχής μου.

Γιατί ξερές φωτογραφίες, σαν τηλεόραση, δεν πρόκειται να ανεβάσω. Υπομονή και στο μεταξύ γράφετε. Στη μούγγα και σιωπή τόσων ημερών, είδα πως το περίμενε ωφέλησε. Ίσως γιατί αν η παρουσία σου δεν μπορεί να ωφελήσει, η απουσία σου να είναι προτιμότερη. Και η φωτογραφία το ίδιο. Η φωτογραφία του... για να λέω τα πράγματα με το σωστό όνομα.

Για το χατίρι του και τούτο το ταξίδι. Για το χατίρι του Δάσκαλου Λιαντίνη. Στα περασμένα μα όχι ξεχασμένα. Αληθινό ταξίδι θα ακούσετε. Από τα χρόνια που ταξίδευα τα πέλαγα. Και από το αληθινό ημερολόγιο εκείνων των καιρών.

 ΗΜΕΡΟΛΟΓΙΟ  ΚΑΤΑΣΤΡΩΜΑΤΟΣ

39° 58′ 0″ N  4° 5′ 0″ E    

Μεσόγειος Θάλασσα έχει μια χωρική και χρονική μεταβλητότητα. Με το που αποτελεί το επίπεδο ανωμαλιών διακύμανσης της θάλασσας (ή τυπική απόκλιση - ή rms - η οποία υπολογίζεται από την τετραγωνική ρίζα της διακύμανσης) επί του συνόλου των διαθέσιμων περίοδο (1992-2008), είναι ισχυρή, μεσαία και χαμηλή μεταβλητότητα περιοχές που περιγράφονται σε ολόκληρη τη λεκάνη.

Η μεταβλητότητα κυμαίνεται μεταξύ 4 και 17 rms cm. Οι περιοχές με χαμηλή μεταβλητότητα (<6 cm rms) που βρίσκεται στη δυτική λεκάνη, κατά μήκος των ακτών της Ιταλίας και της Γαλλίας. Αντίθετα, η υψηλότερη μεταβλητότητα (> 16 εκατοστά rms) παρατηρείται στο νότιο-ανατολικά της Κρήτης (Ιεράπετρα Γύρε). Η μεταβλητότητα πιο μέτρια (από 8 έως 12 cm rms) παρατηρείται στη δυτική λεκάνη. Μπορούμε να παρατηρήσουμε, επίσης, την υπογραφή της οριστικής / επαναλαμβανόμενες κινήσεις κατά τη διάρκεια των Αλμποράν Θάλασσα, Βόρεια Τυρρηνική λεκάνη και τη νότια Ελλάδα.

Mediterranean Sea has a spatial and temporal variability. By representing the sea level anomalies variance (or standard deviation - or rms - which is calculated by the root square of variance) over all the available period (1992-2008), strong, medium and low variability areas are described throughout the basin.

Variability ranges between 4 and 17 cm rms. Areas with lower variability (<6 cm rms) are located in the western basin, along the coasts of Italy and France. On the contrary, the highest variability (> 16 cm rms) is observed on the south-east of Crete (Ierapetra gyre). A variability more moderate (from 8 to 12 cm rms) is observed in the western basin. We can also observe the signature of the permanent / recurrent movements over the Alboran Sea, northern Tyrrhenian basin and southern Greece.

duga plovidba mediteranom

                MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

la linea blu del mare

ČETINARSKE ŠUME NA OBALAMA SREDOZEMLJA SE NA SEVERNIJEM DELU MEŠAJU SA LISTOPADNIM , BOROVI , JELE ,ČEMPRES, KEDAR  SA JABLANOM , GRABOM,KESTENOM ,HRASTOM, JASENOM , BUKVOM . 

SMOKVA PRODUŽUJE MEDITERANSKI POJAS PREMA ZALEĐU,TAMO GDE SUSTAJE MASLINA. ROGAČ I BADEM RASTU U SLEDEĆEM PREDELU GDE MEDITERANSKI ELEMENT NAGLAŠAVAJU NARANDŽA I LIMUN ŠTO ODOLEVAJU SEVERNOM VETRU.

Foreste di conifere costa mediterranea a lavorare a nord mescolato con latifoglie, pino, abete, cipresso, cedro con Jablan, Carpino, Cavallo, frassino, faggio.

Zona mediterranea dall'entroterra, dove il fruscio delle olive. Rogac aree in cui gli elementi sottolineare Rosemary  resistere venti settentrionali.

                                          EGEJSKO  MORE

TRAVE DALJE PRELAZE U BRDA , MIRISNE ETARSKE STABLJIKE LAVANDE,OLEANDERA,RUZMARINA,BOSILJKA, TIMIJANA,MAJORAN ZATIM ŠIPAK,MOGRANJ I NAR.

KADULJA , PELIN,ŽALFIJA RASTU DO TAMARISA , MIRTE , PALME I URME , DO KAPARA , KOMORAČA ,MOTRIKE, BRNISTRE.

LOVOR JE NA JUGU PUNIJI I KREPKIJI, IDUĆI PREMA SEVERU LIST MU SE STEGNE I NABORA.LOZA RASTE PREMA KONTINENTU, A RETKO SE MOŽE PRONAĆI MANDRAGOLA .

                                               LAVANDA

PREPOZNAJEMO LAVANDU, KADULJU TE AGAVU ŠTO SE NAJPRE PRIMILA NA OBALAMA ŠPANIJE I PORUGALIJE DONETA IZ NOVOG SVETA.

                                                         MASLINA

Средоземна или медитеранска вегетација је биом који се развија у умереним и суптропским климатским условима, које карактеришу сува лета и благе кишовите зиме. Екорегиони овог биома обухватају специфичне шумске и жбунасте екосистеме распрострањене на свим континентима изузев Антарктика. Пет је географски одвојених целина са средоземном вегетацијом: област Медитерана, Калифорнија у Северној Америци, средишњи делови Чилеа у Јужној Америци, Капска област у јужној Африци, југозападне области Аустралије.

                     BOROVI NA STENAMA OBALE

Региони са средоземном вегетацијом поседују велики диверзитет станишта и врста. Мозаичан распоред станишта и предела услед геоморфолошких, педолошких и микроклиматских разлика честа је појава, нарочито у Медитерану. Већина биљних врста има склерофилну грађу листова (листови су мале површине, са дебелом воштаном кутикулом ради задржавања воде), са присутним провидним длакама ради одбијања сунчевих зрака.

Средоземни екосистеми

Средоземна вегетација се диференцира у неколико основних типова екосистема: шуме; макије, гариге и сличне жбунасте екосистеме; средоземне саване и сличне травнате екосистеме. Човековим вековним деловањем природна вегетација је већим делом деградирана, у појединим областима чак до антропогених камењара.

                                 LAVANDA

Шуме средоземног типа су најчешће изграђене од широколисног зимзеленог дрвећа. Шумама Медитерана  доминирају зимзелени храстови, средоземним шумама Аустралије доминирају еукалиптуси, док јужна буква гради шуме у Чилеу. Шумска вегетација развија се у областима са довољно падавина, попут виших планинских падина, или уз реке. Четинарске врсте су такође присутне, попут алепског бора и чемпреса у Медитерану.

                                              MASLINJACI

Висока жбунаста вегетација назива се макија у Медитерану, чапарал у Калифорнији, маторал у Чилеу и Шпанији, финбос у Јужној Африци и квонган у Аустралији. Ову вегетацију карактерише велика густина склерофилних жбунова и тиме узрокована непроходност. У појединим областима, жбунаста вегетација типа макије је климаксна, јер се услед неповољних услова не могу развити шуме. У већем делу средоземних области, макија настаје претераном експлоатацијом и деградацијом примарне шумске вегетације.

                                    MEDITERANSKO RASTINJE

Нижа жбунаста вегетација назива се гарига, фригана и бата у Медитерану, меки чапарал у Калифорнији, страндвелд у Јужној Африци. Ову вегетацију чине жбунови налик жалфији, без склерофилних листова. Гарига се развија уз саму обалу мора и океана, а биљне врсте које овде расту адаптиране су на честе ветрове и повишен салинитет ваздуха. Гариге настају и секундарно, као даљи степен деградације природних шумских станишта, након деградирања вегетације макија.

Саване и травнати екосистеми заузимају најмању површину у оквиру средоземног биома.

Средоземна вегетација на Балкану

У оквиру средоземног биома на територији Балканског полуострва јављају се следећи екорегиони:

• егејске и западнотурске склерофилне и мешовите шуме
• илирске листопадне шуме
• пиндске мешовите шуме
• тиренско-јадранске склерофилне и мешовите шуме

Алепски бор (Pinus halepensis) је медитеранска врста бора, чији се ареал простире од Марока и Шпаније на западу до Леванта (Сирија, Јордан) на истоку. Врста је управо и описана на основу примерака који расту око града Алепа у Сирији. Станишта  bорa медитеранске u Алжиру и Мароку). која алепски бор настањује обухватају приморске средоземне шуме, али и шуме већих надморских висина (шуме, до 1700 m)

 .

Чемпрес, заједничко име рода Cupressus, је дрво које обично расте у топлим крајевима, брзо се развија и може досећи висину од око 20 m, са приближним пречником стабла од око 60 cm.

Породица Cupressaceae се назива породица Чемпреса.

Макија је тип густе медитеранске жбунасте вегетације, распрострањен на обалама Средоземног и његових обалних мора. Макију гради ниско дрвеће и високо жбуње, велики број зељастих биљака и пењачица. Висина макије најчешће не прелази 4 m. Макија се развија у оним биотопима који не могу подржти раст високог дрвећа (суве и камените падине оромедитерана), или у областима антропогене деградације природних зимзелених медитеранских шума.

Назив макија потиче од италијанске речи за шикаре (macchia). Типичне макије су управо развијене на обалама Апенинског полуострва, на медитеранским острвима Сицилији, Сардинији и Корзици, као и на јадранским острвима.

VETRENJAČE U MANČI - El ingenioso caballero de la Mancha

Don Kihot

Viteški roman Izdavač Juan de la Cuesta Datum objavljivanja 1605., 1615. 

Prvi deo je objavljen 1605. godine pod punim naslovom Veleumni plemić Don Kihot od Manče (šp. El ingenioso hidalgo Don Quixote de la Mancha).

                                DON KIHOT I SANČO PANSA

Drugi deo, pod nazivom Drugi deo veleumnog plemića Don Kihota od Manče (šp. Segunda parte del ingenioso hidalgo Don Quixote de la Mancha), objavljen je 1615. godine.

                  NASLOVNA STRANA ROMANA O DON KIHOTU

                 VETRENJAČE U  MANČI

Prvi deo je objavljen u Madridu o trošku Fransiska de Roblesa (šp. Francisco de Robles), štampan u štampariji Huana de la Kueste (šp. Juan de la Cuesta), krajem 1604. godine.

Knjiga je ubrzo doživela veliku popularnost i vrlo brzo su se pojavila piratska izdanja štampana u Valensiji i Lisabonu. Sledila su izdanja u Aragonu i Portugalu za koja je Robles kupio prava u februaru.

Međutim, kako je Servantes zadržao samo prava na štampanje u Kastilji, nije imao skoro nikakve koristi od popularnosti i brojnih izdanja svog dela.

Do avgusta 1605. godine već su izašla dva izdanja u Madridu, dva u Lisabonu i jedno u Valensiji. Godine 1607. izašlo je jedno izdanje u Briselu (fr. Bruxells) a 1608. godine Robles je štampao još jedno izdanje u Madridu.

Godine 1610. pojavilo se jedno italijansko izdanje, a 1611. još jedno izdanje je štampano u Briselu.

Pretpostavlja se da ideja o sredovečnom plemiću koga su zaludeli viteški romani u stvari i nije nova i da se verovatno prvi put pojavila u obliku jedne od Servantesovih Uzornih noveli (šp. Novelas exemplares) koja je kružila u rukopisu pod naslovom Veleumni plemić od Manče (šp. El ingenioso caballero de la Mancha) i da je roman u stvari proširenje ove novele koja je, po rečima samog Servantesa u prologu prvog dela, nastala prilikom jednog od njegovih boravaka u zatvoru.

Na ovu pretpostavku nas navode aluzije na veliku popularnost ovog dela koje nalazimo kod Servantesovih savremenika kao što su Fransisko Lopez de Ubeda (šp. Francisco López de Úbeda) i Lope de Vega (šp. Lope de Vega).

Godine 1920. Ramon Menendes i Pidal [3](šp. Ramón Menéndez y Pidal), poznati španski filolog, istoričar i folklorist, iznosi svoju teoriju o tome kako je inspiraciju za ovo delo Servantes našao u Međuigri romansi (šp. Entremés de los romances) nepoznatog autora u kojoj se govori o jednom seljaku koji se zaludeo čitanjem viteških knjiga i odlučio da napusti ženu i da, isto kao i Don Kihot, krene u avanturu kao lutajući vitez i da ispravlja krivde, brani nezaštićene i spasava device.

VODA

            MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

More u svom sastavu, osim soli, ima i niz oligoelemenata i minerala kao što su bakar, magnezijum, jod... Svi ovi sastojci su u ravnoteži. Upravo zbog navedene ravnoteže, morsku vodu nije moguće proizvesti u laboratoriji i postići efekte koje će nam omogućiti samo prirodna morska voda, koja deluje antiseptički

Morska voda je od davnina poznata po svom pozitivnom dejstvu na zdravlje čoveka, posebno kad je reč o disajnim organima. Ona sadrži raznovrsne soli i mikroelemente i njen sastav je vrlo složen i nemoguće ga je proizvesti veštačkim putem. Grčki filozof Platon je zapisao: „More ispira sve čovekove boljke”.

