JUAN RULFO - KNJIŽEVNI IZBOR KLUBA
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
" BILO JE ONO DOBA DANA KADA SE DECA U SVIM SELIMA SVETA IGRAJU NA ULICI,ISPUNJAVAJUĆI PREDVEČERJE SVOJIM POVICIMA.KADA JOŠ TAMNI ZIDOVI ODBIJAJU ŽUTOCRVENE SUNČEVE ZRAKE."
GOVOREĆI O PROZI HUANA RULFA , KARLOS FUENTES KAŽE DA ON ZATVARA" ZAUVEK I TO ZLATNIM KLJUČEM,TEMU MEKSIČKE REVOLUCIJE,DOTAD OBRAĐIVANU DOKUMENTARISTIČKI; SEME KOJE SU POSEJALI MARIJANO ASUELA I MARTIN LUIS GUSMAN, ON PRETVARA U DRVO , SUVO I GOLO, NA KOME VISE NEKAKVI PLODOVI TUROBNOG SJAJA: DVOGUBI PLODOVI, BLIZANCI, KOJE ONAJ KO ŽELI DA ŽIVI MORA PROBATI, SVESTAN DA SADRŽE SOKOVE SMRTI".
SEĆAJUĆI SE PRVOG ČITANJA PERDA PARAMA , GABRIJEL GARSIJA MARKES KAŽE: "TE NOĆI NISAM MOGAO DA ZASPEM DOK NE PROČITAM KNJIGU PO DRUGI PUT ZAREDOM ;OD ONE STRAHOVITE NOĆI KAD SAM PROČITAO KAFKIN "PREOBRAŽAJ", NIKAD NISAM BIO TAKO POTRESEN.
JUAN RULFO
" PEDRO PARAMO " JE JEDAN OD NAJBOLJIH ROMANA LATINOAMERIČKE KNJIŽEVNOSTI , ALI I SVETSKE KNJIŽEVNOSTI" , IZJAVIO JE HORHE LUIS BORHES.
" BILO JE ONO DOBA DANA KADA SE DECA U SVIM SELIMA SVETA IGRAJU NA ULICI,ISPUNJAVAJUĆI PREDVEČERJE SVOJIM POVICIMA.KADA JOŠ TAMNI ZIDOVI ODBIJAJU ŽUTOCRVENE SUNČEVE ZRAKE.
TO SAM ,BAREM ,JOŠ JUČE VIDEO U SAJULI, U ONO ISTO VREME .VIDEO SAM I LET GOLUBOVA KOJI SU SEKLI NEPOMIČNI VAZDUH, MAŠUĆI KRILIMA KAO DA SU HTELI DA SE ODVOJE OD DANA. UZLETALI SU I PADALI NA KROVOVE, DOK SU DEČJI POVICI LEBDELI U VAZDUHU I DELOVALI KAO POPLAVELI OD VEČERNJEG NEBA."
SONET
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
Francesco Petrarca
.XI.
Lassare
il velo o per sole o per ombra
Nosite,
gospo tu koprenu krasnu
na
suncu i u sjeni,
otkad
žudnju vidjeste u meni
s
koje mi svako ino htijenje zgasnu.
Dok
slatke misli u sebi sam krio,
što
željama su slomile mi pamet,
lice
već viđah samilošću sjati;
al
kad vas Amor upozori na me,
Kose
je plave veo obavio,
a
nesta pogled koji ljubav prati,
Što
vrh sveg od vas žuđah sad mi krati
taj
veo tako kleti,
što,
na smrt moju, i zimi i ljeti
očiju
divnih krije svjetlost jasnu.
Frančesko Petrarka (20. juli 1304 - 18. juli 1374). Italijanski humanista. Istoričar.
Čeveni italijanski humanista Frančesko Petrarka je rođen u malom gradiću Arecu u južnoj Italiji kao sin dvorskog notara. Svoje rano detinjstvo je proveo u selu Incisa blizu Firence. Otac Petrarke, gospodin Petrarko je pobegao iz Firence 1302. zajedno sa Danteom zbog kuge koja je tada vladala Italijom. Najveći period svog detinjstva Petrarka provodi u Avinjonu gde se čitava porodica preselila na insistiranje pape Klimenta V, koji je 1309. došao u ovaj grad posle raskola u papstvu.
Petrarka je studirao u gradu Montpelijeru (1316-1320) i Bolonji (1320-1326), na insistiranje svog oca pravo. Ipak, Petrarka se prevashodno interesovao za pisanje i za čitanje latinske poezije. Nakon smrti oca, vraća se u Avinjon i radi kao dvorski savetnik. Rad mu je obezbeđivao i dosta vremena da se posveti pisanju. Prvo njegovo delo "Africa", (Afrika)je bila neka vrsta latinskog epa o rimskom vojskovođi Skipiju Afričkom. Zbog svojih dela, primio je na Kapitolu (u Rimu) pesnički lovorov venac i tako je postao prvi čovek kome je pripala čast da se okiti ovakvim priznanjem. Maštao je o ujedinjenju Itlije, pa je tu svoju želju izrazio u pesmi "Moja Italija", i pozdravio je ustanak Kole di Rijencija 1347. godine. Petrarka je putovao po celoj Evropi i radio je kao papski izaslanik jedno vreme. Prilokom svojih putovanja sakupljao je latinske dopise, citate i prerađivao ih. Objavio je prvi prevod Homera na latinskom jeziku, kao i Ciceronova pisma, za koje se sumnjalo da uopšte postoje. Njegovo najčuvenije istorijsko delo jeste "De Viris Illustribus"(Poznati ljudi). Tu je Petrarka spomenuo 21. heroja rimske istorije od Romula do Cezara i od Aleksandra Velikog, Pira i Hanibala. Delo je posle njegove smrti upotpunio njegovg učenik Lombardo, koji je dodao još 12 biografija, i tako zaključio hronološku seriju sa carem Trajanom.Drugo njegovo istorijsko delo je bilo "Rerum Memorandarum Libri" (Knjiga Sećanja). Tu je Petrarka objavio prikupljene istorijske anegdote, ali mu je delo ostalo nedovršeno. 26. aprila 1336. Petrarka, zajedno sa svojim bratom i svojim prijateljima se penje na vrh Mont Ventoksa u Italiji na 1.909 m nadmorske visine. Uskoro je pisao svom prijatelju Frančesku Dionođiju i obavestio ga da mu je pošlo za rukom da osvoji vrh Mont Ventoksa. Ovo penjanje Petrarke na vrh Mont Ventoksa 26. aprila se samatra i pretečom alpinizma, a sam Petrarka prvim alpinistom.
Zbog učešća u crkvenom životu, zabranjen mu je brak. Uskoro je raščistio sa crkvom i venčao se sa jednom nepoznatom ženom koja mu je rodila sina i ćerku.
Petrarkim sin je rođen u Avinjonu i zvao se Đovani, a ćerka Frančeska se rodila u Vakluzi. Ćerka mu je bila udata za plemića Frančeska Brosana, koji će kasnije pročitati prvi Petrarkin testament. 1362. ćerka dolazi u posetu svome ocu u Veneciji da bi se spasla kuge.
