RAZGOVORI U HLADU SVETOG KEDRA LIBANSKOG
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
Amin Maluf: Leon Afrikanac
“Kako bismo bili sigurni da se mir nece sklopiti, moramo biti mirovni posrednici!”
Papa Lav X - 1521.godine.
KEDAR LIBANSKI
Sa jedne strane Sulejman,sultan I kalifa,mlad,ambiciozan, s neogranicenom vlascu u rukama,kome je stalo da se zaborave zlocini njegovog oca,I da sebe prikaze kao dob-rog coveka.S druge strane Karlo,spanski kralj,jos mladji I nista manje ambiciozan,ciji je dolazak na presto Svetog Rimskog Carstva placen suvim zlatom.A spram ova dva coveka,najmocnija na svetu,papska drzava-sa dzinovskim krstom I patuljastom sabljom.
KEDAR NA ZASTAVI LIBANA
Naravno,Sveta Stolica nije jedina koja se plasi njihovog saveza.
Tu je I kralj Fransoa, koji se dovija da izbegne koma-danje svoje kraljevine.Tu je I Henri od Engleske,potpuno odan njegovoj svetlosti,no predaleko da bi bio I od kakve pomoci.
Zakljucili smo da bi trebalo zakljuciti pregovore sa Otoma nima.Sigurno je da treba izgraditi most izmedju Rima I Carigrada.
Treba se pre svega pomiriti s francuskim kraljem,sto nece biti lako.Francuzi vec 30 godina pokusavaju da osvoje Italiju.S pravom ih smatramo odgovornima za nesrece sto u crno zavijaju poluostrvo I optuzujemo ih da donose samo epidemije I pustos.
Takodje treba ubediti Veneciju,Milano I Firencu da zabo-rave na svoje svadje,kako bi se oduprli imperijalcima.
Ako bi se papa u to upustio otvoreno I prebrzo,na njega bi se obrusilo hiljade kritika kardinala iz Spanije I Nemacke
Treba postupati mudrije:Cekati pogodne prilike,videti ka-ko rade Francuzi,Mlecani,I ostale hriscanske sile.
Naizgled KlementVII bese opunomocio Firentinca Gvicar dinija za misiju mirovnog posredovanja.Poslednjih mese- ci mnogo se krvi prolilo.Careve trupe su pokusale da za-uzmu Marselj,zasipajuci grad stotinama djuladi,bezuspe-sno! Kralj Fransoa je uzvrati udarac osvajanjem Milana I opsadom Pavije.Pretilo je suceljavanje dve vojske u Lom-bardiji.Papina duznost je bila da predupredi novo krvo-prolice.Njegova duznost,ali ne I njegov interes!
Posto je samo suparnistvo dveju hriscanskih velesila ostavljalo mesta Svetoj stolici za kakvu-takvu nezavisnost.
Godine 1524. od granica Persije do obala Magreba;do srecnog Jemena; proteze se jedno-jedino Carstvo Velikog Turcina-Sulejmana Velicanstvenog!
Zajednicki interes sultana I pape je u tome sto ni jedan ni drugi ne bi zeleli videti kako se carstvo Karla V siri po celoj Evropi I po Berberiji.Zato vode istu bitku.
Turska flota je dobila naredjenje da se umesa ako imperi-jalci ponovo pokusaju da uzmu Marselj.
Francuzi su zarobili Uga de Monkadu,coveka cija je voj-ska pokusala da osvoji Alzir,ali je potucena,od Turaka. Ako Turci napadnu Madjare,ciji je kralj Lajos zet cara Karla V,Fransoa im to niposto nece zameriti,kao ni ako opkole Bec,kojim upravlja carev rodjeni brat.Francuskog kralja ce kritikovati njegovi velikasi ako pusti Otomane da osvajaju hriscanske zemlje,ali zauzvrat,sultan je spreman dam u da pravo da nadgleda sudbinu crkava Jerusalima I hriscana na Levantu.
Vera razdvaja Rim I Carigrad,ali interes,plemenit ili po-dao,je ono sto ih spaja.Carske trupe su pred Pavijom pre-gazile vojsku francuskog kralja.Fransoa je zarobljen.Bilo je jasno da Francuzi vise nece moci jos za dugo da se suprotstavljaju carevim ambicijama.
Klement VII je poka-zao veliku naklonost prema francuskom kralju,te je mo-rao podneti svoj deo poraza.Samo jos cudo moze spasiti Rim.
Car je ovog puta bio resen da ide do kraja protiv fran-cuskog kralja,kome bese vratio slobodu u zamenu za je-dan pisani sporazum,koji je fransoa brze-bolje proglasio nistavnim,cim je presao Pirineje,a zatim da krene I na papu,saveznika” jednog krivokletnika”.