Japanski naučnik, Masaru Emoto, nedavno je sproveo opsežno istraživanje na temu kako se voda ponaša kad se izloži različitim spoljnjim uticajima, kao npr. rečima, muzici, mislima, pa i molitvi.

Masaru Emoto je uzeo nekoliko hiljada uzoraka vode iz izvora, reka i jezera, zatim ih zamrzavao i posmatrao ledene kristale pod mikroskopom. Primetio je da potpuno čista, prirodna voda koja potiče iz planinskih potoka ili izvora, formira perfektne heksagonalne kristalne oblike neobične lepote, dok su kristali koji potiču iz zagađenih ili stajaćih voda - nepravilni i deformisani.  

  Rezultati do kojih je došao mogu iznenaditi samo one koji nisu imali priliku da dođu u kontakt sa radovima Viktora Šaubergera, čuvenog austrijskog naučnika, koji je još 20-tih godina prošloga veka tvrdio da se voda ponaša kao živo biće tj. da ima svoj život i smrt, i da ako sa njom nepravilno postupamo, ona može da se "razboli," i prenese svoje "bolesno" stanje na sve druge organizme, biljke, životinje i ljude.

Voda je akumulator i transformator svih energija koje potiču na zemlji i u svemiru, i baza života na našoj planeti.

Kada padne na zemlju u obliku kiše, ponaša se kao dete koje je upravo došlo na svet. Potpuno je čista i ne sadrži nikakve strane minerale i elemente.

Na svom putu kroz zemlju ona absorbuje sve na što naiđe, dok se na kraju ne pojavi kao "zrela osoba" na nekom svom vrelu, i onda nastavi svoj životni tok u obliku potoka, reka i jezera, ulazeći usput u interakciju sa svim životnim procesima na zemlji.

Kao mlada, tek došla na svijet, ona je nepogodna za piće, jer i na svom putu kroz probavni trakt čoveka ona skuplja minerale iz njegovog organizma koji su joj potrebni za "rast" tako da npr. destilovana voda, nakon duže upotrebe, može da prouzrokuje ozbiljne probavne smetnje.

(Prema nalazima Keneta S. Dejvisa i Džona A. Deja, prirodna izvorska voda se sastoji od 18 različitih molekularnih jedinjenja i 15 raznovrsnih jona, što ukupno čini 33 komponente. Destilovana voda i "kišnica", za razliku od izvorske vode, ne sadrže te elemente. To bi značilo da je prirodna voda nešto mnogo više nego "H2O" - tj. jedinjenje 2 atoma vodonika sa jednim atomom kiseonika.) 

Tako, kao i dete, ona u početku samo uzima a ništa ne daje, međutim, kad odraste, ona nam vraća sve ono što je do tada uzela, ili možda bolje rečeno - posudila.

eksperiment

Francuski profesor, Žak Benveniste, sa Francuskog Nacionalnog Instituta za Zdravlje i Medicinske Nauke, u Parizu, je još 1983g. izveo jedan eksperiment čiji su rezultati uzdrmali ortodoksni naučni svet, jer su pobili temelje na kojima počiva "moderna" fizika - i naučna misao uopšte.

On je jednu vrstu vrstu belih krvnih ćelija koje se zovu - bazofili izlagao dejstvu anti-imunoglobulina E (aIgE), koji inače ima biološku osobinu da neutrališe bazofile. Hteo je da vidi u kojoj najmanjoj koncentraciji će aIgE da ostvari efekat na bazofilne ćelije.

U tom eksperimentu on je dodavao jednu kap, homeopatskim rečnikom rečeno, - "majčinske otopine" (u ovom slučaju - aIgE) u 99 kapi destilovane vode, a onda je tu smesu mućkao 30 sekundi. Nakon toga je uzeo jednu kap od te nove smese pa ju dodao u drugih 99 kapi destilovane vode. Ponovio je takav proces 120 puta i nakon svakog razređenja još uvek je dolazilo do reakcije aIgE sa bazofilima.

Ako pokušamo da upotrebimo "malo" brojeva, to znači da je na kraju inicijalna otopina aIgE bila razređena u odnosu 1:1+23 nule (broj koji je teško rečima izraziti), i još uvek je ta nova otopina ostvarivala efekat na bazofilne ćelije. Kada su izvršili statistička izračunavanja, pokazalo se da je već posle 23-ćeg razređenja, 100 triliona biliona molekula destilovane vode bilo dodano na svaku molekulu anti-imunoglobulina E, što znači da ni jedna molekula aIgE nije već odavno mogla da bude prisutna u novoj otopini, a do reakcije je još uvek dolazilo.

Na kraju je zaključeno da je reakcija koja se još uvek odvijala mogla samo da bude rezultat FIZIČKE MEMORIJE VODE.

Da stvar bude interesantnija, pokazalo se da je otopina koja je 37 puta razređena, bila više nego duplo efikasnija od one razređene samo 3 puta!?

( To je još pre 200 godina otkrio "otac" homeopatske medicine, Semjuel Haneman) 

Postoje zapisi još iz drevne Grčke iz kojih je vidljivo da se bolesnicima preporučivala šetnja pored mora naročito kada su talasi da bi udisali njihova isparenja.

U svakom slučaju baza na kojoj počiva homeopatska medicina je ovim eksperimentom bila i naučno dokazana, jedini je problem ostao to što sada znamo da voda zapamti i desetine hiljada raznoraznih hemikalija koje ispuštamo u atmosferu, reke i mora, i da bez obzira na to koliko je kasnije "glancamo", filtriramo, "tretiramo" hlorom, fluorom itd. ona nam uredno vraća sve što smo u nju "uložili" (ili odložili).

korištena literatura:

Messages From Water, Masaru Emoto

Living Energies, Callum Coats

The Memory of Water - Michel Sciff

Nexus Magazine, Vol 3, No 4

                                                                 sunny juice bar

ČESLAV MILOŠ - VITEZ OŠTROG PERA I BLAGE REČI

            MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

DOK GOD EVROPA BUDE IMALA VITEZOVE OŠTROG PERA I BLAGE REČI KAO ŠTO JE ČESLAV MILOŠ ,MEDITERAN ĆE BITI SIGURNO MESTO , SLOBODNE VOLJE I KRITIČKE MISLI .

"HERMETIČKA KNJIŽEVNA KULTURA, KAVEZ JE U KOME NEKO PROVODI SVE SVOJE VREME JUREĆI VLASTITI REP" ,GOVORI ČESLAV MILOŠ KOJI JE GODINE IZMEĐU 1939 I 1945 PROVEO U VARŠAVI POD FAŠISTIČKOM OKUPACIJOM I KAKO PIŠE "PAKAO SE ŠIRIO SVETOM KAO KAP MASTILA PO UMRLJANOJ HARTIJI", KAO I "JEDAN ŽIVOT JE NE DOVOLJAN .

DVA PUTA BIH HTEO DA ŽIVIM NA TUŽNOJ PLANETI,U USAMLJENIM GRADOVIMA, U SELIMA PUNIM GLADI,DA SAGLEDAM SVE ZLO, RASPAD TELA,I ZAKONE PROUČIM ,KOJIMA JE PODLEGALO,VREME,ŠTO JE NAD NAMA KAO VETAR UZ FIJUK DUVALO".

U "ZAROBLJENOM UMU" PIŠUĆI O SITUACIJI INTELEKTUALACA U  EVROPI PORUČUJE DA DRŽATI SE SVOG PUTA IZMEĐU IDEOLOGIJA LEVICE I DESNICE I SAČUVATI INTEGRITET KOLIKO GOD JE MOGUĆE ,NIJE BILO MALO DOSTIGNUĆE.

MILOŠ SE PITA ; "KAKVO JE TO ČUDOVIŠTE,ISTORIJSKA NUŽNOST,ŠTO JE PARALISALO MOJE SAVREMENIKE STRAHOM" I KONSTATUJE DA " NEMA NIČEG DEPRESIVNIJEG, OD PRIZORA LJUDI KOJI VERUJU DA SLEDE KOLEKTIVNU VOLJU, PO VLASTI - TOJ SLOBODNOJ VOLJI".

PROTIVNIK I OŠTRI KRITIČAR SVAKOG OBLIKA  TOTALITARIZMA I SVIH "IZAMA" , FAŠIZMA, KOMUNIZMA,GLOBALIZMA.

ČESLAV MILOŠ, DOBITNIK NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST 1980, UVEK U EGZILU, DISIDENT NE OČEŠLJANIH MISLI.

STRAŽARI NJEGOVA KRITIČKA MISAO NAD BESMISLOM KVAZI VREDNOSTI KONCEPTA DRUŠTVA AUTORITARNOSTI,POPULIZMA I DEMAGOGIJE SAMOZVANIH INTELEKTUALNIH ELITA.

TAKO MALO

TAKO MALO SAM REKAO,

KRATKI DANI.

KRATKI DANI,

KRATKE NOĆI,

KRATKE GODINE,

TAKO MALO SAM REKAO,

NE STIGOH.

MOJE SRCE SE UMORILO

OD USHIĆENJA,

OČAJANJA,

GORLJIVOSTI,

NADE.

ČELJUST LEVIJATANA

ZATVARALA SE U MENI.

NAG LEŽAH NA OBALAMA

BEZLJUDIH OSTRVA.

POVUČE ME U PONOR ZA SOBOM

BELI KIT SVETA.

I SAD NE ZNAM

ŠTA JE BILO ISTINSKO.

                 ČESLAV MILOŠ 1981

art cut

            MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

NAČIN NA KOJI JE OVAJ PREGLED STVARALAŠTVA SLIKARSKIH BARDOVA MODERNIZMA PRIREĐEN , KRATKIM BRZIM REZOVIMA ODABRANIH FRAGMENATA SLIKA POKUŠAVA DA UKAŽE , STAVI AKCENAT NA ESTETIKU I COLORIT NA USPOSTAVLJEN MAGIČAN ODNOS BOJENIH POVRŠINA NA PLATNIMA VELIKANA.SVAKI OD OVIH IZABRANIH REZOVA - FRAGMENATA NOSI JASNU LIKOVNU MISAO I POETIKU I OČIGLEDNO MOŽE PREDSTAVLJATI CELINU ZA SEBE.

                                 ART   CUT

            MARKO ČELEBONOVIĆ

                                  IVAN  TABAKOVIĆ

                                              SAVA  ŠUMANOVIĆ

                                                         LJUBICA-CUCA SOKIĆ

                                                                        MILAN  KONJOVIĆ

            MILO  MILUNOVIĆ                         PETAR DOBROVIĆ

                                                               PETAR  LUBARDA      

                                              IVAN  RADOVIĆ          

                              STOJAN   ĆELIĆ 

milan konjović i đaci

  MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

TOG DANA SAM VIDEO NEŠTO ŠTO ĆU PAMTITI CELOGA ŽIVOTA.VIDEO SAM OČI ČOVEKA U POZNIM GODINAMA ČIJI JE POGLED PRIPADAO MLADIĆU OD DVADESETAK GODINA.VIDEO SAM SLIKARA MILANA KONJOVIĆA. BLIŽIO SE KRAJ ŠKOLSKE GODINE , BIO JE TO JEDAN OD ONIH SUNČANIH DANA ,KADA JE SVE TAKO SVEČANO TIHO I PROZRAČNO, A ŠTA BI NASTAVNICI SA ĐACIMA U JEDAN OD TAKVIH DANA, KADA SE NI NJIMA NE MILI RADITI, NEGO ODVESTI IH U POZORIŠTE, BIOSKOP ILI GALERIJU, NAS SU ODVELI U GALERIJU SLIKARA MILANA KONJOVIĆA.

                                          MILAN KONJOVIĆ

KROZ GALERIJU SMO MI ĐACI ,SREDNJOŠKOLCI , PROLAZILI VESELO , NE UOBIČAJENO BUČNO ZA TAKVA MESTA , KAD IZA JEDNOG ŠTAFELAJA I VELIKOG ISKOŠENOG PLATNA , IZVIRI STARIJI GOSPODIN , GLAVOM I BRADOM MILAN KONJOVIĆ. IZNENADILI SMO SE ,JER GA VEĆ GODINAMA NIKO NIJE VIDEO U NJEGOVOJ GALERIJI , PRIČALO SE DA JE STAR, DA JE SLABO POKRETAN I DA RETKO DOLAZI.

 " KO JE TO MENI DOŠAO..., JE SU TO ĐACI"  . OČIGLEDNO JE BILO ,NE SAMO DA JE SLIKAR ZDRAV I PRILIČNO POKRETAN ,NEGO DA JE RASPOLOŽEN I SPREMAN NA SVAKU ŠALU.LIČNO JE POŠAO SA NAMA, DA NAS UMESTO KUSTOSA VODI KROZ SVOJU GALERIJU I POKAZUJE NAM SVOJA DELA ." IMA LI MEĐU VAMA NEKO KO VOLI I UME DA LEPO SLIKA " , PITAO NAS JE SLIKAR . TADA SAM PO PRVI PUT SA PONOSOM UZ JOŠ DVOJE DRUGOVA STAO  PRED KONJOVIĆA A MOGU VAM SADA REĆI DA JE ZA TO TADA BILA POTREBNA VELIKA HRABROST, JER SU NAS PRONICLJIVO OD GLAVE DO PETE "SKENIRALE"  OČI VELIKOG SLIKARSKOG BARDA .