Posle kraćeg boravka u Veneciji, Petrarka boravi jedno vreme u Padovi, da bi se zatim zauvek uklonio iz društvenog života. Do kraja svog života se bavio pisanjem u malom mestašcu Arki gde je i umro 1374.
Slavu kao pesnik-humanista Petrarka je stekao svojim zbirkama kancona i soneta gde opisuje svoju ljubav prema Lauri, na jedan drugačiji način nego što je Dante opevao svoju Beatriče.
XI
Lassare
il velo o per sole o per ombra
Nosite,
gospo tu koprenu krasnu
na
suncu i u sjeni,
otkad
žudnju vidjeste u meni
s koje
mi svako ino htijenje zgasnu.
Dok
slatke misli u sebi sam krio,
što
željama su slomile mi pamet,
lice
već viđah samilošću sjati;
al kad
vas Amor upozori na me,
Kose
je plave veo obavio,
a
nesta pogled koji ljubav prati,
Što
vrh sveg od vas žuđah sad mi krati
taj
veo tako kleti,
što,
na smrt moju, i zimi i ljeti
očiju
divnih krije svjetlost jasnu.
Analiza:
Pesnik
primećuje da ga Laura ne voli. Laura je odbila Petrarku kada je
videla
da je on voli. Pesnik je to prikazao tako da je rekao kako se ona
velom
sakrila. Tim velom je sakrila svoje oči koje su pesniku najdraže kod
Laure.
Pesnika su najviše privlačile njene oči, koje su njemu bile poput
sunca
(svetlost koja mu daje život, snagu...). Stilske figure koje se
pojavljuju
su metafora i epitet.
XXXI
Questa
anima gentil che si disparte
Ta
blaga duša što putovat treba
u
drugi život, prije hore zvana,
bude
li tamo dužna čast joj dana,
u
najdičnijem bit će dijelu neba.
Između
Marsa stane li i treće
svjetlosti,
Sunce pasti će u sjenu,
jer da
bi mogle gledat lijepost njenu,
blažene
duše njoj hrlit sve će.
Pod
četvrtim li svodom bude stala,
tri
ostale će manje lijepe biti,
a samo
njoj će pripast čast i hvala;
u
petom krugu neće boraviti;
znam,
bude li se dalje uspinjala,
Jupitera
sjaj će i svih zvijezda skriti.
Analiza:
Petrarka
shvata da će Laura umreti pre nego što bi trebala.
Prikazuje je kao svetlost, što je i pre već činio pošto je svetlost
često
upotrebljavana za prikaz idola, moći, predmeta obožavanja i slično,
te
govori kako će ta svetlost sjati jače od svih ostalih odnosno da će sva
ostala
svetla pasti u senu. Naravno to govori da će se desiti samo ako joj
bude
dana čast koju ona u njegovim mislima zaslužuje. Stilske figure koje
se
pojavljuju su gradacija, hiperbola i epitet.
XXXII
Quanto
piu m’avvicino al giorno extremo
Kako
se bliže moji zadnji časi,
a život
ljudski redom kratko traje,
vidim
da vrijeme ni hipa ne staje
i
lažna nada pomalo se gasi.
Mislima
velim: o ljubavi niti
zborit
ne smijemo, jer u svakom trenu
snijeg
kao novi nestaju i venu
snage
nam tijela; mirni ćemo biti:
s njim
će sve nade prestati da žive,
s
kojih smo bili u zabludi dugo,
sve
što veseli, boli, srdi, plaši;
te
ćemo spoznat da često i drugog
privlače
stvari lažljive i krive;
uzalud
da su uzdisaji naši.
Analiza:
Pesnik
primećuje da neće još dugo živeti. Život svakog čovjeka je
prekratak.
Vreme uvek teče i ni na trenutak se ne zaustavlja pa tako
pesnik
gubi "lažnu" nadu koja ga je do sada tešila. Petrarka shvata da u
svakom
trenu ima sve manje i manje energije za život i da je ne sme
rasipati.
Govori da će s prestankom gibanja, odnosno kada napuste svoje
telo,
nestati svi osećaji. Zadnji stih se može protumačiti na više
načina.
Jedan način bi bio da je ono što oni sada govore, još pre smrti,
uzaludno
jer uzaludno jer će postojati uvek oni drugi koje privlače krive
stvari
bez obzira na to što oni kažu, a drugo je da njihovi uzdisaji nakon
što
umru su uzalduni, odnosno uzaludno im je to što se čude krivim
stvarima
koje drugi rade i mole boga da to zanemari. Od stilskih figura
pojavljuje
se epitet.
CCCXL
Dolce
mio caro et precioso pegno
O
slatki znače, milo moje blago,
što
Raj te čuva, Narav mi te diže,
ah,
sućut tvoja zašto kasno stiže,
života
moga potpora i snago?
Bar u
snu tvojeg viđenja sam prije
dostojan
bio; sad puštaš da patim
pomoći
lišen: ta tko mi je krati?
A znam
da srdžbe tamo gore nije:
zbog
koje ovdje srca milostiva
stradanjem
drugog katkada se slate,
te
Amor svladan u svom carstvu biva.
Ti što
me vidiš i ćutiš mi muke,
i
jedina mi možeš skončat jade,
prikazom
svojom stišaj mi muke.
Analiza:
Laura
je mrtva i raj je čuva. Pesnik je tužan jer je više ni u snu ne vidi
kao
pre pa se zapitao zašto bi to Laura njemu napravila kada u raju
nema
srdžbe. Pesnik misli da je Laura jedina koja vidi njegove muke i da
mu ona
jedina može pomoći da ih se reši ako mu se prikaže. Delimično
je u
pravu jer ako pati za njom najbolje će mu trenutno pomoći da mu se
prikaže,
no onda će još više patiti kada mu se za stalno prestane
prikazivati.
On sebi sam jednini može pomoći. Mora sam prihvatiti da je više
nema u
ovom životu i krenuti dalje sa svojim životom. Od stilskih figura
se
javlja epitet.
CCCLXI
Dicemi
spesso il mio fidato speglio
Zrcalo
vjerno govori mi moje,
duh
trudan, koža izborana cijela
i
oslabljena snaga, spretnost tijela:
Ostario
si, očevidno to je.
Valja
da Narav svi slušaju ljudi
jer
vrijeme ne da sporit snagu njenu.
Ko
voda vatru što gasi u trenu,
tad se
iz duga, mučna sna probudih:
i
vidim da nam život leti bijedan
i da
nam kob je samo jednom sklona;
i
usred srca glas mi zvoni jedan
Od nje
što lijepih lišena je spona,
al,
živa, bila stvor je izvanredan,
te
svim je slavu, mnim, uzela ona.
Dante Alighieri
Vi što idete...
Vi što idete tako tužnog lika,
bol pokazujuć, svrnuv oči, niče,
otkud idete da vam blijedo lice
ko da je same samilosti slika?