Carske trupe pocele su se pregrupisavati oko Milana, Trenta I Napulja.Da bi im se odupro,papa je mogao racu-nati samo na junastvo”crnih ceta”I njihovog zapovednika Medicija.
Ocenivsi da glavna opasnost dolazi sa severa, Djovani Medici ode za Mantovu,resend a spreci neprija-telja da predje reku Po. Avaj,Karlo V je imao saveznika I unutar Papske drzave!Jedan klan zvani”imperijalista”ciji je vodja bio cardinal Pompeo Kolona.U septembru, iskori-stivsi udaljenost”crnih ceta”,taj cardinal upade u cetvrti Borgo I Trastevere na celu pljackaske druzine koja zapali nekoliko kuca,uzvikujuci po javnim trgovima da ce: ”osloboditi Rim od papine tiranije”.
Klement VII pobeze u zamak Sent Andjelo,gde je bio zabarikadiran dok su Kolo-nini ljudi pustosili palatu Svetog Petra.Papa je naposletku bio primoran da prihvati sve Kolonine zahteve.Potpisao je pogodbu kojom se obavezuje da ce se povuci iz”Lige pro-tiv cara”I da nece primeniti nikakve kaznene mere protiv gresnog kardinala.
Naravno,cim napadaci behu daleko, papa svima dade do znanja kako uopste ne dolazi u obzir da postuje nekakav ugovor nametnut silom,zastrasiva-njem Isvetogrdjem.Sutradan posle napada,dok je Klement VII grmeo protiv cara,u Rim stize vest o pobedi koju je sultan Sulejman odneo na Mohacu 26.maja 1526.
SATELITSKI SNIMAK - LEVANT - POGLED NA LIBAN I ISTOČNI MEDITERAN , OPSESIVNI CILJ SVIH IMPERIJA I KOLEVKA TRI RELIGIJE.
Papa I Gvicardini su tvrdili da“odgovornost za poraz hris-canstva u celosti pada na cara Karla V,koji ratuje po Ita-liji,umesto da brani hriscanske zemlje od Turaka I sva-ljuje krivicu na francuskog kralja,umesto da se bori pro-tiv jeresi u Nemackoj!Sto bi Nemci pritekli u pomoc Ma-djarima,kad im Luter od jutra do mraka ponavlja:”Turci su kazna koju nam Bog salje!Suprotstaviti se njima,zna-cilo bi suprotstaviti se volji Stvoritelja!”
Pobeda Otomana promenice tok sudbine?Mozda je to ono cudo koje je papa ocekivao?Ipak,nema cuda!
Vodja”crnih cete”Djovani Medici je ubijen dok je ocajni-cki pokusavao da spreci spajanje na severu Italije dve mocne carske vojske:jedne sastavljene pretezno od Kasti-ljanaca,koja se nalazila kod Milana;I druge,daleko opas-nije,koju su cinili nemacki placenici”Landsknehti”sve sami Luterani iz Bavarske,Saksonije I Frankonije.
Oni be-hu presli Alpe I osvojili Trentino,cvrsto ubedjeni da moraju obaviti bozansku misiju:”Kazniti papu-krivca za izopacenost hriscanstva!”10.000 razularenih jeretika juri-salo je na papu pod zastavom jednog katolickog cara. Takva bese posast koja je pogodila Italiju te godine.
Godine 1527.careva vojska zauzela je Vatikan,iako je pre toga potpisan mirovni sporazum I isplacen otkup od 60.000 zlatnika.Papa je postao zarobljenik Karla V- Rimskog Cara!
Либан је био један од главних региона Феничана чија је поморска трговина и економија цветала више од 2.000 година, од 2.700 до 500. п. н. е. Феничанска цивилизација се развила на данашњем подручју Либана и Сирије. Финичанска цивилизација је била први облик морске шпедиције и економије, која се раширила Медитеранном, првог миленијума п. н. е. Мада у то време, границе држава нису биле јасно дефинисане, сматра се да је град Тир био најјужнија тачка Феничана. Сарепта, градић између Сидона и Тира, је један од најистраженијих градића из Феничанског периода. Иако су људи овог регона сами себе називали Кананима, назив Феничани је постао познат услед Грка који су их звали Фоники, што на грчком значи љубичаста боја (грчки φοῖνιξ). Хемијска боја која је у античко време коришћена за бојење текстила се такође звала Феникс. Тако да су Феничани убрзо постали познати у то време као 'Љубичаст народ'.