NAKON IZVESNOG VREMENA ZAČUŠE SE GLASOVI IZ PREDVORJA, UZ NAS SE STVORIŠE PETORICA LJUDI   OBUČENIH U ODELA , SA SVE KRAVATAMA I TAŠNAMA, DAKLE POSLOVNI LJUDI , DIREKTORI ,OTMENI I "UŠTIRKANI", "EVO STIGOSMO ,NAJAVLJENI SMO  , PO DOGOVORU " , REČE JEDAN OD NJIH.KONJOVIĆ IH ODVEDE DO NEKOLIKO SUSEDNIH STOLOVA SA CRTEŽIMA, GRAFIKAMA , TUŠEM, VEŠTIM POKRETIMA RUKU IM JE POKAZIVAO I TUMAČIO ISPREPLETENE LINIJE SVOJIH RADOVA  NALIK DEČIJIM ŠKRABOTINAMA. DOK SU DIREKTORI POMNO ZURILI U CRTEŽE , OZBILJNIH  LICA U GRČU I OČIGLEDNOJ NEVOLJI KONJOVIĆ JE NAMA ĐACIMA ŠERETSKI NAMIGNIVAO.

TAJ SUSRET I MLADALAČKI POGLED PUN ENERGIJE I IZUZETNE INTELIGENCIJE VELIKOG SLIKARA NIKADA NEĆU ZABORAVITI , DOK JE GOVORIO I ŠETAO SA NAMA KROZ GALERIJU , OSTAVLJAO JE UTISAK ČOVEKA KOJI JE  VAN OVOG PROSTORA I VREMENA , KOGA SE NI NAJMANJE NE DOTIČE SVAKODNEVNA TRIVIJALNOST REALNOSTI ŽIVOTA. ČINILO MI SE TADA A U TO SAM UBEĐEN I DAN DANAS , MILAN KONJOVIĆ JE MOGAO KOMOTNO DA NA OČIGLED SVIH NAS ĐAKA U GALERIJI U SVAKOM TRENUTKU , UŠETA U SVOJE SLIKE  A DA MI TO UOPŠTE NE BUDE ČUDNO.

LUBARDA

  MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

OD DVE SU ŽELJE SAZDANA OSTRVA LUBARDINOG ARHIPELAGA , JEDNA JE ŽELJA MLADIĆA DA ODE SA OSTRVA A DRUGA JE ŽELJA VELIKOG BARDA DA SE VRATI NA OSTRVO .OBE OVE ŽELJE TREPERE NAD PUČINOM  MORSKOM I DRŽE OSTRVA U PLAVETNOJ IZNAGLICI IZVESNOSTI. SA DVE JE BOJE OSLIKAO LUBARDA  SVOJ ARHIPELAG MEDITERANSKI ,CRVENOM I ZELENOM , CRNOM I CRVENOM, BELOM I CRVENOM, NADOM I VEROM. DVE BOJE KAO DVA MAČA , DVE BOJE KAO DVA PERA OD ŽAR PTICE.DVE SU ŽELJE I DVE SU BOJE JEDNOGA  PETRA LUBARDE.

Lubarda pravi istorijski zaokret ka uspostavljanju jedne sasvim originalne modernističke koncepcije slike.

Gimnazijsko školovanje započinje u Herceg Novom i nastavlja u Splitu, Sinju i Nikšiću, gde stiče prva saznanja o slikarstvu kao profesiji. U Parizu se upisuje na Académie des Beaux Arts, ali zbog loše finansijske situacije i nezadovoljstva, odustaje.

Izlaže na Salonu nezavisnih (Salon des Indépendants) 1927. Sa grupom srpskih umetnika koji žive u Parizu izlaže 1928. u Slavističkom institutu u Parizu. Prvi put samostalno izlaže u Rimu 1929. u Casa dell’ Arte Bragaglia.

Prvu samostalnu izložbu priredio je 1933. godine u Beogradu u Francusko-srpskom klubu. Samostalno izlaže 1934. i 1937. u Umetničkom paviljonu.

Ovu drugu izložbu otvorio je Milan Kašanin, upravnik Muzeja kneza Pavla. Izlaže u Jugoslovenskom paviljonu na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. i dobija Grand Prix. Postaje član Društva srpskih umetnika „Lada” 1938. sa kojim od tada redovno izlaže.

Odlazi u Pariz gde ostaje do 1940. Putuje po Španiji, Nemačkoj, Tunisu, Alžiru i Egiptu

DELOS APOLONOVO OSTRVO

  MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

Δήλος

Delos je jedno od malih ostrva Kiklada, udaljeno oko 200 -{km}- jugoistočno od Atine. Najbliže veće ostrvo je Mikonos, nekoliko km istoćno. Ostrvo je slabo razuđeno i brdovito u većem delu. Klima je sredozemna i veoma sušna. Biljni i Životinjski svet su takođe osobeni za ovu klimu.

                                          POGLED SA DREVNOG DELOSA NA MORE

Koordinate: 37° 23' Sgš; 25° 15' Igd

Za Delos, kao i za celokupne Kiklade, je neobično važno razdoblje kasne praistorije, tzv. Kikladska Civilizacija, zavisna i bliska Kritskoj. Tu je stvoren i Delski savez.

                               SKULPTURE  NA OSTRVU DELOS

                                NALAZIŠTA   AMFORA

Tokom stare Grčke Delos je bio veoma važno ostrvo - svetilište. Po mitologiji ovde su rođeni Apolon i Artemida. Zbog toga je na ovom mestu osnovano svetilište, veoma poštovano među drevnim Grcima.

U klasičnom razdoblju antička Atina je ulagala mnogo napora da stavi Delos pod svoju vlast, a što joj je na kraju i pošlo za rukom. U vezi sa tim Delos je poznat i kao mesto sklapanja tzv. Delskog saveza pod okriljem Atine.

Anri de Tuluz-Lotrek

  MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

"LOTREK , VIDI SE DA STE MAJSTOR SVOG ZANATA" - GOVORI  DEGA, KOJI VRŠI VELIKI UTICAJ NA NJEGA,

a 1893 mu lično upućuje pohvaju, što je za Lotreka bio veliko poštovanje, imajući na umu da je Dega retko davao pohvale

Lotrek nije bio impresionista. Impresionisti su uticali na njega ali njegov stil su više naglašene boje (više je naginjao ekspresionizmu) a važnost je više pridavao crtežu i liniji

Kao alkoholičar tokom većeg dela svog života, kratko pred smrt Anri zapada u krizu i odlazi u privatni takozvani sanatorijum-psihičkoj bolnici za bogate aristokrate, gde radi dosta skica na papiru sa temom cirkusa.

Nazivan je "dušom monmartra", delom grada Pariza gde je živeo za života. Njegove slike su često prikazivale čuveni Mulen ruž i ostale lokale i kabaree, i pozorišta iz Monmartra. Takođe prikazivao je i slike iz parizkih javnih kuća koje je posećivao, što je u početku šokiralo javnost i zadrmalo tadašnju umetnički scenu.Nažalost tamo biva ubrzo i zaražen sifilisom). Anri slika i čuveni pevačicu Ivet Gilber, kao i Luj Veber takozvanu „La Guli“, igračicu koja je lično izmislila ples "Kan-kan".

                 LOTREK PASTELIMA PRAVI VAN GOGOV PORTRET

Poznato je i Tuluzovo veliko prijateljstvo između njega i Van-Goga. Naravno ne tako veliko kao između Gogena i Van Goga, ali je između Tuluza i Van Goga postojalo izvesno postovanje i divljenje za rad onog drugog. Štaviše Van Gog je i jedno vreme odsedao kod Tuluza, svaki put dok je boravio u Parizu ali Pariz nije bilo mesto inspiracije za van Goga i on se brzo vraćao u Holandiju.

Tuluz koji je već bio dugo učenik i stanar Monmartra, uputio je prijatelja gde da kupuje slikarski pribor (tada su svi kupovali kod takozvanog „čiča Tangija“ koji je davao slikarsku opremu na veresiju. Van Gog će mu posle posvetiti par slika), i sličnu opremu.Uprkos smejanju Tuluz je uvek ostajao veran svom prijatelju, a kada je do Pariza doprla vest da je Van Gog odsekao sebi uvo i završio u ludnici, Tuluz i pored svega staje na njegovu stranu, svađajući se sa ljudima pa čak pokušao da se tuče ali su ga ljudi često izbegavali u tim situacijama zbog svog vizuelnog izgleda. Ta činjrenica bi ga još više razbesnela. Posle smrt Van Goga Anri Tuluz-Lotrek zajedno sa drugim slikarima organizuje posebnu izložbu na kojoj su

izloženi radovi Van Goga u sećanje na njegovo ime.

Anri Mari Rejmon de Tuluz-Lotrek Monfa je rođen u Albiju, Tarn u francuskom regionu Središnji Pirineji. Poticao je iz stare aristokratske familije, sa mnogo uvaženih predaka koji su se u prošlosti družili i sa samim kraljevima. Bio je sin grofa Alfonsa i grofice Adele de Tuluz-Lotrek. Anri je bio njihovo prvo dete.

magarac

                  MEDITERRANEO     SEA  ART   CLUB

" SINE TALE,...... MAGARE MOJE DRAGO "  - SETIH SE REČI HEĆIMA BEĆIRA , UPUĆENIH UZ ŠIROK OSMEH I TOPAO , SETAN POGLED.

MAGARAC JE SRCE MEDITERANA .NA SVOJIM LEĐIMA , SPREDA I POZADI , I UZ BOK NOSI  TERETE , UZBRDO I KAD SILAZI PADINOM.PO NARAVI JE STRPLJIV,POSLUŠNIJI JE OD KONJA I OD MULE.PUTEVE KOJIMA IDE PAMTI,DOBRO VIDI I JOŠ BOLJE ČUJE.KADA SE UVREDI , AKO GA TUKU ILI PREVIŠE OPTERETE TERETOM, ZNA DA SE UZJOGUNI , UKOPA SE U MESTU I ODBIJA DA IDE DALJE.

PONEKAD NJAČE I NEZNAMO DA LI SE TO RADUJE ILI NEGODUJE.NA SLAMI U ŠTALI  ILI U POLJU UŽIVA DA SE IŠČEŠE, LEĐA I GRIVU.PONEKAD SE OTRGNE I ĐIPI I OTRČI ,RAZDRAGAN ,NEKUD KASOM ,KAO ISKONSKI SIMBOL SLOBODE I LEPOTE .

MAGARAC SE POMINJE U SVIM SVETIM KNJIGAMA , TALMUDU, BIBLIJI , KURANU , POMINJE GA MOJSIJE,ABRAHAM,KNJIŽEVNICI, UMETNICI, FILOZOFI, KANT,BURIDAN, LUKIJAN,DOSTOJEVSKI.SLIKAJU GA ĐOTO,BOTIČELI,ANGELIKO,DIRER,REMBRANT,ŠAGAL,NASRADIN-HODŽA JE NA MAGARCU PREJAHAO POLA ANADOLIJE.HRIST JE NA MAGARCU  U NEDELJU PALMI UJAHAO U JERUSALIM, A PROROK NAJAVIO DA TAKO ULAZI MESIJA.

CORSICA - CORTO MALTESE

PEVALI SMO STARE ,ELEGIČNE PESME SA KORZIKANCIMA U AREGNU ,CRNO OPOJNO VINO NAM SE PRELIVALO PO RUKAMA I STOLOVIMA .

NEKO JE STALNO IZ PLETENIH BALONA DOLIVAO JOŠ.PEVALI SMO ZDUŠNO IAKO NISMO ZNALI NI JEDNU JEDINU REČ ALI TO NIKOME NIJE SMETALO ,DOVOLJNO JE BILO PRATITI MELODIJU.

KORZIKANCI NAM SE NISU SMEJALI ŠTO NEZNAMO REČI ,ČINILO SE DA SU BILI PONOSNI ŠTO PEVAMO NJIHOVE STARE NAPEVE.

NA ZIDU TERASE BARA KRAJ NEKOLIKO FOTOGRAFIJA NALAZIO SE I POSTER ČUVENOG STRIP JUNAKA - KORTO MALTEZEA .

CEO BAR SE ZAVRTEO PRED MOJIM OČIMA , KORZIKANCI , MI I CORTO MALTESE - KALISTA.

STARI GRCI SU KORZIKU ZVALI "KALISTA" , ŠTO ZNAČI NAJLEPŠA, A ČUVENI UMETNIK ANRI MATIS UZVIKIVAO: - KORZIKA JE PRELEPA, U NJOJ JE SVE BOJA I SVE JE SVETLO!

 KORZIKANCI KORISTE SVOJ JEZIK KOJI PREDSTAVLJA SPOJ FRANCUSKOG I ITALIJANSKOG. NA SEVERU OSTRVA JE MEKŠI I IMA TOSKANSKI DIJALEKAT, A NA JUGU JE GRUBLJI, AKCENAT JE SLIČAN KAO NA SARDINIJI .

ZANIMLJIVO JE DA SE NA OSTRVU JOŠ ČUJE I LIGURIJSKI DIJALEKAT , KOJI SU U 13 VEKU DONELI ĐENOVLJANI, ALI I BROJNE GRČKE REČI SA PELOPONEZA . KORZIKANSKI JEZIK JE ZVANIČNO PRIZNAT TEK 1974 GODINE , A LIST "TRAMUNTANA" IZLAZI NA KORZIKANSKOM OD 1896 GODINE

MIRISI NA OSTRVU SU POSEBNI, TOKOM ČITAVE GODINE OSEĆA SE PRIJATNA AROMA BOSILJKA I MENTE , A GLAVNI PROIZVODI NA OSTRVU SU MED, MASLINA I SOČNE MANDARINE "KLEMENTINE".