Dičnu nam gospu vidjeste li, žene,
kako od plača oči joj se vlaže?
Recite ono što mi srce kaže
kada vas vidi tako rastužene.
Idete l' s mjesta koje izaziva
toliku tugu, stante sa mnom malo,
što god s njom bilo, nek mi se ne skriva.
Na oku vidim da je suzom sjalo, od
plača lik vam zgrčen tako biva da već
od tog mi srce drhtat stalo.
Dante Alighieri
|
Guidu Cavalcantiju
|
|
|
|
Otmjenom srcu
|
|
Sonet o pravdi |
У осамнаестој години Данте је срео Гвида Кавалкантија, Лапо Ђианија, Ћина да Пистоја и нешто касније Брунета Латинија. Они су заједно постали вође литерарног покрета "Слатки нови стил" (Dolce Stil Nuovo). Брунето је касније добио посебан помен у Божанственој комедији због онога чему је научио Дантеа.
У том периоду је срео и Беатриче Портинари, кћерку Фолка Портинариа. Тешко је одгонетнути од чега се састојала ова љубав, али се догодило нешто веома битно за италијанску културу. У знак ове љубави Данте је оставио свој траг помогавши песницима и писцима да открију тему љубави која никада до тада није била толико наглашена. Љубав према Беатриче је очигледно постала разлог за поезију и живот.
Када је 1290. Беатрис умрла, Данте је покушао да нађе спас у латинској литератури. Познато је да је у то доба читао Ботетиусова филозофска дела и Цицеронову De amicitia. Његова страст за филозофијом је касније била критикована у "Чистилишту" кроз лик Беатрис.
Данте је такође у једном периоду био војник и 1289. године учествовао у бици код Кампалдина (11. јуна), са фиорентинским витезовима против Ареца. Такође је постао и љекар и фармацеут. Он није желио да се бави тим професијама, али је закон донесе 1295. године захтијевао да племићи који желе да раде у јавној служби морају бити чланови неког еснафа, тако да је Данте приступио апотекарском еснафу да би се могао бавити политиком. Изабрао је апотекарски еснаф јер су се у то доба књиге продавале у апотекама.
Бавити се политиком није било лако када је папа Бонифације VIII планирао да војно освоји Фиренцу. 1301. године Шарл де Валоа, брат Филипа IV краља Француске, је посјетио Фиренцу јер га је папа именовао миротворцем за Тоскану. Али градске власти су одраније папине амбасадоре лоше третирале, тражећи независност од папиног утицаја. Такође могло се очекивати да ће Шарл де Валоа добити и друга, незванична наређења. Градски савјет је послао делегацију у Рим, са намјером да дознају папине намјере. Данте је био вођа ове делегације.
Бонифације је отјерао остале представнике и тражио од Дантеа да сам остане у Риму. У исто вријеме (1. новембар 1301.) Шарл де Валоа је ушао у Фиренцу са Црним Гуелфима. који су у сљедећих шест дана разорили град и убили скоро све своје непријатеље. Нову власт су чинили Црни Гуелфови, а Канте де Габриели ди Губио је именован за градоначелника. Данте је осђен на двогодишње изгнанство и велику новчану казну. Пјесник је још увијек био у Риму гдје му је папа сугерисао да остане. Он није био у могућности да плати казну и на крају је осуђен на доживотно изгнанство.
Don`t worry be happy-Bob Marley
NAUTICAL INSTRUMENTS
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
NAUTIČKI MERNI INSTRUMENTI VEKOVIMA KORISTE SIGURNOJ PLOVIDBI OKEANIMA I MORIMA , KOMPASI ,BAROMETRI ,MAPE , DURBINI , NAVIGACIONI INSTRUMENTI... ITD.
MNOGE NAUTIČKE INSTRUMENTE JE MOGUĆE VIDETI POSETOM VIRTUELNOM MUZEJU U STOKHOLMU - : " NAUTICAL ANTIQUES MUSEUM SHOP IN GAMLA STAN ,STOCKHOLM".
PURPUR, TIRKIZ, ALABASTER
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
MARCO AURELIE JE ROĐEN U RIMU 121 g.n.e. U PATRICIJSKOJ PORODICI. TITULU BUDUĆEG CEZARA MU JE DODELIO IMPERATOR HADRIJAN , A VASPITAVAO GA JE DEDA ANTONIN PIJ, TAKOĐE IMPERATOR.
DOBROĆUDAN ,FILOZOF,DOŠAO NA PRESTO U ČETRDESETOJ GODINI ŽIVOTA , POZNAT PO SVOM DELU "RAZMATRANJA O SAMOM SEBI" ,GOVORI"KAKO BRZO, U JEDNOM TRENU,NESTAJU SVE STVARI, TELA U PROSTORU I NJIHOVO SEĆANJE U VREMENU" ILI "SVE ŠTO SE DEŠAVA , DEŠAVA SE PO PRAVDI".
PREDSTAVNICI NOVOG STOICIZMA SU POTEKLI SA ITALIJANSKOG TLA , SENEKA, EPIKTET I MARKO AURELIE , ŽIVELI SU U RIMU .PRVI PATRICIJ, DRUGI ROB, TREĆI IMPERATOR.
POZNATO JE DA JE MARKA OKRUŽIVALO SEDAMNAEST UČITELJA .VASPITAVAN JE KAO STOIK, POPUT SOKRATA , IAKO IMPERATOR SPAVAO JE NA ZEMLJI I SEBE LIŠAVAO OVOZEMALJSKIH UDOBNOSTI.
MARCO AURELIE
MARKO AURELIE NE OZNAČAVA SAMO KRAJ STOICIZMA , VEĆ I CELOKUPNE GRČKE FILOZOFIJE.JEDNOM REČJU BIO JE SETAN IMPERATOR; OD PRAVOG STOICIZMA ,NASLEDIO JE MORALNU STROGOST PONAŠANJA.
PURPUR,TIRKIZ I BOJA ALABASTERA - CARSKE BOJE MEDITERANA.
BOJA PURPURA
TIRKIZNA BOJA MORA ALABASTER
ZA VREME JEDNOG OD RATNIH POHODA, 181 G.N.E. OBOLEO JE OD KUGE,ALI OD TOGA NIJE PRAVIO DRAMU: LEGAO JE U KREVET, POKRIO LICE ČARŠAVOM I MIRNO SAČEKAO SMRT.
sunny juice bar
ROSES OF THE WIND - RUŽE VETROVA
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
IAKO SU RUŽE VETROVA OBELEŽAVANE NA POMORSKIM KARTAMA , IPAK PRVA ZA KOJU SE ZNA UCRTANA JE GODINE 1375 NA KATALONSKOM ATLASU.
JEVREJSKA DIJASPORA JE U TO DOBA SA IBERIJSKOG POLUOSTRVA , ODRŽAVALA PRISNE VEZE SA LUKAMA AFRIKE I MALE AZIJE , PRE SVEGA SA JAFOM I HAIFOM.