Феничани, највероватније семитски народ, су се служили феничанским језиком, касније названим пунским језиком, јер је латинска (римска) реч за љубичасту боју пуницеус (Puniceus). Упркос многим писањима, књиге које су писали нису у великом броју преживеле до данас. Феничанске колоније северне Африке су биле извор многих чињеница и сазнања о феничанској култури. Свети Августин је познавао у малој мери пунски језик којим су се Феничани служили и понекад их је користио при објашњавању сродних речи на хебрејском језику. Име његове мајке, Света Моника, се сматра пунског порекла. Регион је био територија Римског царства у провинцији Сирије. Током средњег века био је важна географска тачка многобројим освајањима крсташа. Након одласка крсташа пада у руке Османског царства.
Kedrovi su izuzetno visoka zimzelena stabla,široke i robusne krošnje,a grane su nepravilno raspoređene oko stabla.Kod nas se uglavnom sreću na velikim zelenim površinama,jer je upravo prostor to što im je potrebno.Prilikom sadnje ove vrste treba voditi računa o prostoru koji im je neophodan upravo zbog njihovih dimenzija.
Ova vrsta kedra koja je možda i najotpornija na uslove sredine,veoma je prilagodiva vrsta,zemljište ne bira,otporan je na mrazeve i sušne periode,mada bi mu najviše odgovarali sunčani položaji.Sporog je prirasta,ali je zato veoma dugovečna vrsta.Vredno pomena što se tiče ove vrste,jeste to da je cedrus libani ,ili libanski kedar,nacionalno drvo Libana,a svoje mesto ima i na nacionalnoj zastavi ove zemlje.
Sukob Merovinga I Karolinga
Krajem V veka nove ere Rimska crkva je bila u teskom polozaju.Da bi ojacala,proglasila je franackog kralja Klovista iz loze Merovinga za cara Svetog Rimskog Carstva.Klovist je dobio zvanje Novus Constantinus.
Od tada su Germani prihvatili Rimsku crkvu,a I ona se cvrsto vezala za njih.Rimska crkva se zavetovala da ce zanavek priznavati jedino Klo-vistovu,dakle,Merovinsku lozu.Slicno starozavetnom zavestanju caru Davidu,taj zavet sa Merovinzima nije mogao biti opozvan,raskinut,niti izigran.Ali,679.godine po nalogu Rimske crkve ubijen je merovinski kralj Dagobert II.Za novog kralja proglasen je Pipin III,(Pipin Mali) unuk Da-gobertovog ubice.Rimska crkva je to odobrila.800. godine ta izdaja je krunisana postavljanjem Karla Velikog iz Karolinske loze za cara Svetog Rimskog Carstva.Krivokletstvom je Merovinsku krvnu lozu zamenila Karolinska.Podele izazvane krsenjem ovog zaveta dovele su do vekovnog nevidljivog rata,koji traje I sada,a ubio je milione ljudi.Voljno ili nevoljno, svesno ili nesvesno,svi smo mi uvuceni u tu bespostednu borbu izmedju Rimske crkve I Sionskog Priorata.Sionski Priorat,ili Sionski red, osnovao je Gotfri Bujonski 1099. godine, posle osvajanja Jerusalima.Gotfri Bujon-ski bio je iz loze Merovinga.Red je dobio ime po Sionskom bregu juzno od Jerusalima. Kada su krstasi osvojili Sveti grad, na bregu su jos stajale rusevine stare vizantijske saborne crkve zvane”Majka svih crkava”.Na tom mestu je po zapovesti Bujonskog sazidana utvrdjena opatija I smatra se da je Sionski red bas u njoj zasnovan.U radu reda se sa hriscanstvom prozimala istocnjacka mistika.Zahvaljujuci tim tajnim znanjima svojih clanova,Priorat je stekao veliku moc.Vitezovi Templari su mu bili vojna snaga I upravna ruka.Vremenom su u planove Priorata utkani interesi razlicitih grupa,ali su ostala do danas dva osnovna cilja:1.Uspostavljanje Svetog Rimskog Carstva,na ciji bi tron bili vraceni Merovinzi;2.Osvajanje svetske vlasti;
Da bi pred ljudima opravdali tako velike zadatke,smislili su zaista vaseljenski razlog:Proglasili su da Merovinzi vode poreklo od Isusa I Marije Magdalene,a time I od Davida,cijem je potomstvu sam Gospod zavetovao carsku vlast. Vezujuci svoje ciljeve za “Svetu krv”,Sionski priorat rusi temelje hriscanske vere I sam sebi daje odlucujucu ulogu u oblikovanju sveta.