POSLE KRATKE OKUPACIJE KARTAGINJANA, KOJI SU U NASLEĐE KORZICI OSTAVILI SMOKVE I POMORANDŽE, STARI GRCI I FENIČANI SU DONELI MASLINE I VINO.

RIMLJANI SU PROBUDILI LJUBAV PREMA RIBI I OSTALIM MORSKIM PLODOVIMA , VANDALI I OSTROGOTI SU PROŠIRILI KOŠNICE SA PČELAMA PO CELOM OSTRVU A OSVAJAČI IZ PIZE SU NA OSTRVO DONELI HRIŠĆANSTVO ALI I VRHUNSKE SIREVE A TRGOVCI IZ ĐENOVE , PITOME KESTENOVE, KROMPIR I PASTE .

POSLEDNJI OSVAJAČI FRANCUZI SU NAUČILI MEŠTANE DA PRAVE I KORISTE RAZNE SOSEVE I ČORBE.

ΚΑΛΗΜΕΡΑ

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

ΚΑΛΗΜΕΡΑ   ΕΛΛΆΔΑ

ΤΟΠΙΟ

κοιλάδα
βάρος κάτω από τις ελιές
ως ανεμιστήρας
επεκτείνεται και πτυχώσεις.
Πάνω από τα ελαιόδεντρα
και γκρι βροχή
πρώτη κρύα αστέρια
τέλος του ύπνου ποταμού.
Ο αέρας βαρύς και
Olive κατάκοιτος,
κάτω θρήνος.

PUNIM JEDRIMA

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

                                                                               SIGNALNE  ZASTAVICE

           MORNARSKI ČVOROVI , VEŠTO VEZIVANI DAJU NAM SIGURNOST NA BRODU.

                                     NAUTIČKI  INSTRUMENTI

LORKIN VENAC OD MORSKE ROSE

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

LAKIM  POKRETIMA,STIHOM,SETOM,SUZAMA I SMEHOM MEĐIO JE HORIZONTE NAŠE VILINSKIM PRAHOM ,MESEČINOM U LETNJE BESANE NOĆI A SUTONE NARANDŽINIM CVETOM,

ZATAKNUTIM ZA REVER U SVA NAŠA JUTRA SLOBODE KOJU JE ZA NAS SANJAO,VEČNO MLAD POD KROŠNJAMA MIRISNIH BOROVA ,LORKA.

ZAGONETNA MOĆ GITARE

Na raskršću
okruglom
šest je devojaka
zaigralo.
Tri su od mesa
a tri su od srebra.
San još od juče uzalud ih traži,
jer ih ne pušta iz svog zagrljaja
Polifem jedan od zlata.
Gitara!

ŠKOLJKA

Doneli su mi na dar jednu školjku.
U njoj je pevusilo more
iz atlasa
i preplavilo moje srce vodom
i ribama
od sene i od srebra.
Doneli su mi na dar jednu školjku.

Seviljska pesmica

U narandžama
jutro se ogleda.
Pčele od zlata
traže kaplju meda.
A gde da nađu meda,
Izabela?
On je u modrom svetu,
Izabela.
U cvetu ruzmarina
oko tvog čela.
(Stolica od zlata
za Mavra Ferhata,
a njegovoj ženi
tronožac drveni!)
U narandžama
jutro se ogleda.

                                     FEDERIKO GARSIJA LORKA

OPROŠTAJ

Umrem li,
ostavite balkon otvoren.

Dete narandže jede.
(Vidim sa svog balkona)

Kosac žito kosi.
(Čujem sa svog balkona.)

Umrem li,
ostavite balkon otvoren

                                        LORKINA RODNA KUĆA 

PROLEĆNA PESMA

Izlaze deca veselo
iz škole
i pesmom plave
mlaki zrak aprila.
Od zvonke vreve istoga se trena
u parčad razbi tišina ulice,
srebrnim
dečijim smehom razorena.

PREDEO

Dolina
pod bremenom maslinjaka
kao lepeza
širi se i sklapa.
Nad maslinama
razdrta nebesa
i sive kiše
prvih hladnih zvezda.
Crn tršćak drhće
kraj usnule reke.
Zrak mrk i nakovrdžan.
Maslinjak polegao,
pritisnut lelekom.
U mraku
zarobljena jata crnih ptica
dugačkim repovima mašu.

IZLAZAK  MESECA

Kad mesec izlazi,
zvona nestaju,
a javljaju se staze
neprohodne.

Kad mesec izlazi,
more prekriva zemlju,
a srce se osjeća
otok u beskraju.

Niko ne jede narandže
pod punim mjesecom.
A treba jesti voće
zeleno i hladno.

Kad mesec izlazi
sa sto jednakih lica,
srebrni novčići
u džepu jecaju.

BELLA NOSTRA SICILIA

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

Tirkizno more, plantaže u priobalju, očaravajuća priroda, velelepni gradovi, živopisna sela i bogata kulturna baština... Na raskrsnici pomorskih puteva, tokom tri milenijuma Siciliju su zaposedali mnogi, stari Grci, Rimljani, Francuzi, Španci... ostavljajući svoje tragove.

Od antičkih hramova i amfiteatara, srednjovekovnih katedrala i palata, velelepnih modernih vila, do slikarskih i književnih remek-dela.

Ljubitelji istorije i umetnosti sve to i danas mogu sresti u Palermu, glavnom gradu punom kontrasta, Sirakuzi, Kataniji, Taormini...

Veliki broj Sicilijanaca govori italijanski i sicilijanski jezik, koji je poseban romanski jezik s više od 250 000 riječi. Jedan deo sicilijanskog jezika čine i grčke, latinske, katalonske, arapske i španske .

Sicilijanski jezik se delimično govori i u Kalabriji i Apuliji, a imao je i značajan uticaj na malteški jezik. Budući da se danas italijanski uči u školama i da je dominantan jezik medija, u nekim urbanim područjima je istisnuo sicilijanski na drugo mjesto.

U prvoj polovini 19. veka se iz tradicije uličnih pevača razvilo Sicilijansko pozorište lutaka. Predstave s marionetama se i dan danas izvode u većim mjestima. Godine 2001

Sve do sredine 20. veka su sicilijanska bogato ukrašena drvena kola bila uobičajeno sredstvo prevoza na ostrvu. Danas se svake godine u aprilu organiziraju velike parade s ovim kolima.

Tradicionalni sicilijanski narodni ples je tarantella.

Teatro Massimo u Palermu koja je najveća operska kuća u Italiji, izgrađena je krajem 19. veka i ima kapacitet od 3200 gledalaca. Druga poznata pozorišta su Teatro Politeama u Palermu, sedište sicilijanskog simfonijskog orkestra, Teatro Massimo Bellini u Cataniji i Teatro Vittorio Emanuele II u Messini.

Pod normanskom vlasti je i dalje glavni grad bio Palermo. Roger II. je za vreme svoje vladavine uspeo podignuti status ostrva, zajedno s Maltom i južnom Italijom, u kraljevstvo 1130. godine. U ovom razdoblju je Kraljevina Sicilija bila jedna od najbogatijih država u Europi

U prošlosti je Sicilija bila prekrivena šumama, koje su tokom vekova posečene kako bi se dobilo drvo za brodove, te plodno zemljište. Na zapadnoj i istočnoj obali ostrva  raste  makija. Veće šumske površine nalaze se na planinama Madonie i Nebrodi. Ova rastu hrast plutnjak, bukva, bor i sicilijanska jela koja je tipična za ovo ostrvo. Na planinama Iblei rastu rogači.

Sicilijanski jezik je znatno uticao i na prvi standardni  italijanski, iako se nije široko koristio. U srednjem veku su na ovom jeziku stvorena mnoga poznata umetnička dela. Na sicilijanskom jeziku napisan je i prvi sonet kojeg je napisao Giacomo da Lentini.

LETO , ČEMPRESI , KAPRI

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

Među tamnim razigranim čempresima, ne stvarnim mirom maslinjaka i bogatstvom vinograda , spokojno nedeljno jutro počinje mirisom svežeg peciva , zveckanjem šoljica kapućina u baru i cvrkutom ptica u krošnjama kroz koje se jedva nazire zvonik katedrale.

Kapri je malo ostrvo ,mondensko letovalište u Napuljskom zalivu, na oko 25 km od kopna,    relativno mali, dugačak šest a širok tri kilometra.

Cvet  Mediterana ,ostrvo okružuju takozvane Obale sirena, jer je po mitologiji tu bio dom ovih mitskih devojaka, koje su proganjale i zavodljivim pesmama odvlačile mornare u morske dubine. Prema starim geografima, Kapri je nekad bio spojen sa ostatkom Italije. U 19. veku ovaj biser Mediterana počeo je da privlači posetioce, da bi vrlo brzo postao važno odredište evropskih umetnika i drugih slavnih ličnosti.

        Don`t  worry  be  happy - Bob  Marley

Pogled  je zarobljen plavetnilom neba i vode, zelenilom bašti i voćnjaka, belinom kamena antičkih foruma i renesansnih skulptura  koje sve opstaju u neobičnom skladu kao jedinstvena slagalica stilova, razdoblja i neimarskog umeća. A ta neponovljiva i takoreći drsko razmetljiva lepota prirode uočljiva u ostrvu Kapri, prema kome  su, izgleda, jednako darežljivi bili bogovi drevnih Etruraka i antičkog Rima, kao i sledbenici hrišćanstva.

HADRIJANOV AKVADUKT

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

Аквадукт  Загхоуан, Тунис.Аквадукт се налази 17км јужно од Туниса је био део Загхоуан-Картагина система водоснабдевања. Изграђен је у време цара Хадријана у 122 нове ере. То је преко 90км (57,5 миља) дуго и састоји се од 20м високе стубова и лукова.

The Aquaduct of Hadrian

Хадријан, пуним именом након усиновљења Публије Елије Трајан Хадријан (лат. Publius Aelius Traianus Hadrianus, рођен 76. год. н. е., ступио на престо 117. године, умро 138. године), био је римски цар, наследник и посинак Трајанов, припадник антонинске династије и трећи у низу "петорице добрих царева".

Рођен је у хиспанском граду Севиљи, у породици која је порекло водила из италске покрајине Пиценума, и био у далеком сродству с Трајаном, јер је био унук сестре Трајановог оца. Трајан никада није званично одредио свога наследника, али је његова удовица Плотина тврдила да је на самрти Хадријана прогласио за наследника и свога посинка.

                                         HADRIJANOV   AKVADUKT

За разлику од Трајана, Хадријан је био противник територијалне експанзије. Пошто је и сам 117. године био на истоку, одмах се одрекао тамошњих Трајанових освајања и чак размишљао и о напуштању Дакије. Штавише, четири војна заповедника, који су знатно допринели Трајановим војним успесима, били су ухапшени и погубљени под оптужбом за заверу, премда је Хадријан касније тврдио да су они били погубљени по наређењу сената, а против његове воље.

До јединог озбиљног ратног сукоба током његове углавном мирне владе дошло је у Јудеји, где је Бар Кохба (= "Син звезде") предводио устанак Јудејаца (132―135) због Хадријанове одлуке да се на месту Јерусалима подигне римска колонија Аелиа Цапитолина; тамо где је некад био Јерусалимски храм требало је да се подигне храм Јупитера Капитолског, под чијим је именом требало да се одржава култ самог Хадријана. Устанци су се борили снажно, али безуспешно.

Уместо војне експанзије Хадријан је тежио дефинисаним границама које се у случају потребе могу бранити, иза којих би се налазила зависна краљевства, где је то могуће. Саме границе, уколико се није радило о природним препрекама, биле су снажно утврђене: у Британији је изграђен тзв. Хадријанов зид с једног на други крај острва; Германија и Ретија заштићене су лимесом који се протезао између Мајнца на Рајни и Регензбурга на Дунаву.

Унутар граница војска је држана у приправности и била састављена углавном од локалног становништва које се примало у легије и у помоћне трупе (тако да је постпено напуштен Веспазијанов систем по коме су војници у помоћним трупама служили далеко од свог завичаја). Поред тога, настављена је тенденција стапања помоћних трупа и легија; чак су и разлике међу официрима постале мање, пошто су сада витезови понекад замењивали сенаторе на високим положајима.

Да би ову, у основи стајаћу, војску држао у сталној приправности (што није био лак задатак), Хадријан је често предузимао личне инспекције, те је око половине своје владавине провео у провинцијама (121―125, 128―134). 

Хадријан је такође заслужан за значајне промене у цивилној управи. Витезови више нису морали обављати војне дужности да би напредовали у каријери, а многи од њих су ушли у царску бирократију. Формалне су титуле обележавале различите степене витешког достојанства: прокуратор је био vir egregius, обичан префект vir perfectissimus, префект преторија vir eminentissimus, што је очигледно била паралела сенаторској титули vir clarissimus.

Од Хадријана витезови замењују ослобођенике на двору и у царевим канцеларијама, а појављују се и у Хадријановом царском савету (consilium principis).

Хадријан је одржавао добре односе са сенатом, који му, међутим, никада није у потпуности веровао. Његова је спољна политика изгледала нехеројска, његов космополитизам неримски, а његове реформе сматране су мешањем у традиционалне надлежности сената. Поред тога, током последње две године своје владавине понекад се понашао ћудљиво и тирански.