ISPOČETKA SU NA TIM RUŽAMA NA KARTAMA MEDITERANA PREOVLADAVALE CRNA, CRVENA I ZELENA BOJA A ZATIM SU DOŠLE DRUGE BOJE.
PO REČIMA CLAUDIJA MAGRISA IZNETIM U PREDGOVORU .NA SREDOZEMNOM MORU SU POZNATI I KLASIFIKOVANI VETROVI : BURA,JUGO,OLUJA,MAESTRAL ILI MISTRAL,LEVANAT PULENAT,ŠIROKO,TRAMONTANA-TRAMUNTANA,LAHOR,NEVERIN,BURIN .BREVIJAR DAJE PRIKAZ RUŽE VETROVA OD IV-XVI ,VEKA,OBJAVLJENE U ČASOPISU "IMAGO MUNDI" (VII,STOCKHOLM
1950),IZLOŽENE U AMALFIJU.
RUŽE VETROVA SU NAROČITO UCRTAVALI NA SVOJIM KARTANA MORNARI , SMATRAJUĆI DA DONOSE SREĆU I SPAS NA PLOVIDBI POPUT AMAJLIJA ILI PULENA NA PRAMCIMA BRODOVA
MEDITERANSKA OBALA I RASTINJE.
MEDITERANSKI GRAD
MEDITERANSKA OBALA I RASTINJE.
LAVANDA.
SREDOZEMNO MORE - MAPE
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
GEOGRAFSKA KARTA PODMORSKOG RELJEFA SREDOZEMNOG MORA JE URAĐENA NAKON VIŠEGODIŠNJEG NAUČNOG SNIMANJA I PROUČAVANJA RELJEFA MORSKOG DNA POMOĆU NAJSAVREMENIJIH INSTRUMENATA . MAPA PODMORSKOG RELJEFA JE ZNAČAJNA PREVASHODNO RADI BEZBEDNE PLOVIDBE KAO I DALJEG ISTRAŽIVANJA FLORE I FAUNE PODRUČJA MEDITERANA.
GEOGRAFSKA KARTA PODMORSKOG RELJEFA SREDOZEMNOG MORA
GEOGRAFSKA KARTA MEDITERANA
GEOGRAFSKA KARTA MEDITERANSKOG PODRUČJA KOJU JE OBJAVIO ŽAK KUSTO , SA STANOVIŠTA UTICAJA KLIME,TE JEDINSTVENOSTI RASPROSTRANJENOSTI FLORE I FAUNE.
LAV AMALFIJSKI - MORANTE ŠIŠO
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
PORODICA MORANTE ŠIŠOA JE PRIPADALA STAROJ NAPULJSKOJ BURŽOAZIJI .
PEDESETIH GODINA ŠIŠO JE BORAVIO UGLAVNOM NA AMALFIJSKOJ OBALI , AMALFI JE GRAD I MORSKO KUPALIŠTE U BLIZINI SALERNA, U SREDNJEM VEKU NEZAVISNA REPUBLIKA I VELIKA POMORSKA SILA.
ŠETAJUĆI SE AMALFIJSKIM POZITANOM, EKSKLUZIVNIM LETOVALIŠTEM , DŽENTLMEN - SKITNICA , LEPOG IZGLEDA, UGLAĐENIH MANIRA,REZERVISAN ,BEZ NOVCA U DŽEPU PROVODIO JE DANE NA PLAŽI OD APRILA DO OKTOBRA, A SA PRVIM HLADNOĆAMA JE ISČEZAVAO .
PRIČALO SE DA JE NEGDE U KORTINI ILI SESTRIJEREU, KAO GOST NEKE DAME KOJU JE UPOZNAO TOKOM LETA , ŠTO JE UGLAVNOM BILO NE OSNOVANO.
AMALFI GRB AMALFIJA
ŠIŠO MORANTE , JE BIO KINIK . KINICI DOBRO POISTOVEĆUJU SA LIČNOM SLOBODOM I DA NE BI SUVIŠE ZAVISILI OD SPOLJAŠNJEG SVETA, SVODILI SU SVOJE OSNOVNE POTREBE NA NAJNEOPHODNIJE.
KADA JE POZNANIK ŠIŠOU HTEO DA POKLONI JEDAN ŽUTI PULOVER , ODGOVORIO JE "HVALA, ALI ŽUTO MI NE STOJI LEPO , OSIM TOGA OVDE SE UVEČE NOSI PLAVO".
NIJE IMAO OSEĆAJ POSESIVNOSTI I DRŽAO JE DO SVOJE ČASTI I DOSTOJANSTVA .
AMALFI
GODINE 1961 VITORIO KAPRIOLI JE SNIMIO KULTNI FILM "LAVOVI NA SUNCU" U KOME SU GLUMILI ŠIŠO,FRIKI,ZAZA,KOKO I KONFETIELO.ŠIŠO JE JEDNOM DOBIO HILJADU LIRA OD FRANKE VALERI , ČUVENE ITALIJANSKE POZORIŠNE GLUMICE, DA BI KUPIO PAKLO CIGARETA , ALI SE ODMAH VRATIO SA CIGARETAMA I RUŽOM U RUCI , ZA FRANKU.
IAKO NIJE IMAO NOVCA NIKADA GA OD NIKOGA NIJE POZAJMLJIVAO . KADA JE ODLAZIO U POSETU SVOJIM ROĐACIMA NA ISKIJU , ZASIĆIVAO SE SMOKVAMA UZBRANIM DUŽ PUTA DA BI IZBEGAO POZIV ZA RUČAK.LEGENDARNI ŠIŠO MORANTE JE UMRO SAM U BOLNICI U SVOJOJ 55 GODINI , NA SAMI DAN BOŽIĆA.
Град Амалфи налази се у јужном делу Италије, на свега 20 км западно од Салерна. Град је налази на Сорентинском полуострву, које раздваја Напуљски и Салернски залив.
Град је друго по важности насеље полуострва, смештено на јужној страни, на Салернском заливу, на тзв. Амалфитској обали. Изнад града веома стрмо се издиже планина Латаро, која затвара града са копна и која је онемогућила развој града у веће насеље. Са друге стране, град стога има дивне погледе на море.
Амалфи, мада одувек мало насеље, имало је у раном средњем векуБлиским Истоком и Византијом. Разлог овоме треба тражити у положају града, у јужном делу Апенинског полуострва, а мaње изложеног упадима варвара, као и заклоњености града од околине окомитим планинама, па је прилаз граду био углавном са мора, веома важно место у историји. Наиме, Амалфи је био први западни град који је имао јаке трговачке везе са Африком.
Трговина Амалфија је била на врхунцу у 8. веку, а њени трговци били су чувени трговци на Средоземљу. Међутим, развојем северних крајева Амалфи губи трку у 10. веку, када на сцену ступају Пиза, Ђенова и Венеција. 1075. г. град губи самосталност и пада у зачеље историје.
RAZGOVORI U HLADU SVETOG KEDRA LIBANSKOG
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
Amin Maluf: Leon Afrikanac
“Kako bismo bili sigurni da se mir nece sklopiti, moramo biti mirovni posrednici!”
Papa Lav X - 1521.godine.
KEDAR LIBANSKI
Sa jedne strane Sulejman,sultan I kalifa,mlad,ambiciozan, s neogranicenom vlascu u rukama,kome je stalo da se zaborave zlocini njegovog oca,I da sebe prikaze kao dob-rog coveka.S druge strane Karlo,spanski kralj,jos mladji I nista manje ambiciozan,ciji je dolazak na presto Svetog Rimskog Carstva placen suvim zlatom.A spram ova dva coveka,najmocnija na svetu,papska drzava-sa dzinovskim krstom I patuljastom sabljom.
KEDAR NA ZASTAVI LIBANA
Naravno,Sveta Stolica nije jedina koja se plasi njihovog saveza.
Tu je I kralj Fransoa, koji se dovija da izbegne koma-danje svoje kraljevine.Tu je I Henri od Engleske,potpuno odan njegovoj svetlosti,no predaleko da bi bio I od kakve pomoci.
Zakljucili smo da bi trebalo zakljuciti pregovore sa Otoma nima.Sigurno je da treba izgraditi most izmedju Rima I Carigrada.
Treba se pre svega pomiriti s francuskim kraljem,sto nece biti lako.Francuzi vec 30 godina pokusavaju da osvoje Italiju.S pravom ih smatramo odgovornima za nesrece sto u crno zavijaju poluostrvo I optuzujemo ih da donose samo epidemije I pustos.
Takodje treba ubediti Veneciju,Milano I Firencu da zabo-rave na svoje svadje,kako bi se oduprli imperijalcima.
Ako bi se papa u to upustio otvoreno I prebrzo,na njega bi se obrusilo hiljade kritika kardinala iz Spanije I Nemacke
Treba postupati mudrije:Cekati pogodne prilike,videti ka-ko rade Francuzi,Mlecani,I ostale hriscanske sile.
Naizgled KlementVII bese opunomocio Firentinca Gvicar dinija za misiju mirovnog posredovanja.Poslednjih mese- ci mnogo se krvi prolilo.Careve trupe su pokusale da za-uzmu Marselj,zasipajuci grad stotinama djuladi,bezuspe-sno! Kralj Fransoa je uzvrati udarac osvajanjem Milana I opsadom Pavije.Pretilo je suceljavanje dve vojske u Lom-bardiji.Papina duznost je bila da predupredi novo krvo-prolice.Njegova duznost,ali ne I njegov interes!
Posto je samo suparnistvo dveju hriscanskih velesila ostavljalo mesta Svetoj stolici za kakvu-takvu nezavisnost.
Godine 1524. od granica Persije do obala Magreba;do srecnog Jemena; proteze se jedno-jedino Carstvo Velikog Turcina-Sulejmana Velicanstvenog!
Zajednicki interes sultana I pape je u tome sto ni jedan ni drugi ne bi zeleli videti kako se carstvo Karla V siri po celoj Evropi I po Berberiji.Zato vode istu bitku.
Turska flota je dobila naredjenje da se umesa ako imperi-jalci ponovo pokusaju da uzmu Marselj.
Francuzi su zarobili Uga de Monkadu,coveka cija je voj-ska pokusala da osvoji Alzir,ali je potucena,od Turaka. Ako Turci napadnu Madjare,ciji je kralj Lajos zet cara Karla V,Fransoa im to niposto nece zameriti,kao ni ako opkole Bec,kojim upravlja carev rodjeni brat.Francuskog kralja ce kritikovati njegovi velikasi ako pusti Otomane da osvajaju hriscanske zemlje,ali zauzvrat,sultan je spreman dam u da pravo da nadgleda sudbinu crkava Jerusalima I hriscana na Levantu.
Vera razdvaja Rim I Carigrad,ali interes,plemenit ili po-dao,je ono sto ih spaja.Carske trupe su pred Pavijom pre-gazile vojsku francuskog kralja.Fransoa je zarobljen.Bilo je jasno da Francuzi vise nece moci jos za dugo da se suprotstavljaju carevim ambicijama.
Klement VII je poka-zao veliku naklonost prema francuskom kralju,te je mo-rao podneti svoj deo poraza.Samo jos cudo moze spasiti Rim.
Car je ovog puta bio resen da ide do kraja protiv fran-cuskog kralja,kome bese vratio slobodu u zamenu za je-dan pisani sporazum,koji je fransoa brze-bolje proglasio nistavnim,cim je presao Pirineje,a zatim da krene I na papu,saveznika” jednog krivokletnika”.
Carske trupe pocele su se pregrupisavati oko Milana, Trenta I Napulja.Da bi im se odupro,papa je mogao racu-nati samo na junastvo”crnih ceta”I njihovog zapovednika Medicija.
Ocenivsi da glavna opasnost dolazi sa severa, Djovani Medici ode za Mantovu,resend a spreci neprija-telja da predje reku Po. Avaj,Karlo V je imao saveznika I unutar Papske drzave!Jedan klan zvani”imperijalista”ciji je vodja bio cardinal Pompeo Kolona.U septembru, iskori-stivsi udaljenost”crnih ceta”,taj cardinal upade u cetvrti Borgo I Trastevere na celu pljackaske druzine koja zapali nekoliko kuca,uzvikujuci po javnim trgovima da ce: ”osloboditi Rim od papine tiranije”.
Klement VII pobeze u zamak Sent Andjelo,gde je bio zabarikadiran dok su Kolo-nini ljudi pustosili palatu Svetog Petra.Papa je naposletku bio primoran da prihvati sve Kolonine zahteve.Potpisao je pogodbu kojom se obavezuje da ce se povuci iz”Lige pro-tiv cara”I da nece primeniti nikakve kaznene mere protiv gresnog kardinala.
Naravno,cim napadaci behu daleko, papa svima dade do znanja kako uopste ne dolazi u obzir da postuje nekakav ugovor nametnut silom,zastrasiva-njem Isvetogrdjem.Sutradan posle napada,dok je Klement VII grmeo protiv cara,u Rim stize vest o pobedi koju je sultan Sulejman odneo na Mohacu 26.maja 1526.
SATELITSKI SNIMAK - LEVANT - POGLED NA LIBAN I ISTOČNI MEDITERAN , OPSESIVNI CILJ SVIH IMPERIJA I KOLEVKA TRI RELIGIJE.
Papa I Gvicardini su tvrdili da“odgovornost za poraz hris-canstva u celosti pada na cara Karla V,koji ratuje po Ita-liji,umesto da brani hriscanske zemlje od Turaka I sva-ljuje krivicu na francuskog kralja,umesto da se bori pro-tiv jeresi u Nemackoj!Sto bi Nemci pritekli u pomoc Ma-djarima,kad im Luter od jutra do mraka ponavlja:”Turci su kazna koju nam Bog salje!Suprotstaviti se njima,zna-cilo bi suprotstaviti se volji Stvoritelja!”
Pobeda Otomana promenice tok sudbine?Mozda je to ono cudo koje je papa ocekivao?Ipak,nema cuda!