Као и Август, није имао сопственог сина, па је грчевито трагао за наследником. Након што је погубио свог јединог мушког рођака, усвојио је 136. године Луција Цејонија Комода, који је узео име Луције Елије Цезар. Он је, међутим, ускоро умро, па је Хадријан 138. године изабрао богатог сенатора без деце, Тита Аурелија Антонина, коме је била 51 година.

Али, очигледно у намери да заснује династију, наредио је Антонину да и сам одмах усвоји два младића, 17-годишњег Марка Аурелија, нећака Антонинове жене, и Луција Вера, сина Елија Цезара. Када је Хадријан ускоро потом умро, сенат је одбио да га деификује. Да би то постигао, Антонин је морао уложити знатне напоре. Према некима, управо је због те оданости према поочиму Антонин добио надимак Пије (Pius = Побожни).

The Hadrian Aqueduct was started in 125 AD on the orders of the emperor and completed fifteen years later (140 AD), during the reign of Antoninus Pius.

The aqueduct consisted primarily of a underground tunnel, 25 km. long, which was constructed manually through solid rock by hundreds of slaves using simple tools such as chisels and hammers. The aqueduct was designed not only to transfer water towards the city but also to collect it through a number of smaller catchment works along the way. 

One of his aims was to was to serve a new Hadrianic quarter of the city (The City of Hadrian or Hadrianopolis) southeast of the ancient city - which covered current Zappeio, and extended from Kalimarmaro up to the Parliament building.

The Hadrian Aqueduct began at the foot of Mount Parnitha in the area of Tatoi, collected more water from Kifissia and transported it by gravity to a stone reservoir on the hill of Lycabettus in the city of Athens. This reservoir was referred to a Hadrian’s Reservoir ((dimensions 26.10 x 9.10m and 2m deep) and had an initial storage capacity of almost 500 cubic meters of water.

The Romans used to manufacture cisterns near the sources, in most of their aqueducts. In this way, the principle of communicating vessels was in force and, consequently, they maintained constant flow and pressure in their aqueducts. The transportation of water was realized using the so-called vaulted departments which, with a 1:1000 gradient, ensured constant flow.

The Aqua Alexandrina was a Roman aqueduct located in the city of Rome. It was constructed in AD 226 as the last of the ancient aqueducts in Rome. The Aqueduct was built under the reign of Emperor Alexander Severus to supply his enlargement of the Therme of Nero. Both the Therme and the Aqueduct have been renamed after Alexander.

The Aqua Alexandrina received its water from a spring at the foot of the hill Sassobello, within a swamp Pantano Borghese near the city of Gabii, now a part of Monte Compatri. The same spring supplies the still-in-use medieval Acqua Felice from 1586. The first 6,4 km of the total 22,4 km were tunneled underground, later on the surface, and 2,4 km also on brick arches.

The Aqueduct ended at Campus Martius at the Therme of Alexander, between the Pantheon and the Piazza Navona. The end of the Aqua Alexandrina was 50m above sea level. Depending on the season, the Aqueduct supplied 120.000 to 320.000 cubic meter of water per day.

Some of the arches are still standing today, crossing the busy Viale Palmiro north of Via Casilina in the district of Centocelle.

Akvamarin

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

PREMA LEGENDI , NASTAO JE U KOVČEGU SA BLAGOM SIRENA. Oduvek se smatra srećanim kamenom za mornare.

Koristi se kao talisman za putovanja i krstarenja.

Akvamarin ima boju vode koja daje život, ovaj kamen je povezan sa okeanom, pomaže nam da stupimo u kontakt sa prirodnim duhovima mora.

Ime Akvamarin izvedeno je iz latinske reči koja znači morska voda, i oduvek se smatra da on štiti putnike od morske bolesti i čudovišta.

Морске  звезде  обухватају око 1700 врста. Ружичасте боје, морске звезде су најчешће петокраке, али има и оних са чак 40 кракова. Величина им варира од 1 cm до 1 m. Са доње стране имају ножице којима се крећу.

                                      MORSKE ZVEZDE

Хране се свим врстама шкољки и неким пужевима. Велике су граблјивице.Свој плен обавију крацима и на њега приљубе уста која се налазе са доње стране. Тада избаце желудац који жртву усиса. Дишу преко кожних шкрга. Имају добро развијено чуло мириса.

Краци који отпадну са морске звезде, врло лако поново израсту. Код неких врста из отпалог крака може да се роди нова јединка и то је један од начина размножавања.

Сунђери су водене вишећелијске животиње из раздела Spongia (Porifera). Углавном су морски, сесилни организми са изузетком једне фамилије (по неким класификационим схемама, четири фамилије) са слатководним врстама.

Први истраживачи/природњаци су сматрали сунђере биљкама, услед сесилног начина живота. Животињске особине сунђера су прво описане 1756. године, а потврђене 1765. године када је уочен и описан проток воде кроз тело сунђера и покрети отвора на телу. Сунђери су најчешће колонијални и асиметрични организми. Адулти не поседују нервни систем.

                       MORSKI  SUNĐERI

Хранљиве честице из воде доспевају у специјалне ћелије јединствене само за сунђере, познате као ћелије са огрлицом (хоаноците). Честице хране су представљене углавном бактеријама и другим микроорганизмима, као и делићима органске материје у распаду.

Честице захватају хоаноците, а интрацелуларно варење се одвија у самим хоаноцитама или чешће у тезоцитама (врста археоцита), којима хоаноците предају хранљиве честице. Поједини сунђери током филтрације улазе у симбиозу са појединим алгама и протистима. Изузетак међу сунђерима што се исхране тиче су представници фамилије Cladorhizidae који су карниворни, а хране се малим рачићима (варење плена је код њих екстрацелуларно).

Као што се и очекује од најраније еволуционе гране животиња, фосилни остаци сунђера се налазе међу најстаријим фосилима Metazoa - потичу из касне (горње) Прекамбрије. Прецизније, сунђери су припадали већ Едијакара фауни (најстарији фосил сунђера је Paleophragmodictya из класе Hexactinellida). Од тада, редовно се срећу у свим фосилним налазима фауне мора. Описано је преко 900 фосилних родова и 3000 фосилних врста сунђера, док данас живи нешто преко 5000 врста из типа сунђер

                                            KORALI

                          MORSKI  KORALI

                                                             MORSKE ŠKOLJKE

VAN MARGINA , SLOBODNOM RUKOM

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

Полуителектуалац је човек који је уредно,па чак можда и с врло добрим успехом, завршио школу, али, у погледу културног образовања и моралног васпитања није стекао скоро ништа.

 Култура даје онај углед и ону моралну надмоћност која,тако рећи неосетно и не наилазећи на отпор побеђује.

Он уопште духовне вредности не разуме и не цени.Он све цени према томе колико шта доприноси  успеху,а успех узима ,сасвим материјалистички.

С осталим духовним вредностима одбацује и моралну дисциплину,али не сасвим, је  прекршаји те дисциплине повлаче  одговорност.Ипак,у моралном,као и у културном погледу он је у основи остао примитивац.

Неомекшан културом,а са ослабљеном моралном кочницом,он има сирове снаге на претек.

Школска диплома,као улазница у круг интелигенције,дала му је претерано високо мишљење о себи самом.У друштвеној утакмици тај дипломирани примитивац бори се без скрупула,а с пуним уверењем да тражи само своје право,које му је школа признала.Он потискује супарнике немилосрдно,као да не би били жива бића,него материјалне препоне.

обрасца;2.Да школа која се ограничава на давање знања,без упоредног васпитања карактера,није у стању спречити појаву таквог друштвеног типа као што је полуинтелектуалац.

Чим се човек издигне нешто мало изнад националног егоизма, њему постаје јасно да нација,сама собом,не представља оно што се у филозофији назива вредност.

Вредност јој могу дати само општи културни идеали којима би се она ставила у службу.

Др Слободан Јовановић: „О културном обрасцу“

П

Sagrada Família - Antoni Placid Gaudí

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

Antoni Placid Gaudí i Cornet Antonio; Rodjen je u Reusu ili Rindomsu, Spanija 25. juna 1852. godine, a umro u Barseloni, Katalonija, Spanija 10. juna 1926.godine.  katalanski arhitekta, najznačajniji predstavnik arhitektonskog pravca poznatog kao „modernizam“

Al igual que en muchos lugares de Europa que fue en Cataluña, que siempre ha mantenido y conservado un cierto grado de independencia cultural y política en la historia española-romántico movimiento, Renaixenca también interés en el idioma catalán y la poesía, y la historia medieval y la arquitectura de la región.

Još prije početka školovanja za arhitektu, Gaudí je radio za nekoliko arhitektonskih kancelarija, između ostalog kod tada poznatog arhitekte Franciska de Paula de Villara. Njegovo prvo veliko djelo se sastojalo u planiranju fabrike i naselja za radnike firme „Sociedad cooperativa La Obrera Mataronense“ (od 1878. do 1882. godine). Ipak, djelo nikad nije realizirano zbog nedostatka finansijskih sredstava. Godine 1878.,

Gaudí upoznaje bogatog industrijalca iz Barcelone po imenu Eusebi Güell. Poznanstvo s bogatim ljubiteljem umjetnosti je Gaudíju omogućilo realizaciju velikih djela kao što su Güell Pavillons (Paviljoni Güell), Palau Güell (Palata Güell) ili Park Güell.

 Još prije saradnje s Güellom, Gaudí je realizirao dva poznata djela: Casa Vicens (kuća Vicens) i El Capricho.

U martu 1883. godine je preuzeo upravljanje izgradnjom crkve Sagrada Família (Sveta porodica), kojoj se u potpunosti posvetio između 1914. i 1926. godine. Među posljednjim dovršenim velikim djelima Gaudíja su Colònia Güell (kripta), te obnova dvije vlastelinske kuće u Barceloni: Casa Batlló i Casa Milà, koja je danas poznata uglavnom pod imenom „La Pedrera“.

Kao i u mnogim mestima u Evropi to je bilo u Kataloniji, koja je uvek odrzavala i sacuvala izvestan stepen kulturne i politicke nezavisnosti u spanskoj istoriji- romantican pokret, Renaixenca predstavlja istovremeno zainteresovanost za katalonski jezik i poeziju, kao i srednjovekovnu istoriju i arhitekturu regiona. Spanski Modernisime koji se razvijao od ovog pokreta ka kraju 19. veka imao je presudan i odlucujuci uticaj na Gaudijevu imaginaciju i vodio ga do postovanja zanatstva i kao i iskrenosti srednjovekovne umetnosti, ka mehanickoj logici inspirisanoj Viole-le-Dikovom (Viollet-le Duc) koncepcijom srednjovekovne arhitekture i ka prirodi kao izvoru inspiracije, ne samo za dekorativne detalje vec i za strukture i konstrukcije isto tako dobro. U ovom kontekstu on se takodje zainteresovao za ideje Arts and Crafts pokreta sa kojim je dosao u kontakt kroz agenciju njegovog patrona, tekstilnog zanatlije Guella 1878. godine. Posle diplomiranja projektovao je Casa Vicens u Barseloni iz perioda 1885.-9. gde su njegovi strukturni eksperimenti, kao koriscenje parabolicnih lukova najevidentniji; kreirao je licni stil koji je formirao osnovu na njegovom kompletnom oslobadjanju od istoricizma.

Godine 1883. Gaudi je dobio zadatak i narudzbu da nastavi radove na crkvi Sagrada Familia u Barseloni, gradjevine ogromne velicine.To progresivno razvija i domonopolizuje sve njegove aktivnosti, ali ta gradjevina je nazalost, ostala nedovrsena, cak do danas. Neogotski dizajn od Villara bio je vec u postanku, tako da je to Gaudi napustio, ali linije apside, jednim delom koji je sagradjen jos uvek su sadrzavale mnoge gotske uspomene, dok su venci i dekorativni detalji koji su nacrtani mnogo vise blizi detaljima iz prirode. Rad na Sagrada Familia nastavio je na Nativity facade na fasadi na istocnom transeptu. Ona se sastojala od 3 otvorena portala koji prodiru izmedju pravougaonika sa osnovom kule.

                                                     SALVADOR  DALI

                                S.DALI - "ISKUŠENJE ST.SEBASTIJANA"

Prodorne kvadratne osnove kula postavljene su dijagonalno i uzdizu se na visinu 107m tj 350 stopa i zavrsavaju se u tanke zakrivljene kruzne karakteristicne detalje krunisane delovima kapriciozne igre sa prozimajucim presecenim povrsinama, prekrivenim mozaikom. Citav kompleks ima elemente zivog sveta i stvorenja modeliran je vecim delom od strane Gaudija ukljucujuci ogromne razlicite biljke i zivotinje, kao i gomilu velikih konkavnosti pored zabata.

Kao i u Casa Batllo u Paseo de Gracia, Barcelona, u periodu od 1905. do 1907., prirodne i organske forme, jednostavno ukljucuju vrste ornamenata specijalno izlozenog na zgradi, ide se dalje ka konstituisanju bitnih strukturalnih elemenata,kao kod slucaja stubova oblika kosti, ustalasava se fasada pokrivena raznobojnim mozaikom izgledajuci kao morski talas u zavrsnoj obradi, dok preklopljeni krov podseca na leda oklopnika ili kornjace. Ova vrsta efekta je prelaz izmedju skulptoralne plastike Gaudijevih ranih godina, u periodu od 1878. do 1991. godine i strukturalnog tipa karakteristicnog za njegov kasniji period. Strukturalna plasticnost bila je jedna od glavnih karakteristika sistema dizajna korisenog od strane Gaudija za Colonia Guell crkvu u Santa Coloma de Cervello pored Barselone u periodu 1898. do 1914. godine koja je bila planirana sa znacenjem zicanog modela u vidu vrpce predstavljajuci strukturalna rebra zgrade,proporcionalno rasporedjujuci teret na svaki deo rebra. Formiranje ovih nizova stubova dali su izvrnuti oblik stubovima zgrade. To dozvoljava tip lucne strukture bez potpore bilo koje vrste, tako da su svi pritisci preuzeti od pogodnih nagnutih stubova. Taj metod je kasnije koriscen kod projektovanja broda Sagrada Familie.

U Guell parku, Barselona iz 1900. do 1914. godine Gaudi je napravio sistematsko koriscenje nagnutih potpora za zadrzane zidove i mostove. Vazna karakteristika ovog parka je obilna primena keramickog i staklenog mozaika, koji predstavlja izvanrednu celinu i ansambl snazne izrazajne apstraktne kompozicije. Casa Mila iz perioda 1905. do 1910. godine nazvan La Pedrera, kamenolom, je mozda Gaudijev najoriginalniji rad. Plasticno govoreci, sastoji se od velike kamene strukture organskog oblika, sa ritmom talasastih horizontalnih ivica, slicno obrvama i ustima, afinitet izmedju Gaudijevog rada i nadrealizma je ovde posebno evidentan.

                                                       SALVADOR  DALI

Njegovo strukturalno remek delo je Sagrada Familia iz 1909. godine , ozidano i pokriveno talasastim membranama tankih cigli. Na kraju svoje karijere Gaudi je izjavio da prava, stroga linija pripada coveku, a jedna zakrivljena Bogu.

Kratko pre svoje smrti uveo je sistem univerzalne primene, bazirane na hiperboloidima i paraboloidima, mada njegovi projekti nisu nikad strogo geometrijski. Oni uvek obezbedjuju blisku vezu sa poznatim zivim oblicima, kostima, misicima, krilima i laticama i u drugim vremenima sa pecinama i cak zvezdama i oblacima.

Zbog svog povecano naglasenog individualizma, Gaudijeva arhitektura ne moze sluziti kao jezgro skole ili prateceg i sa rastucim privrzenostima ka Modernizmu .

Carnevale di Venezia

LE MASCHERE DELLA COMMEDIA

DELL ARTE

Млетачка република (Republica de Venexia)  средњевековна аристократска република.

CARNEVALE DIEDE IMPULSO AD UN NUMERO CRESCENTE DI SPETTACOLI MASCHERATI ALLESTITI NEI TEATRI PRIVATI DELLA CITTA.

 Gli eventi erano spesso allestiti e finanziati da famiglie nobili veneziane, le quali intravidero presto l’esigenza di affidare le rappresentazioni, sempre più elaborate, a grandi artisti e veri professionisti della recitazione.

                            VENECIJANCKI  LAV

The Carnival of Venice (Italian: Carnevale di Venezia) is an annual festival, held in Venice, Italy. The Carnival starts around two weeks before Ash Wednesday and ends on Shrove Tuesday (Fat Tuesday or Martedì Grasso), the day before Ash Wednesday.

Млетачка република (Republica de Venexia^[1]) је била средњевековна аристократска република.

До X века је признавала власт Византије, кад јој је формално призната независност, након чега се нагло развила и ојачала захваљујући развитку трговине. У тежњи за експанзијом према Истоку постала велики непријатељ Византије и била главни учесник у њеном рушењу 1204. и оснивању Латинског царства.

Од XI до XIII века проширила је власт на један део Ломбардије, Далмацију, Албанију, Пелопонез, Крит, Кипар и егејска острва; у XV веку под њену власт пали су градови Падова, Вићенца, Верона, Бреша, Бергамо и др.

Експанзија на Јадран почиње 1000. год. када је дужд Петар II Орсеоло  освојио  већи део некадашње Римске провинције Далмације. Нарочиту корист извукла је после IV крсташког рата када је добила део Цариграда, Мореју, јонска острва и неограничено право трговине; 1205. - 1358. њену врховну власт признао је и Дубровник; тада је била на врхунцу моћи и као највећа поморска средоземна сила с правом је називана "господарицом мора".

                        NOVAC MLETAČKE REPUBLIKE

    KARTA MLETAČKE REPUBLIKE

                         VENECIJA

Опадање њене моћи, као и моћи свих трговачких градова у Средоземљу почело је у XVI в. открићем Америке и поморског пута за Индију, јер су се поморски путеви и светска трговина померили са Средоземног мора на Атлантски океан; од XVI в. губи источне поседе, које јој отимају Турци (Кипар 1571, Крит 1669. и др.). Независност је коначно изгубила Кампоформијским миром 1797, којим ју је Наполеон I уступио Аустрији, а 1805. - 1815. припојио је својим поседима у Италији; 1815. - 1866. поново припадала Аустрији, а 1866. ушла у састав уједињене Италије.

 Venetian masks

Masks have always been a central feature of the Venetian carnival; traditionally people were allowed to wear them between the festival of Santo Stefano (St. Stephen's Day, December 26) and the start of the carnival season and midnight of Shrove Tuesday. They have always been around Venice. As masks were also allowed on Ascension and from October 5 to Christmas, people could spend a large proportion of the year in disguise [1]. Maskmakers (mascherari) enjoyed a special position in society, with their own laws and their own guild.

Venetian masks can be made in leather or with the original glass technique. The original masks were rather simple in design and decoration and often had a symbolic and practical function.

Nowadays, most of them are made with the application of gesso and gold leaf and are all hand-painted using natural feathers and gems to decorate.

Bauta (sometimes referred to as baùtta) is the whole face, with a stubborn chin line, no mouth, and lots of gilding". One may find masks sold as Bautas that cover only the upper part of the face from the forehead to the nose and upper cheeks, thereby concealing identity but enabling the wearer to talk and eat or drink easily. It tends to be the main type of mask worn during the Carnival. It was used also on many other occasions as a device for hiding the wearer's identity and social status. It would permit the wearer to act more freely in cases where he or she wanted to interact with other members of the society outside the bounds of identity and everyday convention. It was thus useful for a variety of purposes, some of them illicit or criminal, others just personal, such as romantic encounters.

In 18th century, the Bauta had become a standardized society mask and disguise regulated by the Venetian government. It was obligatory to wear it at certain political decision-making events when all citizens were required to act anonymously.

Only citizens had the right to use the Bauta. Its role was similar to the anonymizing processes invented to guarantee general, direct, free, equal and secret ballots in modern democracies.

It was not allowed to wear weapons along with the mask, and police had the right to enforce this ruling.

Le maschere della Commedia dell'Arte

Carnevale diede impulso ad un numero crescente di spettacoli mascherati allestiti nei teatri privati della città. Gli eventi erano spesso allestiti e finanziati da famiglie nobili veneziane, le quali intravidero presto l’esigenza di affidare le rappresentazioni, sempre più elaborate, a grandi artisti e veri professionisti della recitazione.

Questi spettacoli in luoghi privati erano inizialmente riservati ad un ristretto pubblico di famiglie nobili. Verso la metà del 1500, seguendo il grande sviluppo e la richiesta di questo genere artistico, a Venezia aprirono numerosi altri piccoli teatri, rivolti anche ad un pubblico popolare.

Verso l’inizio del 1600, con l’incremento del numero e della qualità delle compagnie teatrali, formate ormai da artisti professionisti ed apprezzate anche fuori città, si svilupparono vere e proprie attività legate al mondo della commedia teatrale, delle arti sceniche e dell’artigianato dei costumi e delle maschere.

Emersero numerosi e talentuosi autori teatrali, diventando celebri rappresentando opere sempre più raffinate e complesse. La definizione di commedia dell’arte nasce proprio a Venezia e risale al 1750, quando il drammaturgo e librettista Carlo Goldoni lo introduce all’interno della sua commedia Il teatro comico.

FENIČANI - POMORSTVO

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

FENIČANE SMATRAMO PRVIM MEDITERANSKIM NARODOM KOJI JE POČEO GRADITI LAĐE POGODNE ZA PLOVIDBU.

GRCI SU IH  NAZVALI PO LJUBIČASTOJ BOJI KOJU SU DOBIJALI OD JEDNE VRSTE ŠKOLJKI.

Oni su stvorili novi tip lađe, koji se kasnije upotrebljavao isključivo za ratne svrhe.

Poreklo Feničana je nepoznato. Odakle su došli, jesu li tu živeli pre i pod kojim okolnostima  jesu pitanja na koja arheolozi još nisu dali odgovor.

Teorije kažu da su oni direktni potomci Kanaanaca, koji su naseljavali ovo područje prije njih.

Neki drevni zapisi govore da su došli s Indijskog okeana Herodot je tvrdio u nekim svojim spisima da su narodi koji govore semitskim2750. p. n. e. utemeljili svoja prva naselja na ovom prostoru.

                           FENIČANSKI UTICAJ I KOLONIJE

Čamci Egipćana bili su skoro isto toliko široki kao i dugi, a piroge Vavilonaca bile su cilindrična oblika, obične korpe obložene blatom.

Mogle su se upotrebljavati kao ratni brodovi, ali u suštini to su bile trgovačke lađe.

Feničani su pak sasvim napustili stari uzor. Gradili su sasvim duge i uske brodove, koji su uslijed toga bili mnogo brži nego bačvaste lađe, u kojima su njihovi susedi sporo plovili duž obala svojih širokih reka.

Konkretnog dokaza, kojim bih potkrepili ovu tvrdnju nema. Postoji velik broj slika egipatskih i grčkih i rimskih i kritskih lađa, ali osim nekoliko komada kovanog novca i par asirskih skulptura nema ništa, što bi dalo detaljnu sliku feničke ili kartaške trgovačke lađe. No, okolnosti govore njima u prilog.

   SATELITSKI SNIMAK POSTOJBINE FENIČANA 

Oni su osnovali kolonije u svakom delu Sredozemnog mora. I Cadiz u Španiji i Marseille u Francuskoj, i većini gradova na Sardiniji i Korzici, i Kartagina na severnoj obali Afrike, sve su to bile feničke naseobine mnogo pre nego što su pripadale Grcima i Rimljanima.

Imamo pouzdanih dokaza, da su Feničani prošli kroz Herkulove Stubove (moderni Gibraltar) mnogo pre nego se neko drugi odvažio na tako dalek put. Ima isto tako verodostojnih dokaza, da su plovili do Scilly Islands, na jugu Engleske, i tamo menjali mediteransku robu za  KALAJ   iz Cornwalla. Čudno je, da im, nikad nije bilo dopušteno stupiti na englesko tlo, jer su uživali vrlo loš ugled.

Velšani su radije s njima trgovali na neutralnom (i po svoj prilici nenastanjenom) zemljištu. Inače bi njihovi poslovni prijatelji iz daleke zemlje, kao zaključak poslovanja, oteli njihove žene i kćeri, da ih zatim prodaju trgovcima robljem u Africi, Španiju i Siriji.

Plovili su dalje od maglovitog carstva nepoznatih ostrva Severnog mora. Pretpostavlja se da su plovili do Baltika.

Baltičko more je u staro doba bilo prava riznica za svakog uspešnog trgovca.

Baltik je bio domovina smole, koju su rimske gospođe upotrebljavale za bojenje kose. Kad je crvena kosa već jednom bila u modi, svaka je rimska matrona morala bojiti kosu.

Stoga su najstariji trgovački putevi, koji vode iz sjevernog dijela Europe u južni, bili oni kojima su išli torbari s tovarima jantara na leđima.

                          FENIČANSKA  LAĐA 

Feničani se nisu zaustavili na Baltiku. Herodot priča o feničkoj mornarici, koju je egipatski faraon Nek II. iznajmio za put oko cijele Afrike, i prema tome bi fenički moreplovci bili uživali u pogledu na Table Bay dvadeset vekova prije nego što je Vasco da Gama dao ovom kraju današnje ime Rt Dobre Nade.

Poznato je da su Kartažani, koji su bili samo fenički kolonisti, istražili zapadnu obalu Afrike sve do Rta Blanco, hiljadu i pet stotina milja južno od Gibraltara, i da su osnovali više trgovačkih središta u onom kraju.

Oni su takođe otkrili i Kapverdska ostrva, hiljadu i sedam stotina godina prije no što su se Portugalci pojavili na pozornici.

                                             PISMO FENIČANA

Feničani ne bi mogli sve to postići još u vreme, kad se Grci nisu počeli ni kretati, da nisu imali neku bolju vrstu lađe, i to ne na vesla nego na jedra, jer nikako se nije moglo prijeći one udaljenosti samo pomoću ljudske pogonske snage.

Emil Cioran - cinik u čijoj je senci Pariz

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

Mišljenja, da; ubeđenja, ne. To je polazište intelektualne gordosti.

Razgovori sa Sioranom uzbudljivo su putovanje kroz istoriju, filozofiju, metafiziku, ali možda, pre svega, obračun sa samim sobom i svetom koji ga okružuje.

Emil M. Sioran (1911–1995), rođen je u selu Rasinari u Karpatima, u Rumuniji, kao sin pravoslavnog sveštenika. Na rumunskom njegovo prezime Čoran,  znači onaj koji čuva crne ovce. Iako je bio sin sveštenika, nije verovao u Boga, ali se Bogu stalno obraćao. Knjiga njegovih razgovora „Sioran” – knjiga je u kojoj Sioran govori o Sioranu.

Sioran je mislilac koji može dvostruko da deluje, zavisno od prirode onoga koji ga čita. Slabe obeshrabruje, ali jake nagoni da prihvate najveće životne probleme. Njegova filozofija odbacuje sve moguće iluzije, deluje oslobađajuće na ljude sklone da žive u iluzijama, ali ne i na one koji su slabi i skloni neaktivnosti: njih može odvesti u propast.