Vodja”crnih cete”Djovani Medici je ubijen dok je ocajni-cki pokusavao da spreci spajanje na severu Italije dve mocne carske vojske:jedne sastavljene pretezno od Kasti-ljanaca,koja se nalazila kod Milana;I druge,daleko opas-nije,koju su cinili nemacki placenici”Landsknehti”sve sami Luterani iz Bavarske,Saksonije I Frankonije.
Oni be-hu presli Alpe I osvojili Trentino,cvrsto ubedjeni da moraju obaviti bozansku misiju:”Kazniti papu-krivca za izopacenost hriscanstva!”10.000 razularenih jeretika juri-salo je na papu pod zastavom jednog katolickog cara. Takva bese posast koja je pogodila Italiju te godine.
Godine 1527.careva vojska zauzela je Vatikan,iako je pre toga potpisan mirovni sporazum I isplacen otkup od 60.000 zlatnika.Papa je postao zarobljenik Karla V- Rimskog Cara!
Либан је био један од главних региона Феничана чија је поморска трговина и економија цветала више од 2.000 година, од 2.700 до 500. п. н. е. Феничанска цивилизација се развила на данашњем подручју Либана и Сирије. Финичанска цивилизација је била први облик морске шпедиције и економије, која се раширила Медитеранном, првог миленијума п. н. е. Мада у то време, границе држава нису биле јасно дефинисане, сматра се да је град Тир био најјужнија тачка Феничана. Сарепта, градић између Сидона и Тира, је један од најистраженијих градића из Феничанског периода. Иако су људи овог регона сами себе називали Кананима, назив Феничани је постао познат услед Грка који су их звали Фоники, што на грчком значи љубичаста боја (грчки φοῖνιξ). Хемијска боја која је у античко време коришћена за бојење текстила се такође звала Феникс. Тако да су Феничани убрзо постали познати у то време као 'Љубичаст народ'.
Феничани, највероватније семитски народ, су се служили феничанским језиком, касније названим пунским језиком, јер је латинска (римска) реч за љубичасту боју пуницеус (Puniceus). Упркос многим писањима, књиге које су писали нису у великом броју преживеле до данас. Феничанске колоније северне Африке су биле извор многих чињеница и сазнања о феничанској култури. Свети Августин је познавао у малој мери пунски језик којим су се Феничани служили и понекад их је користио при објашњавању сродних речи на хебрејском језику. Име његове мајке, Света Моника, се сматра пунског порекла. Регион је био територија Римског царства у провинцији Сирије. Током средњег века био је важна географска тачка многобројим освајањима крсташа. Након одласка крсташа пада у руке Османског царства.
Kedrovi su izuzetno visoka zimzelena stabla,široke i robusne krošnje,a grane su nepravilno raspoređene oko stabla.Kod nas se uglavnom sreću na velikim zelenim površinama,jer je upravo prostor to što im je potrebno.Prilikom sadnje ove vrste treba voditi računa o prostoru koji im je neophodan upravo zbog njihovih dimenzija.
Ova vrsta kedra koja je možda i najotpornija na uslove sredine,veoma je prilagodiva vrsta,zemljište ne bira,otporan je na mrazeve i sušne periode,mada bi mu najviše odgovarali sunčani položaji.Sporog je prirasta,ali je zato veoma dugovečna vrsta.Vredno pomena što se tiče ove vrste,jeste to da je cedrus libani ,ili libanski kedar,nacionalno drvo Libana,a svoje mesto ima i na nacionalnoj zastavi ove zemlje.
Sukob Merovinga I Karolinga
Krajem V veka nove ere Rimska crkva je bila u teskom polozaju.Da bi ojacala,proglasila je franackog kralja Klovista iz loze Merovinga za cara Svetog Rimskog Carstva.Klovist je dobio zvanje Novus Constantinus.
Od tada su Germani prihvatili Rimsku crkvu,a I ona se cvrsto vezala za njih.Rimska crkva se zavetovala da ce zanavek priznavati jedino Klo-vistovu,dakle,Merovinsku lozu.Slicno starozavetnom zavestanju caru Davidu,taj zavet sa Merovinzima nije mogao biti opozvan,raskinut,niti izigran.Ali,679.godine po nalogu Rimske crkve ubijen je merovinski kralj Dagobert II.Za novog kralja proglasen je Pipin III,(Pipin Mali) unuk Da-gobertovog ubice.Rimska crkva je to odobrila.800. godine ta izdaja je krunisana postavljanjem Karla Velikog iz Karolinske loze za cara Svetog Rimskog Carstva.Krivokletstvom je Merovinsku krvnu lozu zamenila Karolinska.Podele izazvane krsenjem ovog zaveta dovele su do vekovnog nevidljivog rata,koji traje I sada,a ubio je milione ljudi.Voljno ili nevoljno, svesno ili nesvesno,svi smo mi uvuceni u tu bespostednu borbu izmedju Rimske crkve I Sionskog Priorata.Sionski Priorat,ili Sionski red, osnovao je Gotfri Bujonski 1099. godine, posle osvajanja Jerusalima.Gotfri Bujon-ski bio je iz loze Merovinga.Red je dobio ime po Sionskom bregu juzno od Jerusalima. Kada su krstasi osvojili Sveti grad, na bregu su jos stajale rusevine stare vizantijske saborne crkve zvane”Majka svih crkava”.Na tom mestu je po zapovesti Bujonskog sazidana utvrdjena opatija I smatra se da je Sionski red bas u njoj zasnovan.U radu reda se sa hriscanstvom prozimala istocnjacka mistika.Zahvaljujuci tim tajnim znanjima svojih clanova,Priorat je stekao veliku moc.Vitezovi Templari su mu bili vojna snaga I upravna ruka.Vremenom su u planove Priorata utkani interesi razlicitih grupa,ali su ostala do danas dva osnovna cilja:1.Uspostavljanje Svetog Rimskog Carstva,na ciji bi tron bili vraceni Merovinzi;2.Osvajanje svetske vlasti;
Da bi pred ljudima opravdali tako velike zadatke,smislili su zaista vaseljenski razlog:Proglasili su da Merovinzi vode poreklo od Isusa I Marije Magdalene,a time I od Davida,cijem je potomstvu sam Gospod zavetovao carsku vlast. Vezujuci svoje ciljeve za “Svetu krv”,Sionski priorat rusi temelje hriscanske vere I sam sebi daje odlucujucu ulogu u oblikovanju sveta.
UN FILM DI GABRIELE SALVATORES
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
In tempi come questi la fuga e l unico mezzo per mantenersi vivi e continuare a sognare
(Henry Laborit)
TEORIJSKE OSNOVE KONCEPTA LUCIDNE SIMETRIJE LIKOVNIH ELEMENATA
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
KOMPOZICIJA SVOJIM ODNOSOM MASA I PRAZNIH PROSTORA TREBA DA BUDE ODREĐENA TAKO DA PRAZNI PROSTORI SUGERIŠU ILI STVORE ILUZIJU PRISUSTVA MASE I OBRNUTO.