Lepotom slika, finoćom zapažanja i toplinom iskaza, Sioran ipak pokušava da na sebi svojstven način vrati veru u ljudsku vrstu. Sioranovi razgovori su njegovo prvo kompletno i autobiografsko predstavljanje, pokušaj samoposmatranja, objašnjavanja straha, ljubavi i života.

Sioran je bio poslednji veliki cinik 20. veka. Uticaj njegovog dela u direktnoj je suprotnosti sa njegovim načinom života, usamljenošću, odnosom prema javnosti i onim što obično nazivamo slavom. Stanovao je u potkrovlju, u blizini Luksemburškog parka i tvrdoglavo odbijao da učestvuje u javnom životu. Između ostalog, odbio je nagradu Francuske akademije u iznosu od deset hiljada franaka. Nije dozvolio ni da ga kandiduju za Nobelovu nagradu. Najčešće se hranio po jevtinim studentskim menzama.

Čovek je slobodan, osim po onome što je u njemu duboko. Na površini, čini šta hoće; u skrovitijim slojevima, volja je reč lišena smisla.

Da bismo razoružali zavidljivce, morali bismo se na ulici pojavljivati na štakama. Jedino prizor našeg srozavanja može da donekle očoveči naše prijatelje i naše neprijatelje.

"Ja sam slabić, nisam u stanju da podnesem patnju da budem srećan".

Da bih u nekog proniknuo, da bih ga doista upoznao, dovoljno mi je da vidim kako reaguje na ovo Kitsovo priznanje. Ako ne shvati smesta, nema svrhe da se dalje trudim.

Kada moramo da donesemo neku odluku od životnog značaja, najopasnije je pitati za savet druge s obzirom na to da, izuzev nekoliko zabludelih duša, nema nikog ko nam iskreno želi dobro.

Uvek se iznenadim kad vidim u kojoj su meri niska osećanja živa, normalna, otporna. Kada ih iskusimo, osećamo se razdragani, ponovo uklopljeni u zajednicu, na ravnoj nozi sa bližnjima.

Ako čovek lako zaboravlja da je proklet, to je stoga što je proklet oduvek.

Nemati više ničeg zajedničkog sa ljudima osim činjenice da ste čovek!

Jedna doista naša baština: časovi u kojima nismo ništa radili... Oni nas oblikuju, oni nas individualizuju, oni nas čine nesličnima.

Pošto nikada nisam saznao za čim idem po ovom svetu, još uvek čekam onog ko bi mogao da mi kaže za čime ide on sam.

Ono što odvraća od očajanja: zatvorilti zadugo oči da bi se zaboravila svetlost i sve što ona otkriva.

U divljenju, kao i u zavisti, oči se naglo pale. Kako razlikovati jedno od drugog kod onih u koje nismo sigurni?

Taj tako veličanstveno promašeni univerzum! - to je ono što u sebi ponavljamo kada smo raspoloženi za ustupke.

Razmetanje ne ide zajedno s fizičkim bolom. Čim nam se telo oglasi, svedeni smo na svoje normalne dimenzije, na najuvredljiviju, najrazorniju izvesnost.

Oduvek se umire, a smrt ipak nije izgubila ništa od svoje svežine. U tome i počiva tajna nad tajnama.

U svim godinama otkrivamo da je život zabluda. Samo, s petnaest godina, reč je o otkriću u koje ulazi drhtaj strave i malčice čarolije. Vremenom, to otkriće, degenerisano, okreće se u očiglednu istinu, i tako zažalimo za dobom kada je ono bilo izvor nepredviđenoga.

U proleće dok sam šetao parkom psihijatrijske bolnice u Sibiuu, u Transilvaniji, prišao mi je jedan "pansionar". Razmenili smo nekoliko reči, potom mu rekoh: "Dobro je ovde." "- Razumem. Vredi bili lud", odgovorio mi je. "Ali ipak ste u nekoj vrsti zatvora." "- Ako hoćete, ali tu se živi bez imalo brige. Štaviše, približava se rat, znate to kao i ja. Ovo mesto je sigurno. Ne mobilišu nas a, zatim, ludnica se ne bombarduje. Na vašem mestu, odmah bih se dao zatvoriti."

Zbunjen, zadivljen, napustio sam ga i potrudio se da više saznam o njemu. Uverili su me da je zaista lud. Lud ili ne, nikad mi niko neće dati pametniji savet.

Svaki put kada naiđem makar samo na jednu budističku izreku, obuzme me želja da se vratim toj mudrosti koju sam pokušao da usvojim u toku dosta dugog vremenskog razdoblja i od koje sam se delimično, neobjašnjivo odvratio. U njoj počiva ne toliko istina, nego nešto bolje... i njome se pristupa onom stanju u kojem smo čisti od sveta, na prevom mestu od iluzija. Nemati više nijednu, a da se ipak ne rizikuje slom, zaroniti u razočaranje, izbegavši pri tom ogorčenost, oslobađati se svakog dana malo više zamagljenja u kojem se vuku te horde živih.

Ako su odnosi među ljudima tako teški, to je zato što su stvoreni da jedni drugima razbijaju njušku a ne zato da imaju "odnose".

Mišljenja, da; ubeđenja, ne. To je polazište intelektualne gordosti.

Čovek se utoliko više vezuje za neko biće ukoliko je njegov nagon za održanje nesiguran, da ne kažemo ništavan.

Nisam sreo nijedan jedini poremećni duh koji je neradoznao za boga. Treba li iz toga da se zaključi da postoji veza između traženja apsolutnog i raspada mozga?

Bilo koji crv koji bi se smatrao prvim među sebi ravnima smesta bi dostigao status čoveka.

Velika, jedina originalnost ljubavi jeste da čini da se sreća ne razlikuje od nesreće.

Tek što smo izgubili jednu manu, kada se se druga žuri da je zameni. Naša ravnoteža je po tu cenu.

Svojstvo bola jeste da se ne stidi što se ponavlja.

Napustivši rumunsko govorno područje i preselivši se u

francusko ubrzo je postao jedan od najvećih stilista

francuskog jezika. Time se Emil Sioran pridružio

velikanima poput Jozefa Konrada i Vladimira Nabokova.

Pa ipak, raskid sa maternjim jezikom veoma mu je teško

pao. Iako ne osobito plodan, on je za petnaest godina

objavio više knjiga eseja, zapisa i aforizama: "Kratak

pregled raspadanja" (1949), "Silogizmi gorčine" (1952),

"Iskušenje da se postoji" (1956), "Istorija i utopija" (1960),

"Pad u vreme" (1964) i "Rđavi demijurg" (1969) kao i

nekoliko studija i članaka o piscima i misliocima

(Makijaveli, Žozef de Mestr, Pol Valeri, Sen Džon Pers).

Oštroumni kritičar mnogih društvenih zala i čovekovih nedostataka, on i u svoje stavove o indiferentnosti unosi uzbuđenost i polet, koji njegov stil čine duboko ličnim i zavodljivim.

Lepotom slika, finoćom zapažanja i toplinom iskaza, Sioran se donekle iskupljuje za jednostranost i neprihvatljivost svog nihilizma.

Α Ρ Γ Ω

PRVI VELIKI BROD KOJIM SU GRCI ZAPLOVILI NA OTVORENO MORE JE ARGO ,NAZVAN PO NJEGOVOM GRADITELJU.BOGINJA ATINA UGRADILA JE U LAĐU KOMAD DRVETA OD DODONSKOG HRASTA ,KOJE JE UMELO PRORICATI BUDUĆNOST.

POSADU BRODA JE ČINILO PEDESET JUNAKA KOJI SU SE NAZIVALI ARGONAUTIMA A TO SU : JASON,TIFIS,LINKEJ,HERKUL,PELEJ,OTAC AHILOV,TELEMON,OTAC AJANTOV,KASTOR I POLIDEUK,SINOVI ZEVSOVI,NELEJ,OTAC NESTOROV,ADMET,MELEAGAR, TEZEJ,PIRITOJ,HILA,OILEJ I DRUGI.

                                    Α Ρ Γ Ω

PUTOVANJE JE TRAJALO ČETIRI MESECA. VRAĆAJUĆI SE SA ZLATNIM RUNOM PREMA LUCI JOLKA , IZNENADIŠE SE KADA SE NA NJIH SPUSTI UŽASNA TAMA.JASON PODIŽE RUKE PREMA NEBU I POMOLI SE APOLONU DA IH IZBAVI.APOLON SE SPUSTI SA OLIMPA NA JEDAN MORSKI GREBEN PA STADE PREKO MORA ODAPINJATI SVOJE SJAJNE SREBRNE STRELE . U TOM ISPREKIDANOM SJETLUCANJU OBASJA MORNARIMA MALO OSTRVO , DO KOJEGA DOPLOVIŠE I USIDRENI DOČEKAŠE ZORU.

LAĐU ARGO ,JASON KOD KORINTSKE PREVLAKE POSVETI POSEJDONU,

I KAD SE VEĆ ODAVNO RASPALA U PRAH,

UZDIŽE SE I ZASVETLI MEĐU ZVEZDAMA NA JUŽNOJ STRANI NEBESKOG SVODA .

PAULO KOELJO - Paulo Coelho - ADMIRAL KRUGA PLEMENITIH

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

"KADA NASTOJIMO DA BUDEMO BOLJI NEGO ŠTO SMO, SVE OKO NAS TAKODJE POSTAJE BOLJE."

"PONEKAD TREBA PUSTITI DA VODA SAMA TEČE."

Tajna je u sadašnjosti; ako obratiš pažnju na sadašnjost, možeš je poboljšati. A ako poboljšaš sadašnjost, biće bolje i ono što će ti se kasnije dogoditi. Zaboravi budućnost i živi svaki dan svog života prema poukama Zakona i s verom da Bog brine o svojoj deci. Svaki dan nosi u sebi Večnost.  

Snovi postaju neostvarljivi samo zbog jedne stvari: straha od neuspeha.

Svi znaju da vole, jer su se rodili s tim darom. Neki to rade prirodno dobro, ali većina treba da ponovi gradivo, da se ponovo seti kako se voli, i svi – bez izuzetka – imaju potrebu da gore u vatri svojih proživljenih emocija, da ožive neke radosti i boli, uspone i padove, sve dok ne postignu onu nit vodilju koja stoji iza svakog novog susreta; da tamo postoji jedna nit i, dakle, tela uče jezik duše.

Kada čovek dublje zagleda u dušu sveta lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada... I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj...i samo postoji taj trenutak...

                                                                  Paulo  Coelho

      ADMIRAL KRUGA PLEMENITIH MEDITERRANEO SEA ART ACADEMY
 

Bez obzira na ono što čini, svako na zemlji uvek igra glavnu ulogu u istoriji sveta.

Ljubav je uvek nova. Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu-uvek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili u raj, ali uvek nas nekamo odvede.Treba je prihvatiti, jer je ona hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umret ćemo od gladi, gledajući bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove.Treba ići za ljubavlju gde god ona bila, čak i kad to znači sate, dane, nedelje razočaranja i tuge. Jer,u času kad krenemo u susret ljubavi,i ona kreće u susret nama. I spasi nas.

Uvek je neuporedivo lakše verovati u sopstvenu dobrotu, nego se sukobiti sa drugima i boriti se za svoja prava. Sigurno je lakše otrpeti uvredu, ne uzvrativši je, nego smognuti hrabrost i upustiti se u borbu sa jačim od sebe; uvek možemo reći da nas bačeni kamen nije pogodio, a onda tek noću, u samoći, dok nas sustanar ili supružnik spava, oplakivati u potaji, svoj kukavičluk.

Kada viđamo uvek ista lica, na kraju ona postaju deo našeg života. A kada postanu deo našeg života, onda žele i da nam ga izmene. I ako ne bude po njihovom, nije im pravo. Jer, svaki čovek ima tačnu predstavu kako bi trebalo da živimo svoj život. A nikad nemaju pojma kako treba da prožive sopstveni život.

Ljudi veoma rano saznaju razlog svog postojanja. Možda zbog toga oni tako rano i odustaju.  

Ako kreneš obećavši ono što još nemaš, izgubićeš volju da ga stekneš.  

Možda je Bog i stvorio pustinju da bi ljudi mogli da se osmehnu urminim palmama.  

Bilo šta na licu zemlje može da ispriča priču svih stvari. Ako bi otvorio neku knjigu na bilo kojoj stranici, ili pogledao u nečiji dlan, ili u karte, ili let ptica, ili bilo šta, svaki čovek bi pronašao neku vezu sa onim što trenutno proživljava. Zapravo, stvari nisu pokazivale ništa, nego su ljudi, posmatrajući stvari, otkrivali način da se prodre u Dušu Sveta. 

Treba se izlagati opasnostima. Čudo života možemo istinski razumeti jedino ako dopustimo da se dogodi nešto neočekivano.

Svakog dana Gospod nam daruje – zajedno sa Suncem – jedan trenutak kada je moguće izmeniti sve ono što nas čini nesrećnim. Svakog dana nastojimo da obmanemo sami sebe kako nismo prepoznali taj trenutak, kako on ne postoji, kako je današnji dan istovetan jučerašnjem i kako će biti jednak sutrašnjem. Ali, onaj ko obrati pažnju na dan koji traje, otkriva čarobni trenutak. On može biti skriven u času kad izjutra otključavamo vrata, u onoj kratkotrajnoj tišini koja naglo nastupi posle ručka, u hiljadu i jednoj stvari koje nam izgledaju isto. Taj trenutak postoji – trenutak kad nas sva snaga zvezda namah prožme i omogući nam da činimo čuda.

…

Jadan je onaj koji se plaši da se izloži opasnostima. Jer on se možda nikada ne vara, nikad ne razočarava, niti pati poput onih koji slede neki svoj san. Ali kad se osvrne za sobom – a svi se mi uvek osvrćemo za sobom –  začuće glas svog srca kako mu govori: „Šta si učinio sa čudima koje je Bog posejao duž tvojih dana? Šta si učinio sa sposobnostima koje ti je tvoj Učitelj poverio? Zakopao si ih duboko u neku jamu, iz straha da ih ne izgubiš. Dakle, to je tvoje jedino nasledje: izvesnost da si proćerdao svoj život“.

Jadan onaj ko bude slušao takve reči. Jer će tada poverovati u čuda, ali uzalud. Čarobni trenuci njegovog života otišli su u nepovrat.

Paulo Koelljo

Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala

Paulo Koeljo (Paulo Coelho) je rodjen u Rio de Zaneiru 1947. godine. U Brazilu se afirmisao kao pisac tekstova za hitove koje je pevao cuveni rok pevac Rail Seisas; njegove kompozicije izvodile su i sve velike zvezde brazilske muzicke scene sedamdesetih i osamdesetih godina.

Paulo Koeljo je proucavao magiju i okultizam od svoje 25. godine. Posto je pesice presao put hodocasnika dug 830 km do Santjaga de Kompostele, napisao je 1986. godine knjigu Dnevnik jednog carobnjaka, koja je ubrzo postala bestseler u Brazilu. Nakon Alhemicara (1988), koji je njegov prvi svetski bestseler, Koeljo je objavio i knjige: Brida (1990), Valkirije (1992), Maktub (1994), Peta Gora (1996), Prirucnik za ratnika svetlosti (1997), Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala, Knjiga o sreci, Veronika je odlucila da umre... Dela Paula Koelja prevedena su na 50 jezika i objavljena u 93 zemlje u ukupnom tirazu od 20 miliona primeraka.

Samo Alhemicar, sa kojim je ovaj "najcitaniji latinoamericki pisac posle Markesa" (The Economist) stekao svetsku slavu, prodat je u tirazu od 15 miliona primeraka. Americko drustvo knjizara proglasilo je roman Alhemicar najboljom knjigom za mlade u 1994. godini, francuski casopis Elle knjigom godine 1995, u Jugoslaviji je dobio nagradu "Zlatni bestseler" Televizije Beograd i "Vecernjih novosti" 1995. i 1996.

Francuska vlada dodelila je Paulu Koelju najvise odlikovanje u oblasti kulture: Vitez reda knjizevnosti i umetnosti. Njegova dela izvanrednog poetskog stila, koja podsticu nasu sposobnost da sanjamo, posredstvom jezika koji se ne obraca nasem razumu, vec nasim srcima - donela su mu reputaciju jednog od 15 najpopularnijih pisaca na svetu...

• Detalj iz njegove biografije kao odgovor na pitanje zašto je napisao knjigu "Veronika je odlučila da umre":

"Tokom njegovih tinejdžerskih godina Paulo Koeljo je bio zatvoren u mentalnu bolnicu u Rio de Žaneiro tri puta. Bio je stidljiv i zatvoren mladić koji je očajnički pokušavao da postane umetnik. Kada je zadnji put naputio bolnicu 1967, Paulo je sebi obećao da će jednog dana napisati o svom iskustvu. Veronika je odlucila da umre je rezultat tog obećanja."

•  
• Odgovor Paula Koelja na pitanje "kako vidite svoj uspeh"

Na veoma apstraktan način. Pročitao sam iternacionalne novinske članke, primio sam pozivnice za razne događaje, ali kao pisac nisam bio u istoj, direktnoj vezi kao sto pevač bude sa svojom publikom. Vidim ovo kao nešto jako pozitivno jer mi dopušta da imam isti intimni nivo u mom poslu kao sto sam imao kad sam počeo svoju karijeru.

Kada pišem knjigu, pišem je za sebe, pokušavajući da odgovorim na pitanja koja sam postavljao sebi tokom celog svog života; znam da što sam bliži svojoj duši, bliži ću biti onom što Jung naziva "svetskom dušom". Ali ja razumjem moj uspjeh, i pokušavam da ostvarim profit od onoga što ja vidim kao najfascinantniju stvar u životu: ljudski kontakt. Ovo olakšava moj dolazak u stranu zemlju jer već ima ljudi sa istim afinitetim.

Nikada se nisam osećao kao stranac i to je nesto jako dobro. Štaviše to mi daje nadu: ima mnogo ljudi tamo negde koji pokušavaju da prevaziđu sopstvene granice i izgrade nešto značajnije.

                                                          TADEJ

"Kakvim se mislima bavimo - takav nam je život. Ako su nam misli mirne i tihe - eto nam mir."

Mediterranean Sea Salt

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

Morska voda je mešavina natrijuma, kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa, odnosno minerala koji se nalaze u krvi čoveka, a važni su za rad svake ćelije. Ona osvežava, jača mišiće, stimuliše cirkulaciju i rad srca, tonizuje kožu čineći je glatkom, opušta predstavljajući najbolji lek protiv stresa. Aerosol (raspršena so u vazduhu) deluje podsticajno na nervne završetke u koži, pomaže suzbijanju otoka i povoljno utiče na gornje disajne puteve.

Mediterranean Sea Salt is harvested in the South of Italy, where they have been producing salt since 200 B.C. Mediterranean sea salt, also called Sel de Mer, is known for its mild flavor and bright white crystals. It is naturally high in magnesium, which acts as a natural anti-caking agent, but this very high quality salt is 100% natural and contains no additives of any kind. Available in fine and coarse grain sizes.

Dovoljne količine soli, kao najboljeg izvora natrijuma i hlora, neophodne su za pravilno funkcionisanje ljudskog i svih drugih živih organizama. Morska so smatra se najukusnijom i najzdravijom jer sadrži jod, važan za rad štitne žlezde, brom koji je neophodan nervima i kalijum koji pomaže koncentraciji i mentalnom radu.

Morska so se izdvaja iz morske vode u solanama, tako što se u proleće morska voda pušta u posebne bazene. Tokom proleća i leta voda isparava, a na dnu ostaje morska so koja se u jesen “bere”. Morska so je najzdravija i najukusnija, jer, pored uobičajenih minerala, sadrži i jod. Najukusnijom od svih soli smatra se Fleur de sel. Ona je prilično skupa, jer se pre berbe soli rukom skida površinski sloj morske soli koja se nataložila u solani.
U ishrani je najzdravija morska so, jer sadrži jod koji utiče na pravilan rad štitne žlezde, brom koji je neophodan nervima i kalijum koji pomaže u koncentraciji i mentalnom radu.

Obična kuhinjska so sadrži veoma male količine ovih minerala. Morska so je od davnina lek protiv stresa i celulita, a samim tim i eliksir za zdravu i lepu kožu. Za razliku od obične kuhinjske soli, koja iz ćelija izvlači vodu i tako kožu čini suvom, mlitavom i starom, morska so je ne isušuje već je hrani. Osim minerala i mikroelemenata, morska so u tragovima sadrži važne aminokiseline i vitamine. Snažno utiče na razmenu materija u koži i potkožnom tkivu, podstičući metabolizam i izlučivanje štetnih materija.

MORSKA VODA

Slana morska voda pomaže kod nadraženosti sluznice nosa ili šmrcanja usled alergijskih reakcija i prehlade. Potrebno je samo morsku vodu udisajem uvući prvo u jednu, pa u drugu nozdrvu. So iz vode peče, ali nosnu šupljinu dezinfikuje.

Kupka od morske soli ima višestruki pozitivni efekat, ne samo na kožu nego i na ljudski organizam u celini. Kombinacija morske vode i mirisnog, slanog vazduha pravi je melem za dušu i telo, zato priuštite sebi slanu kupku iako niste na moru.

Hladna slana voda će vas odmoriti i osvežiti (dve pune supene kašike sipajte u kadu punu vode), a ako ne volite hladnu vodu, može i topla. Ovakva kupka će vas smiriti i odmoriti, oslobodiće vaš organizam od štetnih materija, nahraniti ga mineralima i još će vam ojačati imunološki sistem i poboljšati cirkulaciju. Vreme provedeno u kadi ne bi trebalo da bude duže od 15 minuta.

 
Lekovita maska za telo
 
Jednom nedeljno možete pripremiti i masku za telo. Pomešajte dve šolje morske soli sa šoljom maslinovog ulja, a po potrebi dodajte i malo vode. Masku u kadi kružnim pokretima umasirajte u kožu tela, ostavite da deluje desetak minuta, a potom je isperite vodom.

Ocean salt

Pure Ocean all-natural gourmet sea salt is free of any additives or anti-caking agents, making it the most flavorful and highest quality grinder salt available. Produced especially for use in salt grinders and salt mills, the pure sea salt crystals grind easily and are less hydroscopic (absorbs less moisture) than mechanically dried salts. This all-natural solar sea salt is Atlantic Sea salt harvested from the pristine blue waters of the Brazilian coast. The crystals are naturally evaporated and purified, and then shipped to Europe to be crushed and screened to the optimal grinder size.

Termin haloterapija dolazi od grčke reči „halos”, što znači energija soli. - Reč je o snazi dejstva regenerisanih negativnih jona koje nose mikročestice soli. Takvi joni prisutni su više od 50 odsto na morskoj obali, u špiljama, u prašumama. .U prirodi se regenirušu joni u blizini vodoskoka i vodopada.

. • So najefikasnije stabilizuje otkucaje srca. Izuzetno je značajna za regulisanje krvnog pritiska zajedno sa vodom.
• Bitna je za izbacivanje viška kiseline iz ćelije tela, posebno iz mozga.
• Životno važna za regulisanje nivoa šećera u krvi, nužna kod dijabetesa.
• Neophodna je za nervne ćelije i njihovu komunikaciju i obradu informacija, rad ćelija - od začeća do smrti.
• Izuzetno je bitna za čišćenje pluća od sekreta, posebno kod astme i cistične fibroze, kao i za čišćenje zapaljenja sinusa.
• So je jak prirodni antihistaminik - antialergijski lek.
• Pouzdano se zna da so ima suštinsku ulogu u prevenciji grčeva mišića.
• Nezamenljiva je njena uloga za održavanje čvrstoće strukture kostiju. Osteoporoza je pretežno rezultat nedostatka vode i soli u organizmu.
• Za regulisanje prirodnog sna nužna je so. Ona je prirodni hipnotik.
• Važna je i uloga soli u prevenciji varikoznih vena i širenja kapilara po nogama.

REM - RAPID EYE MOVEMENT - ЏЕРИ

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

FAZA AKTIVNOG SANJANJA U TOKU SNA , KOJU KARAKTERIŠU BRZI POKRETI OČIJU - REM I ODREĐIJU JE TETA MOŽDANI TALASI FREKVENTVOG OPSEGA OD 3 Hz DO 8Hz .

FREKVENTNI OPSEG TETA MOŽDANIH TALASA ODGOVARA MENTALNIM STANJIMA KOJA SU MISTIČNA ZONA KOJU OBIČNO DOŽIVLJAVAMO KADA SE BUDIMO IZ SNA ILI TONEMO U SAN,OPTIMALNI NIVO ZA DUBOKE MISLI, MEDITACIJU,KREATIVNOST , INTUICIJU I DRUGE EKSTRASENZORNE SPOSOBNOSTI.

                                             Џ Е Р И

SVESNO DOVOĐENJE U MENTALNO STANJE TETA OPSEGA POSTIŽE SE DIJAFRAGMATSKIM DISANJEM SA BRZINOM OKO 6 UDISAJA U MINUTI,PODIZANJEM PERIFERNE TELESNE TEMPERATURE I TEHNIKOM IMAGINACIJE.

ESCAPE INTO THE BLUE - διαφεύγουν στον μπλε

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

"NIJE VAŽNO ODAKLE SAM SVE DOK ZNADEM KUDA PUTUJEM" - BRANIMIR- DŽONI  ŠTULIĆ

PABLO PICASSO - SLIKAR KOJI JE OSLOBODIO LINIJU

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

SLIKAR KOJI JE OSLOBODIO LINIJU.

SVEST O SVOJOJ VREDNOSTI I OSEĆANJIMA STVARA  OTPOR MANIPULACIJI.

FIGURATIVNO I KOLORISTIČKI PABLOVE  SLIKE SU U TEMATSKOM SLOJU SASVIM ODREĐENE.

OŠTRO OKO , SIGURNA RUKA U POKRETU,VELIKO SRCE -ČOVEK SA PETLJOM , APOLON  UMETNOSTI  - PABLO PICASSO. 

         Don`t worry be happy-Bob Marley

BOJA NARA - SERGEJ PARADŽANOV

                 MEDITERRANEO     SEA   ART   CLUB

Film pripada jednom od kultnih ostvarenja XX veka. Reditelj Paradžanov prikazuje život jermenijskog trubadura Sajata Nova kroz njegovu poeziju.

                                           SERGEJ  PARADŽANOV

Interesantan detalj je da u filmu glumac Sofiko Kiaureli tumači šest uloga, među kojima su i muški i ženski likovi.

                              KADAR  IZ  FILMA  -  " BOJA  NARA "

Sayat Nova (1968)
Boja nara
Scenario i režija : Sergei Parajanov