LUCIDNOM SUGESTIVNOŠĆU IZRAŽAJNIH SREDSTAVA IZAZVATI PRIVID EGZISTENCIJE ELEMENATA,NJIHOVIH ODNOSA ILI ODSUSTVA ISTIH A SVE SA CILJEM DA SE IZAZOVE EMOCIJA, INICIRA KREATIVNOST POSMATRAČA , PODSTAKNE AKTIVNOST .
ESTETIKU KOJA SE ZASNIVA NA OPOZICIJI FORME I SADRŽINE KONCIPIRATI TAKO DA SE POSTIGNE LUCIDNOM SIMETRIJOM LIKOVNIH ELEMENATA . STVORITI , IZAZVATI UTISAK KRETANJA, INERCIJE, SNAŽNE EMOCIJE ,PRIVID PROSTORA,RITMA BOJE, FORME.
ORGANIZOVANJE KOLORITA U SLICI - TEORIJSKI STAVOVI
MNOGE CELINE IAKO DOBRO CRTANE I ZNALAČKI KOMPONOVANE,NE PROIZVODE ZADOVOLJAVAJUĆI UTISAK AKO NISU KOREKTNO HARMONIZOVANE.OSNOVNE BOJE SU SAME PO SEBI HARMONIZOVANE MA KAKO BILE POSTAVLJENE DOK SEKUNDARNE , SLOŽENE BOJE TREBAJU BITI POSTAVLJENE PO ONOM REDU KOJI SE NALAZI U SPEKTRU DA BI SE MOGLE HARMONIZOVATI.AKO SE JEDNA OD OVIH BOJA ELIMINIŠE IZ TAKVOG REDA,HARMONIJA JE NARUŠENA.
ČINJENICA JE DA SE SENKA LAKO KOLORIŠE KOMPLEMENTARNIM MRLJAMA.CRVENA FIGURA HARMONIZOVANA JE ZELENIM SENKAMA, A BELA BELA , NARANDŽASTO PLAVIM KONTURAMA.
MLETAČKI SLIKARI SU NAJČEŠĆE HARMONIZOVALI CRVENO I ZELENO, LJUBIČASTO I ŽUTO,PLAVO I NARANDŽASTO.SLIKANE POVRŠINE TREBA DA BUDU RAZLIČITIH VALERA PORED RAZLIKA U BOJI, TAKOĐE JE POTREBNO IZBEGAVATI PONAVLJANJE VALERA ISTIH BOJA NA SUSEDNIM BOJENIM POVRŠINAMA.
USLOVI ZA STVARANJE SLIKE: 1 PROPORCIJA MASA, 2 IZBOR MOTIVA, 3 OPOZICIJA VALERA , 4 EKSPRESIVNA SNAGA GEOMETRIJE I 5 PRIMENA KONCEPTA LUCIDNE SIMETRIJE LIKOVNIH ELEMENATA.
KONTRASTI OBLIKA UZ KONTRASTE VALERA ISTIČU LIKOVNU MISAO, POSEBNO VODITI RAČUNA O KONTRASTU TAMNO-SVETLO NA POZADINI.VALERI SU VAŽNO SREDSTVO ZA KONCEPCIJU SLIKE U SVIM GRANAMA LIKOVNE UMETNOSTI GDE SE OPERIŠE SA POVRŠINOM.JASNA JE I OPŠTE PRIHVAĆENA UMETNIČKA MISAO DA SUŠTINU LEPOTE ČINI NAČIN NA KOJI JE JEDNA STVAR IZRAĐENA A NE NJEN SADRŽAJ.
DRAMATIKU MOTIVA OSTVARUJU ODNOSI ELEMENATA, FORME,BOJE ,VALERA, A NE MOTIV ILI NJEGOV SADRŽAJ.VIZIALNI UTISAK NE ZAVISI OD DRAMATIČNOSTI SADRŽAJA NEGO OD DINAMIKE ELEMENATA I NJIHOVIH ODNOSA.
TEORIJSKI STAVOVI, PRINCIPI-
- FIGURATIVNO I KOLORISTIČKI SLIKE TREBAJU BITI U TEMATSKOM SLOJU SASVIM ODREĐENE.
ODBRANA SOKRATOVA
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
FEBRUAR JE ,399. GODINA PRE HRISTA, JOŠ MRKLA NOĆ, HILJADE ATINJANA KREĆU NA AGORU.AKO JE NEKI ATINJANIN BIO UBEĐEN DA BI KAKAV SUGRAĐANIN MOGAO BITI ŠTETAN PO POLIS, BILO JE DOVOLJNO DA ODE NA AGORU I NAPIŠE IME SVOG NEPRIJATELJA NA POSEBNOJ PLOČICI OD KERAMIKE, ZVANOJ (ostracon) .KADA BI BROJ PLOČICA DOSTIGAO ŠEST HILJADA,OSOBA ZA KOJU SU ISPISANE , IMALA JE DESET DANA VREMENA DA SE POZDRAVI SA ROĐACIMA I PRIJATELJIMA I POTOM KRENE U IZGNANSTVO .
KAZNA JE MOGLA TRAJATI OD PET DO DESET GODINA, ZAVISNO OD BROJA POTPISA.OVU PRAKSU UVEO JE KLISTEN PRAVI OSNIVAČ ATINE, KAO NAČIN PROTIV KULTA LIČNOSTI..PRAVDA JE U VREME PERIKLA BILA OVAKO ZAMIŠLJENA:arhonti- DEVET NAJVIŠIH DRŽAVNIKA , SU NA POČETKU GODINE BIRALI ŠEST HILJADA ATINJANA PREKO TRIDESET GODINA STAROSTI I TAJ SKUP NAZIVALI helijeja .ODAKLE SU ZA SVAKO SUĐENJE UZIMALI PO PET STOTINA SUDIJA.
"HELIJASTI" , OBJAVLJUJE PISAR,"BOGOVI SU IZABRALI VAŠA IMENA DA BISTE OSUDILI ILI OSLOBODILI SOKRATA , SINA SOFRONIKSA, OD OPTUŽBE ZBOG BEZBOŽNIŠTVA KOJOM GA TERETI MELET,SIN MELETA".
"SUDIJE ATINJANI , JA MELET SIN MELETA , OPTUŽUJEM SOKRATA DA KVARI OMLADINU I NE PRIZNAJE BOGOVE KOJE GRAD PRIZNAJE ,DA SE MEŠA U STVARI KOJE GA SE NE TIČU ,DA ISTRAŽUJE ONO ŠTO JE ISPOD ZEMLJE I IZNAD NEBA,I DA GOVORI SA SVAKIM I O SVAČEMU,DA VERUJE U DEMONE I PRAKTIKUJE RELIGIOZNE KULTOVE NAMA TUĐE.ZBOG OVIH KRIVIČNIH DELA ZAHTEVAM OD ATINJANA DA GA OSUDE NA SMRT".
"A SADA REČ IMA SOKRAT .SIN SOFRONIKSA".
"NE ZNAM KAKAV JE VAŠ UTISAK .O ATINJANI ,O ARGUMENTIMA MOJIH TUŽITELJA.TOLIKO SU UBEDLJIVI DA BIH GOTOVO I JA POVEROVAO, SAMO KADA NE BIH ZNAO ISTINU.HOĆU DA VAM ISPRIČAM JEDAN SLUČAJ KOJI SE DESIO U MLADOSTI MOM VRLOM PRIJATELJU HEROFONTU,KADA JE OTIŠAO U DELFE I POSTAVIO PROROČIŠTU PITANJE "IMA LI NA SVETU UČENIJEG ČOVEKA OD SOKRATA?" . I ZNATE LI ŠTA JE ODGOVOTIO APOLON PITIJSKI? "NE POSTOJI ČOVEK UČENIJI OD SOKRATA".MOŽETE ZAMISLITI MOJE ČUĐENJE KADA MI JE HEROFONT PRENEO ODGOVOR PROROČIŠTA, ŠTA JE TO SAKRIVENO IZA OVE ENIGME, JER JA ZNAM DA NE ZNAM NI MALO NI MNOGO.
DA BIH RAZUMEO PORUKU PROROČIŠTA KRENUO SAM JEDNOME OD ONIH KOGA SMATRAJU UČENIM, RADILO SE O NAŠEM POLITIČARU, ČIJE VAM IME NEĆU KAZATI. TAJ ČOVEK JE SAMO DELOVAO MUDRO, A U SUŠTINI TO UPOŠTE NIJE BIO.KADA SAM OVO HTEO DA MU PREDOČIM ,POČEO JE DA ME MRZI.ONDA SAM SE UPUTIO NEKOLIKIM PESNICIMA ,UZEO SAM NJIHOVE PESME,ZAPRAVO ONE KOJE SU MI SE ČINILE NAJBOLJE,I UPITAO IH ZA OBJAŠNJENJE.O SUGRAĐANI.... STIDIM SE DA VAM KAŽEM ISTINU... NIKO GORE NIJE RASUĐIVAO O POETSKOM SASTAVU OD SAMIH AUTORA.
POSLE POLITIČARA I PESNIKA OBRATIO SAM SE UMETNICIMA I POGODITE ŠTA SAM OTKRIO?. POŠTO SU VIČNI U SVOJOJ PROFESIJI, MISLE DA ZNAJU I DRUGE STVARI,JAMAČNO VAŽNIJE I TEŽE.I TADA SAM SHVATIO ŠTA JE PROROČIŠTE HTELO DA KAŽE:"SOKRAT JE NAJUČENIJI MEĐU LJUDIMA , JER JE JEDINI KOJI ZNA DA NE ZNA". U MEĐUVREMENU SAM NAVUKAO MRŽNJU PESNIKA,POLITIČARA I UMETNIKA, I NIJE SLUČAJNO ŠTO ME DANAS U SUDU OKRIVLJUJE MELET PESNIK,ANIT POLITIČAR I UMETNIK, I LIKON GOVORNIK".
POŠTO JE DOBIO DOZVOLU OD STAREŠINA VEĆA ANIFONT SE PRIBLIŽAVA SOKRATU I PRUŽA MU ČINIJU SA SMOKVAMA I ORASIMA.PROCESI U ATINI SU TRAJALI PO CEO DAN I SUDIJAMA JE BILO ZABRANJENO DA SE UDALJE.DO VEČERI JE MORALA, U SVAKOM SLUČAJU DA SE DONESE PRESUDA.
"GRAĐANI ATINE ,EVO ŠTA SU ODLUČILI HELIJASTI:220 BELIH GLASOVA I 280 CRNIH GLASOVA.SOKRAT ,SIN SOFRONIKSA , OSUĐEN JE NA SMRT!".
"AKO BIH JA ISPOLJAVAO PRETERANU PRIVRŽENOST ŽIVOTU , POSTAO BIH PATETIČAN I POREKAO U JEDNOM TRENUTKU SVE ONO ŠTO SAM CELOG ŽIVOTA PROPOVEDAO".SOKRAT PRIHVATA ČAŠU SA OTROVOM I NE PODRHATAVAJUĆI NI TRENUTKA ISPIJA NADUŠAK.OVAJ ODLUČNI GEST POTRESA SVE PRISUTNE .
POSLE NEKOLIKO DANA ATINJANI SE KAJU ŠTO SU SOKRATA OSUDIJI NA SMRT : U ZNAK ŽALOSTI ZATVARAJU GIMNAZIJE,POZORIŠTA,GIMNASTIČKE DVORANE ,ŠALJU U IZGNANSTVO ANITA I LIKONA,I OSUĐUJU MA SMRT MELETA.
KALIPSO
MEDITERRANEO SEA ART CLUB
KALIPSO je bio korveta preuređena u mobilnu laboratoriju za podvodna istraživanja, koja je postala simbol Kustoa i njegovih avantura. Prvobitna namena Kalipsa bila je čišćenje mina za Britansku kraljevsku flotu 1941. Posle rata, poklonjena je francuskoj vladi i postao je feri-brod između Malte i ostrva Gozo; tako je i nazvan po nimfi Kalipso, čije je ostrvo Ogigija mistično povezano sa Gozoom. Godine 1950. irski milioner Tomas Loel Ginis kupio je Kalipso i dao ga Kustou za simboličnu sumu od jednog franka godišnje. Nesrećnim slučajem, potonuo je 1996. u Singapuru, ali je kasnije izvađen.
Kako bi finansirao svoja putovanja i približio podvodni svet producirao je mnoge filmove od kojih su Svet tišine (Le monde du silence, 1956) i Svet bez sunca (Le monde sans soleil, 1966) dobili Oskara za najbolje dokumentarce. Od knjiga koje je napisao najpoznatije su „Živo more“ (1963), „Delfini“ (1975) i „Svet okeana“ (1985). Kusto je 1968. dobio ponudu da snimi „Podvodni svet Žaka Kustoa“ i narednih osam godina Kusto radi na seriji upoznavajući ljude sa raznovrsnim bogatstvima podvodnog sveta.
KALIPSO
Godine 1974. osniva Kustoovo društvo (Cousteau Society) kako bi zaštitio okeanski svet. Danas broj članova te organizacije iznosi preko 300.000.
GIBRALTAR I CEUTA - VRATA SREDOZEMNOG MORA
KALIPSO
Kusto je nagrađen medaljom slobode od strane regana 1985, a 1989. dobio je počasno članstvo na francuskoj akademiji.
OKEAN
Океан je владао свим морским водама, укључујући Медитеранско море и Атлантски океан, највеће двије водене масе познате Старим Грцима. Временом, како се географија развијала, Океан је постао владар мање познатих вода Атлантика, а Посејдон, из млађе генерације богова, владао је Медитераном.
Океан се разликује од Понта, бога морских дубина и „унутрашњих мора“ која су била доступна људима. Океан је, као бог „спољнег мора“, људима недоступног, био након Зевса најдостојанственији бог.
